ArhOL je zamišljen kao otvoreno dostupan zbornik članaka iz arhivističke i srodnih struka odnosno repozitorij radova koje autori i inače objavljuju ili daju na korištenje izdavačima i čitateljima bez ikakve novčane naknade.
U ArhOLu će se naći recenzirani članci iz znanstvenih i stručnih časopisa i  zbornika, ali i nerecenzirani radovi koje autori žele učiniti online dostupnima.

najnovije

Baština kao fenomen, baština kao totalitet

Prof. dr. Lej­la Kodrić Zaimo­vić, redov­na pro­fe­so­ri­ca na Kate­dri za infor­ma­cij­ske nauke Odsje­ka za kom­pa­ra­tiv­nu knji­žev­nost i infor­ma­cij­ske nauke Filo­zof­skog fakul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Sara­je­vu, dobit­ni­ca je Nagra­de za naj­bo­lju nauč­nu knji­gu u kate­go­ri­ji druš­tve­nih i pri­rod­nih nauka na 32. inter­na­ci­onal­nom saj­mu knji­ga u Sara­je­vu za…

Ostaje na zemlјi samo ono uzvišeno i predivno

Inter­v­ju s doc. dr. Iva­nom B. Spa­so­vić, povjes­ni­čar­kom i arhi­vis­t­ki­njom u Arhi­vu SANU u Beogra­du Radim u Arhi­vu SANU i pre­da­jem na Fakul­te­tu za kul­tu­ru i medi­je. Rani­je sam bila pro­fe­sor­ka isto­ri­je u Eko­nom­skoj ško­li u Zemu­nu, a zatim zapos­le­na u Isto­rij­skom arhi­vu u Pan­če­vu.…

Posao koji obuhvaća povijest i pomaganje ljudima – ima li što ljepše?

Inter­v­ju s dr.sc. Kata­ri­nom Hor­vat, povjes­ni­čar­kom i višom arhi­vis­t­ki­njom u Držav­nom arhi­vu u Zagre­bu Odmah mi se svi­dio posao. Rad u Držav­nom arhi­vu u Zagre­bu (od 2003.) moje je prvo pra­vo zapos­le­nje nakon zavr­še­nog fakul­te­ta, čak i prvi pra­vi raz­go­vor za posao, tako da se…

Mar ni kulturna dediščina tista svetinja, s katero se ne bi smeli igrati pod nobenim pogojem?

Pre­no­si­mo u cije­los­ti obja­vu za medi­je Zgo­do­vin­skog arhi­va Ljub­lja­na: Zgo­do­vin­ski arhiv Ljub­lja­na po 122 letih pri­si­ljen zapus­ti­ti pros­to­re v cen­tru Ljub­lja­ne Zgo­do­vin­ski arhiv Ljub­lja­na obveš­ča slo­ven­sko jav­nost, da mora do juni­ja 2020 zapus­ti­ti svo­je pos­lov­ne pros­to­re v ljub­ljan­ski mes­t­ni hiši (Mes­t­ni trg 27) in v sosed­nji stav­bi (Ciril-Meto­dov…

6. Zagrebački arhivski dan(i)

Šes­ti Zagre­bač­ki arhiv­ski dan (ZAD-dan) pod nazi­vom Arhi­vi proš­los­ti za arhi­ve buduć­nos­ti, odr­žao se u čet­vr­tak i petak, 7. i 8. pro­sin­ca 2017. godi­ne u Zagre­bu u Hote­lu Antu­no­vić (dvo­ra­na Tomis­lav). Zamiš­ljen kao bra­ins­tor­ming, kao susret naj­bo­ljih prak­si i pamet­nih rje­še­nja, dvod­nev­ni je pro­gram sadr­ža­vao…

Človeški viri v povezavi z e-gradivom v arhivih – raziskava z vprašalniki

(Ljud­ski resur­si pove­za­ni s e-gra­di­vom u arhi­vi­ma — anket­no istra­ži­va­nje) (Human reso­ur­ces in con­nec­ti­on with e-recor­ds in arc­hi­ves – sur­vey with ques­ti­on­na­ires) Izvle­ček V pris­pev­ku so pri­ka­za­ni rezul­ta­ti 1 splet­ne razi­ska­ve s podro­čja člo­ve­ških virov, ki uprav­lja­jo z e-gra­di­vom v arhi­vih in je bila izve­de­na v…

Uloga zapisa i arhiva u ostvarenju pravde, zagovora i pomirenja: Iskustva iz Hrvatske, Slovenije i Njemačke

Zak­la­da Kon­rad Ade­na­uer, Ured u Zagre­bu, i Hrvat­ski ins­ti­tut za povi­jest, u surad­nji sa slo­ven­skim Štu­dij­skim cen­trom za narod­no spra­vo orga­ni­zi­ra­ju kon­fe­ren­ci­ju: Ulo­ga zapi­sa i arhi­va u ostva­re­nju prav­de, zago­vo­ra i pomi­re­nja: Iskus­tva iz Hrvat­ske, Slo­ve­ni­je i Nje­mač­ke. Kon­fe­ren­ci­ja će se odr­ža­ti u uto­rak, 17.…

Želela sem v muzej!

Inter­v­ju s mag. Nadom Čibej, direk­to­ri­com Pokra­jin­ske­ga arhi­va Koper V arhi­vu sem zapos­le­na 19 let. Kot mla­den­ka sem žele­la štu­di­ra­ti umet­nos­t­no zgo­do­vi­no in zgo­do­vi­no, pa sem se potem odlo­či­la za samos­toj­no zgo­do­vi­no. Žele­la sem v muzej. V raz­lič­nih muze­jih sem tudi dela­la kot štu­den­t­ka, po…

Externe Kommunikation und digitale Vermittlung – heraus aus der archivischen Staubecke?

Da war noch der schwar­ze, hage­re Arc­hi­var Ibra­him Effen­di, von dem es hieß, er sei unbes­tec­hlich. Ein schwe­ig­sa­mer, zurüc­k­hal­ten­der Mann, der sich nur um seine zahl­re­ic­hen Kin­der und um die Kor­res­pon­denz und das Arc­hiv des Wesirs küm­mer­te. Sein Leben war ein Kam­pf mit unges­c­hic­k­ten, pflic­h­tver­ge­sse­nen…

Reci mi to plakatom!

Pla­kat je pose­ban oblik vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je. Pojav­lju­je se u prvoj polo­vi­ci 19. st. kada usa­vr­še­nje tiskar­ske lito­graf­ske teh­ni­ke omo­gu­ću­je jef­ti­no i brzo umno­ža­va­nje gra­fič­kih pred­lo­ža­ka nami­je­nje­nih jav­nom komu­ni­ci­ra­nju. Pla­kat zapo­či­nje svoj život kad se mul­ti­ci­pli­ra, osva­ja pros­tor i publi­ku. Odraz je gos­po­dar­skih, poli­tič­kih i kul­tur­nih…