Arhivi i ostvarivanje ljudskih i građanskih prava (bosanskohercegovačko iskustvo)

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Abs­trakt: U vre­me­nu demo­kra­ti­za­ci­je bosan­sko­her­ce­go­vač­kog druš­tva doš­lo je do izmje­ne funk­ci­je i zna­ča­ja arhi­va. To se pri­je sve­ga ogle­da u pove­ća­nom bro­ju uslu­ga koje arhi­vi pru­ža­ju broj­nim koris­ni­ci­ma. Funk­ci­ja arhi­va je poseb­no doš­la do izra­ža­ja u oblas­ti pošti­va­nja ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Jed­no od bit­nih pra­va je i pra­vo pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma. U Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni arhiv­skim i dru­gim zako­no­dav­s­tvom je na jedan pri­hvat­ljiv i pri­lič­no libe­ra­lan način stvo­ren povo­ljan ambi­jent za slo­bo­dan pris­tup infor­ma­ci­ja­ma radi ostva­ri­va­nja ljud­skih i gra­đan­skih pra­va. Odre­đe­ne pote­ško­će na ovom pla­nu su više mate­ri­jal­no-teh­nič­ke nego suštin­sko-zako­no­dav­ne nara­vi, što upu­ću­je na potre­bu uklju­či­va­nja drža­ve u stva­ra­nju povolj­ni­jih uslo­va za izgrad­nju jed­nos­tav­nog i funk­ci­onal­nog sis­te­ma kojim će se omo­gu­ći­ti kva­li­te­tan i brz pris­tup infor­ma­ci­ja­ma.

Uvod­ne naz­na­ke

Arhi­vi kao usta­no­ve jav­nog karak­te­ra u svo­jim spre­mi­šti­ma posje­du­ju uni­kat­ne doka­ze o poja­va­ma i doga­đa­nji­ma iz proš­los­ti bit­ne za život lju­di, druš­tva i drža­ve. Te uni­kat­ne činje­ni­ce pred­stav­lja­ju vri­jed­no kul­tur­no-his­to­rij­sko nas­le­đe i neza­mjen­ljiv pri­mar­ni his­to­rij­ski izvor za pro­uča­va­nje proš­los­ti. Arhiv­ska gra­đa kao kul­tur­no nas­li­je­đe drža­ve i naro­da dos­tup­na je koris­ni­ci­ma u raz­ne svr­he i potre­be, a pri­je sve­ga u: služ­be­ne, nauč­ne, kul­tur­ne, obra­zov­ne, upravno–pravne, medij­ske, te za potre­be fizič­kih i prav­nih lica u rje­ša­va­nju nji­ho­vih ustav­nih i zakon­skih pra­va.

Činje­ni­ca da arhiv­ska gra­đa pred­stav­lja bitan i neza­mjen­ljiv ele­ment kul­tu­re, te da obez­bje­đu­je ops­toj­nost ljud­skog pam­će­nja, uči­ni­la je ulo­gu arhi­va zna­čaj­ni­jom u demo­kra­ti­za­ci­ji druš­tva. To pri­je sve­ga podra­zu­mi­je­va stva­ra­nje neo­p­hod­nih uslo­va za nesme­ta­no kori­šte­nje arhiv­ske gra­đe i ostva­ri­va­nje pra­va gra­đa­na. U tom smis­lu funk­ci­ja arhi­va je bit­na i sa aspek­ta pošti­va­nja ljud­skih slo­bo­da i jed­na­kos­ti a po osno­vu Opće dek­la­ra­ci­je o pra­vi­ma čovje­ka1 kojom su utvr­đe­na gra­đan­ska, poli­tič­ka, soci­jal­na, kul­tur­na eko­nom­ska i dru­ga ljud­ska pra­va i slo­bo­de. Sva ova pra­va utvr­đe­na su i Usta­vom Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne2 i dru­gim pro­pi­si­ma koji se pri­mje­nju­ju u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni.

Jed­no od bit­nih ljud­skih pra­va je i pra­vo na dos­tup­nost infor­ma­ci­ja­ma odnos­no arhiv­skoj gra­đi. To pra­vo podra­zu­mi­je­va moguć­nost kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe u saglas­nos­ti sa naci­onal­nim zako­no­dav­s­tvom i ono u savre­me­nom druš­tvu pred­stav­lja jedan od bit­nih stu­bo­va demo­kra­tič­nos­ti druš­tva. U tom pro­ce­su arhi­vi kao čuva­ri infor­ma­ci­ja bitan su fak­tor i zna­čaj­na kari­ka u sis­te­mu pri­je­no­sa poda­ta­ka u vre­me­nu i pros­to­ru.

Za nesme­ta­no kori­šte­nje infor­ma­ci­ja neo­p­hod­no je suvre­me­no zako­no­dav­s­tvo, gdje tre­ba biti zas­tup­lje­no nače­lo jav­nos­ti arhiv­ske gra­đe čime se stva­ra­ju neo­p­hod­ni uslo­vi za nepo­sred­no kori­šte­nje broj­nih poda­ta­ka koji slu­že kao infor­ma­ci­je koris­ni­ci­ma pri ostva­ri­va­nju nji­ho­vih demo­krat­skih pra­va.

Zako­no­dav­no-prav­ni okvir i pris­tup infor­ma­ci­ja­ma

Jed­na od bit­ni­jih oba­ve­za sva­kog arhi­va je da stvo­ri uslo­ve za nesme­ta­no kori­šte­nje činje­ni­ca iz pohra­nje­nih fon­do­va i zbir­ki koji­ma ras­po­la­že. Stva­ra­nje uslo­va podra­zu­mi­je­va ure­đen zako­no­dav­no-prav­ni okvir, tj. dono­še­nje arhiv­skog zako­no­dav­s­tva, (zako­ni, pod­za­kon­ski i pro­ved­be­ni akti), te pro­pi­sa iz dru­gih oblas­ti. U Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni arhiv­sko zako­no­dav­s­tvo je done­se­no po tzv. dej­ton­skom prin­ci­pu i to na nivou drža­ve, enti­te­ta i kan­to­na ( Zakon o arhiv­skoj gra­đi i Arhi­vu Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne3 , Zakon o arhiv­skoj gra­đi Fede­ra­ci­je Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne4 , Zakon o arhiv­skoj dje­lat­nos­ti RS5 , Zakon o arhiv­skoj dje­lat­nos­ti TK6 i dr. pro­pi­si). I pored broj­nih manj­ka­vos­ti nave­de­nih pro­pi­sa, potreb­no je ista­ći da je u istim pita­nju kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe posve­će­na znat­na paž­nja, na način da je ovo pita­nje jas­no utvr­đe­no poseb­nim poglav­lji­ma, čla­no­vi­ma i odred­ba­ma zako­na. Na osno­vu odre­da­ba ovih pro­pi­sa jas­no je utvr­đe­na prav­na pro­ce­du­ra i meto­do­lo­gi­ja kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe pohra­nje­ne u arhi­vu.

Temelj­na odred­ni­ca pos­to­je­ćeg arhiv­skog zako­no­dav­s­tva je da pra­vo na kori­šte­nje arhiv­ske gra­đe ima sva­ko prav­no i fizič­ko lice pod jed­na­kim uslo­vi­ma. To pra­vo kori­šte­nja jav­ne arhiv­ske gra­đe može se ostva­ri­ti u služ­be­ne, prav­ne, obra­zov­ne i publi­cis­tič­ke svr­he, za nauč­na istra­ži­va­nja, kao i za udo­vo­lja­va­nje potre­ba koris­ni­ka u rje­ša­va­nju nji­ho­vih ustav­nih i zakon­skih pra­va. Kori­šte­nje jav­ne arhiv­ske gra­đe u nave­de­ne svr­he pre­ma odred­ba­ma nave­de­nih pro­pi­sa dos­tup­no je 30 godi­na nakon nje­nog nas­tan­ka, stim da pos­to­ji moguć­nost da se ista može koris­ti­ti i pri­je iste­ka toga roka ako je nami­je­nje­na jav­nos­ti i ako je stva­ra­lac to odo­brio poseb­nom kla­uzu­lom u zapis­ni­ku o pri­mo­pre­da­ji.

Pos­to­je­ćim pro­pi­si­ma utvr­đe­no je da se jav­na arhiv­ska gra­đa koja se odno­si na poje­din­ce (kaz­ne­ni pred­me­ti, sud­ski spi­si, medi­cin­ska doku­men­ta­ci­ja, lič­ni dosi­jei i sl.) može koris­ti­ti naj­kra­će 10 godi­na nakon smr­ti oso­be, stim što je data moguć­nost da se taj rok skra­ti, ako na to pris­ta­ne brač­ni drug, dje­ca ili rodi­te­lji umr­le oso­be, odnos­no sta­ra­telj oso­be. Odred­ba­ma ovih pro­pi­sa utvr­đe­no je da se za nauč­ne i dru­ge potre­be ta gra­đa može koris­ti­ti, s tim da se zašti­te inte­re­si poje­di­nač­ne oso­be, tako da se poda­ci navo­de bez­i­me­no ili na dru­gi odgo­va­ra­ju­ći način. Poseb­na odred­ba utvr­đu­je da jav­nu arhiv­sku gra­đu mogu koris­ti­ti bez ogra­ni­če­nja stva­ra­oci, čijim je radom ona nas­ta­la, u svr­he radi kojih je nas­ta­la, odnos­no koji­ma je slu­ži­la.

Među­tim, odred­ba­ma arhiv­skog zako­no­dav­s­tva utvr­đe­no je ogra­ni­če­nje i zabra­na kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe. Ogra­ni­če­nje i zabra­na kori­šte­nja se odno­si na slu­ča­je­ve ako se time ugro­ža­va inte­res drža­ve Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, kao i:

  • ako se ugro­ža­va­ju inte­re­si enti­te­ta Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne;
  • nano­si šte­ta prav­nim i fizič­kim oso­ba­ma;
  • koris­ti u suprot­nos­ti sa zah­tje­vom pri­jaš­njeg vlas­ni­ka i stva­ra­oca, te
  • ako pos­to­je indi­ci­je o zlo­upo­tre­bi jav­ne arhiv­ske gra­đe; te se jav­na arhiv­ska gra­đa koris­ti u fazi obra­de.

Akt o zabra­ni odnos­no o pri­je­ve­vre­me­nom kori­šte­nju, dono­si direk­tor nad­lež­nog arhi­va u skla­du sa zakon­skim i pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma.

Pro­ces kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe u arhi­vu bli­že je utvr­đen poseb­nim pro­pi­som, kojim su utvr­đe­ni; način, uslo­vi i pos­tup­ci kori­šte­nja jav­ne arhiv­ske gra­đe, vođe­nje evi­den­ci­je koris­ni­ka i izra­da kopi­ja i pri­je­pi­sa. Ovim pro­pi­si­ma su bli­že i odre­đe­ni­je utvr­đe­ne rad­nje i pos­tup­ci kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe u arhi­vi­ma, što obu­hva­ta ruko­va­nje, uprav­lja­nje i kori­šte­nje arhiv­ske gra­đe. Tako je na pri­mjer za potre­be kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe na nivou Tuz­lan­skog kan­to­na done­šen Pra­vil­nik o kori­šte­nju arhiv­skih fon­do­va i zbir­ki Arhi­va Tuz­lan­skog kan­to­na.7 Tak­vi pro­pi­si done­se­ni su i na dru­gim nivo­ima.

U Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni osim arhiv­skog zako­no­dav­s­tva po osno­vi pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma, pored Usta­va Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, prav­ni okvir čini i čitav set pro­pi­sa iz dru­gih oblas­ti i to: Zakon o slo­bo­di pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni8 , Zakon o zašti­ti lič­nih poda­ta­ka9 , Zakon o zašti­ti taj­nih poda­ta­ka10 , Zakon o agen­ci­ji za infor­ma­ci­je i zašti­tu BiH11 , Zakon o cen­tral­noj evi­den­ci­ji i raz­mje­ni poda­ta­ka12 , Zakon o osno­va­ma Jav­nog radio-tele­vi­zi­skog sis­te­ma Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne13 , Pra­vil­nik o sigur­nos­ti poda­ta­ka14 i niz dru­gih manje bit­nih pro­pi­sa za ovu oblast. Ovdje je riječ samo o pro­pi­si­ma done­se­nim na nivou Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, no pos­to­je i pro­pi­si done­se­ni i na nivou enti­te­ta, pa i poje­di­nih kan­to­na u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni. Tre­ba ista­ći da ni na nivou drža­ve, ni na nivou enti­te­ta nisu done­se­ni svi neo­p­hod­ni pro­pi­si (pod­za­kon­ski i pro­ved­be­ni akti) kako bi se prav­no u pot­pu­nos­ti regu­li­ra­la pro­ble­ma­ti­ka pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma.

Veli­ki zna­čaj i ulo­gu u oblas­ti pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma ima Zakon o slo­bo­di pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, kojim je usta­nov­lje­no da infor­ma­ci­je pod kon­tro­lom jav­nog orga­na pred­stav­lja­ju jav­no dobro od vri­jed­nos­ti i da jav­ni pris­tup ovim infor­ma­ci­ja­ma pro­mo­vi­ra veću tran­s­pa­rent­nost i odgo­vor­nost istih, te da su sve infor­ma­ci­je neo­hod­ne za demo­krat­ski pro­ces. Odred­ba­ma ovog zako­na usta­nov­lje­no je da sva­ko lice ima pra­vo pris­tu­pa jav­nim infor­ma­ci­ja­ma u naj­ve­ćoj mogu­ćoj mje­ri u skla­du s jav­nim inte­re­som, te da jav­ni orga­ni ima­ju oba­ve­zu da obja­ve infor­ma­ci­je i omo­gu­će sva­kom fizič­kom licu da zatra­ži izmje­ne i daje komen­tar na svo­je lič­ne infor­ma­ci­je pod kon­tro­lom jav­nog orga­na.

U Zako­nu je data defi­ni­ci­ja poj­ma „infor­ma­ci­je“, gdje se pod istim sma­tra sva­ki mate­ri­jal kojim se pre­no­se činje­ni­ce, miš­lje­nja, poda­ci ili bilo koji dru­gi sadr­žaj uklju­ču­ju­ći sva­ku kopi­ju ili njen dio, bez obzi­ra na oblik i karak­te­ris­ti­ke. Odred­ba­ma ovog zako­na utvr­đen je i pojam „jav­ni organ“ pod kojim se sma­tra sva­ki izvr­š­ni, zako­no­dav­ni i sud­ski organ, te dru­gi organ koji obav­lja jav­nu funk­ci­ju, bilo koji dru­gi uprav­ni organ i sva­ko dru­go prav­no lice koje kon­tro­li­ra jav­ni organ. Pod kon­tro­lom se sma­tra ras­po­la­ga­nje infor­ma­ci­ja­ma ili kon­tro­la pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma. U Zako­nu su tako­đer defi­ni­ra­ni poj­mo­vi „lič­na infor­ma­ci­ja“ i „nad­lež­ni organ“. Pod „lič­nom infor­ma­ci­jom“ se sma­tra sva­ka infor­ma­ci­ja koja se odno­si na fizič­ko lice, a „nad­lež­ni organ“ je jav­ni organ koji ima kon­tro­lu nad tra­že­nom infor­ma­ci­jom.

Odred­ba­ma ovog Zako­na pra­vo pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma ima sva­ko fizič­ko i prav­no lice, a sva­ki jav­ni organ ima odgo­va­ra­ju­ću oba­ve­zu da infor­ma­ci­je uči­ni dos­tup­nim. No, odred­ba­ma Zako­na o slo­bod­nom pris­tu­pu infor­ma­ci­ja­ma utvr­đe­ni su i izu­ze­ci u kori­šte­nju infor­ma­ci­ja i to u slu­ča­je­vi­ma: kada se otkri­va­njem infor­ma­ci­ja osno­va­no može oče­ki­va­ti iza­zi­va­nje zna­čaj­ne šte­te po legi­tim­ne cilje­ve koji se odno­se na vanj­sku i mone­tar­nu poli­ti­ku drža­ve, spre­ča­va­nje i otkri­va­nje kri­mi­na­la, zašti­tu povjer­lji­vih komer­ci­jal­nih infor­ma­ci­ja, zašti­ta pri­vat­nos­ti i dr. Zako­nom je tako­đer, utvr­đe­na pro­ce­du­ra pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma od pod­no­še­nja zah­tje­va, nemo­guć­nos­ti pos­tu­pa­nja u skla­du sa zako­nom, odre­đi­va­nju nad­lež­nog jav­nog orga­na, pos­tu­pa­nja jav­nog orga­na po pri­je­mu zah­tje­va i jezi­ka na kojem su infor­ma­ci­je dos­tup­ne.

Pose­ban odje­ljak u Zako­nu je posve­ćen pro­ble­ma­ti­ci lič­nih infor­ma­ci­ja gdje je dato pra­vo sva­kom licu da osi­gu­ra da nje­go­ve lič­ne infor­ma­ci­je koje su pod kon­tro­lom jav­nog orga­na budu tač­ne. Odred­ba­ma ovog zako­na utvr­đe­na je i odgo­vor­nost jav­nih orga­na koji su u oba­ve­zi pre­uze­ti sve potreb­ne mje­re pomo­ći sva­kom fizič­kom ili prav­nom licu koje tra­ži da ostva­ri bilo koje pra­vo u smis­lu ovog zako­na. Sva­ki pod­no­si­lac zah­tje­va ima pra­vo pod­ni­je­ti žal­bu uprav­nom pos­tup­ku na sva­ku odlu­ku done­se­nu u smis­lu ovog zako­na ruko­vo­di­ocu jav­nog orga­na koji je donio odlu­ku.

Nedos­ta­tak ovog pro­pi­sa je sadr­žan u tome što isti ne tre­ti­ra kori­šte­nje pri­vat­ne arhiv­ske gra­đe.

Zna­čaj­no mjes­to u pro­ble­ma­ti­ci slo­bod­nog pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma ima i Zakon o zašti­ti lič­nih poda­ta­ka. Osnov­na nače­la ovog pro­pi­sa sadr­ža­na su u činje­ni­ci garan­ci­je sigur­nos­ti i taj­nos­ti lič­nih poda­ta­ka. Među­tim, potreb­no je ista­ći da pro­pi­si iz oblas­ti medi­jia dru­ga­či­je tre­ti­ra­ju ovu pro­ble­ma­ti­ku i na prvo mjes­to stav­lja­ju garan­ci­ju slo­bo­de miš­lje­nja i izra­ža­va­nja, te zabra­nu cen­zu­re, pra­vo novi­na­ra na slo­bo­du izvje­šta­va­nja, izra­ža­va­nja, te pra­vao na ispra­vak infor­ma­ci­je. Tako da se na osno­vu odre­da­ba ovih pro­pi­sa, kada je u pita­nju pra­vo na pris­tup infor­ma­ci­ja­ma name­ću dva bit­na osnov­na zaključ­ka ili pra­va koja su ustav­nog nazi­va a to su: pra­vo na zašti­tu lič­nih poda­ta­ka i pra­vo na pris­tup infor­ma­cij­ja­ma.

Zašti­ta „taj­nih infor­ma­ci­ja“ u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni utvr­đe­na je Zako­nom o zašti­ti taj­nih poda­ta­ka, gdje su data opća nače­la, stup­nje­vi taj­nos­ti, sigur­nos­na pro­vje­ra i dozvo­la za pris­tup taj­nim poda­ci­ma, te pris­tup taj­nim poda­ci­ma i nji­ho­vo čuva­nje. Ovim zako­nom taj­ni poda­tak je defi­ni­ran kao sred­stvo koje se odno­si na jav­nu sigur­nost, odbra­nu vanj­ske pos­lo­ve ili oba­vje­štaj­nu i sigur­nos­nu dje­lat­nost Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Taj­ni poda­ci su svr­sta­ni u četi­ri kate­go­ri­je vrlo taj­no, taj­no, povjer­lji­vo i inter­no i u ovis­nos­ti od ste­pe­na povjer­lji­vos­ti dozvo­ljen je pris­tup istim. Na općoj razi­ni taj­nim se sma­tra poda­tak čije bi otkri­va­nje neo­v­la­šte­nom licu, sred­stvi­ma jav­nog infor­mi­ra­nja, orga­ni­za­ci­ji, ins­ti­tu­ci­ji, orga­nu ili dru­goj drža­vi, odnos­no orga­nu dru­ge drža­ve, moglo pro­uz­ro­ko­va­ti ugro­ža­va­nje inte­gri­te­ta Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne iz gore nave­de­nih oblas­ti.

Sa pozi­ci­je pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma pos­tav­lja se pita­nje ko sve može tra­ži­ti infor­ma­ci­je, odnos­no ko sve može biti koris­nik infor­ma­ci­je? Nave­de­nim pro­pi­si­ma utvr­đe­no je da sva doma­ća i stra­na fizič­ka ili prav­na lica bez raz­li­ke na nji­ho­vu naci­onal­nu, vjer­sku, ras­nu ili bilo koju dru­gu pri­pad­nost, te na funk­ci­ju i sta­tus ima­ju jed­na­ka pra­va pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma (po Zako­nu o slo­bo­di pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma). Izu­ze­tak (ustav­na garan­ci­ja pris­tu­pa infor­mi­ra­nju), fizič­ko lice — kao ispi­ta­nik (u vezi sa svo­jim lič­nim poda­ci­ma), sud­sko i uprav­no tije­lo koje vodi pos­tu­pak (ispi­ti­va­nje svje­do­ka, pri­kup­lja­nje infor­ma­ci­ja i sl.).

S dru­ge stra­ne zna­čaj­no je i pita­nje gdje se sve može tra­ži­ti, odnos­no dobi­ti infor­ma­ci­ja? Posjed­ni­ci infor­ma­ci­ja pored jav­nog sek­to­ra mogu biti raz­ne usta­no­ve i ins­ti­tu­ci­je odnos­no svi stva­ra­oci arhiv­ske gra­đe. Infor­ma­ci­je mogu posje­do­va­ti i pri­vat­na prav­na lica i subjek­ti (infor­ma­ci­je u nji­ho­vom posje­du su uglav­nom nedos­tup­ne bez saglas­nos­ti posjed­ni­ka i to u poseb­nim slu­ča­je­vi­ma).

Ovdje je riječ o pro­pi­si­ma koji­ma se naj­bli­že utvr­đu­je pro­ble­ma­ti­ku pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma. Nji­ma se bit­no uti­če na sfe­ri pra­va poje­di­na­ca da bude pot­pu­no infor­mi­san, kako bi mogao mje­ro­dav­no odlu­či­va­ti o svo­jim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma, te uti­ca­ti na doga­đa­je i zbi­va­nja u druš­tve­noj zajed­ni­ci. Isto tako pri­mje­na nave­de­nih pro­pi­sa znat­no uti­če na izvjes­nost arhiv­ske gra­đe. Naime, svi stva­ra­oci i ima­oci infor­ma­ci­ja stva­ra­ju arhiv­sku gra­đu koja se nazo­ri­še od stra­ne arhi­va i jed­no­ga će dana biti pre­uze­ta u arhiv. Da bi se oču­va­la cje­lo­vi­tost infor­ma­ci­ja odnos­no arhiv­skog fon­da, neo­p­hod­no je utvr­di­ti meha­niz­me kon­ti­nu­ira­nog struč­nog nad­zo­ra infor­ma­ci­ja od nji­ho­vog nas­tan­ka, do nje­ne pre­da­je nad­lež­nom arhi­vu. Na tom pla­nu redov­nim aktiv­nos­ti­ma arhi­vi, putem „ služ­bi nad­zo­ra“ pro­vo­de niz struč­nih, orga­ni­za­ci­onih i teh­nič­ki pos­tu­pa­ka i rad­nji u cilju pot­pu­ne zašti­te, uprav­lja­nja i kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe.

Na osno­vu sve­ga izne­se­nog sma­tra­mo da naz­na­če­ni pro­pi­si, a poseb­no pro­pi­si iz oblas­ti arhiv­ske dje­lat­nos­ti i Zakon o slo­bo­di pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni i pored odre­đe­nih nedos­ta­ta­ka i nedo­re­če­nos­ti, sadr­že odred­be koje omo­gu­ća­va­ju ostva­ri­va­nje pra­va na dos­tup­nost jav­ne arhiv­ske gra­đe čime se stva­ra­ju uvje­ti za ostva­ri­va­nje gra­đan­skih i ljud­skih pra­va koris­ni­ka.

Kori­šte­nje arhiv­ske gra­đe (infor­ma­ci­ja) u arhi­vi­ma

Arhiv­ska gra­đa čini zna­ča­jan dio pisa­ne kul­tur­ne bašti­ne, koja čuva pam­će­nje naro­da i od kojeg veli­kim dije­lom zavi­si cje­lo­kup­no pam­će­nje ljud­ske zajed­ni­ce, sto­ga je potreb­no stvo­ri­ti neo­p­hod­ne uslo­ve zašti­te i kori­šte­nja ove vrste kul­tur­nog nas­li­je­đa. Kako arhi­vi pri­pa­da­ju poro­di­ci usta­no­va koje obav­lja­ju jav­nu funk­ci­ju oni čine bitan seg­ment i važan izvor infor­ma­ci­ja neo­p­hod­nih za ostva­ri­va­nje osnov­nih gra­đan­skih i ljud­skih pra­va. Glav­ni prin­ci­pi dos­tup­nos­ti jav­ne arhiv­ske gra­đe sadr­ža­ni su i odred­ba­ma zako­no­dav­ne regu­la­ti­ve a odno­se se na jed­na­kost u pri­mje­ni pra­vi­la o dos­tup­nos­ti jav­ne arhiv­ske gra­đe, bez pov­la­šte­nos­ti bilo koje kate­go­ri­je koris­ni­ka, na osno­vu naci­onal­ne, vjer­ske, obra­zov­ne, ras­ne ili dru­ge pri­pad­nos­ti. Pra­vo na kori­šte­nje je ogra­ni­če­no samo u slu­ča­je­vi­ma kada se radi o zašti­ti povjer­lji­vih poda­ta­ka koji se odno­se na naci­onal­nu odbra­nu, vanj­sku poli­ti­ku, jav­ni red ili na pri­vat­nost poje­din­ca. U pro­ce­su kori­šte­nja ove vrste arhiv­ske gra­đe bit­no je i pita­nje pra­va na izda­va­nje poseb­ne dozvo­le za kori­šte­nje, odnos­no pita­nje, kome povje­ri­ti nave­de­no pra­vo, stva­ra­ocu gra­đe ili arhi­vu te pita­nje u koje svr­he će se koris­ti­ti arhiv­ska gra­đa. U ovis­nos­ti od svr­he kori­šte­nja pris­tu­pat će se pri­mje­ni odre­đe­nog pro­pi­sa ( Zako­na o zašti­ti lič­nih poda­ta­ka, Zakon o zašti­ti taj­nih poda­ta­ka, Zakon o arhiv­skoj dje­lat­nos­ti i dr.). U pro­ce­su kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe neo­p­hod­no je utvr­di­ti i odgo­vor­nost koris­ni­ka i nje­go­ve oba­ve­ze u pogle­du pošti­va­nja nave­de­nih pro­pi­sa.

U okol­nos­ti­ma broj­nih druš­tve­nih pro­ce­sa ulo­ga arhi­va u pru­ža­nju uslu­ga u rje­ša­va­nju broj­nih druš­tve­nih pro­ble­ma je izu­zet­no važ­na. Arhi­vi u sušti­ni čine iznim­no bit­ne i obim­ne baze poda­ta­ka i dio su ukup­nog držav­nog sis­te­ma infor­mi­sa­nja. Malo je ins­ti­tu­ci­ja koje u vre­me­nu druš­tve­nih pro­mje­na svo­jim kon­zu­men­ti­ma mogu pru­ži­ti tako jas­ne, brze i koris­ne infor­ma­ci­je kao što su to arhi­vi. Na taj način arhi­vi veoma uspješ­no izvr­ša­va­ju jedan od osnov­nih zada­ta­ka i oba­ve­za povje­re­nih od stra­ne drža­ve.

Potreb­no je ista­ći da je do vre­me­na tran­zi­cij­skih pro­mje­na, naj­češ­ći koris­nik uslu­ga arhi­va bila nauka koja je upra­vo u arhiv­skim fon­do­vi­ma i zbir­ka­ma crpje­la prvo­raz­red­ne his­to­rij­ske činje­ni­ce neo­p­hod­ne za rekons­truk­ci­ju doga­đa­ja iz proš­los­ti. Među­tim, danas je nauka izgu­bi­la pri­mat naj­češ­ćeg koris­ni­ka infor­ma­ci­ja pohra­nje­nih u arhi­vu, jer je usljed druš­tve­nih pro­mje­na znat­no poja­čan inte­res gra­đa­na za kori­šte­njem činje­ni­ca sadr­ža­nih u arhiv­skoj gra­đi radi zado­vo­lje­nja svo­jih lič­nih, ustav­nih i zakon­skih pra­va, te druš­tve­nih i držav­nih inte­re­sa. Pru­ža­ju­ći uslu­ge broj­nim i raz­no­vr­s­nim koris­ni­ci­ma arhi­vi na naj­bo­lji način daju zna­ča­jan dopri­nos demo­kra­ti­za­ci­ji druš­tva, te ostva­ri­va­nju pra­va zaga­ran­to­va­na svim gra­đa­ni­ma Usta­vom i dru­gim zakon­skim pro­pi­si­ma. Upra­vo se kroz ospo­sob­lje­nost arhi­va da da uspješ­ne odgo­vo­re na zah­tje­ve koris­ni­ka, u dobroj mje­ri odre­đu­je i nivo demo­kra­tič­nos­ti i funk­ci­onal­nos­ti sis­te­ma u kojem dje­lu­je, ali i funk­ci­onal­nost same drža­ve.

Dos­tup­nost arhiv­skog gra­di­va u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni prvens­tve­no je utvr­đe­na arhiv­skim zako­no­dav­s­tvom, gdje koris­ni­ci uslu­ga ima­ju pra­vo na pra­vo­vre­me­nu, tač­nu, sve­obu­hvat­nu i upo­treb­lji­vu infor­ma­ci­ju za namje­nu utvr­đe­nu zako­nom zbog kojeg je i arhi­vi­ra­na. Naj­češ­ći oblik ostva­ri­va­nja lič­nih pra­va je potre­ba za činje­ni­ca­ma iz arhiv­ske gra­đe za rje­ša­va­nje broj­nih gra­đan­skih i ljud­skih pra­va ( iz oblas­ti imo­vin­sko-prav­nih odno­sa, za doka­zi­va­nje struč­ne spre­me, rje­ša­va­nja pita­nja iz oblas­ti rad­nih odno­sa, za regu­li­sa­nje pen­zij­skog sta­ža, za vođe­nje raz­no­vr­s­nih sud­skih pos­tu­pa­ka, te po raz­nim dru­gim osno­va­ma i dr.). Pred­me­tom kori­šte­nja infor­ma­ci­ja je cje­lo­kup­na arhiv­ska gra­đa, bez obzi­ra na kojem je nosa­ču zapi­sa pohra­nje­na i saču­va­na. Kako bi pris­tup i kori­šte­nje bili efi­kas­ni­ji koris­te se infor­ma­tiv­na poma­ga­la (vodi­či, inven­ta­ri, regis­tri, indek­si i dr.) kako u kla­sič­nom, tako i u elek­tron­skom obli­ku.

Pos­tu­pak pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma pohra­nje­nim u arhiv­skoj gra­đi u arhi­vi­ma je jed­nos­ta­van i obav­lja se pre­ma utvr­đe­noj meto­do­lo­gi­ji i zakon­skoj pro­ce­du­ri, a sas­to­ji se u pod­no­še­nju pisa­nog zah­tje­va sa dovolj­nim bro­jem rele­vant­nih poda­ta­ka veza­nih za pri­ro­du i sadr­žaj tra­že­ne infor­ma­ci­je. Zah­tje­vi se mogu pod­ni­je­ti dola­skom koris­ni­ka u arhiv, ili pak, tele­fon­skim pozi­vom ili pros­li­je­đe­nom e-mail infor­ma­ci­jom. Obras­ci za pod­no­še­nje zah­tje­va za dobi­ja­nje neo­p­hod­ne infor­ma­ci­je su jed­no­obraz­no pri­prem­lje­ni, sa jas­nim pra­te­ćim infor­ma­ci­ja­ma, koje omo­gu­ća­va­ju koris­ni­ci­ma dos­tav­lja­nje svih neo­p­hod­nih činje­ni­ca iz pohra­nje­ne arhiv­ske gra­đe eks­pe­di­tiv­no, jed­nos­tav­no i pot­pu­no.

Što se, pak, tiče prak­tič­nog dije­la kori­šte­nja gra­đe, uglav­nom se daju snim­ci arhiv­ske gra­đe, dok doku­men­te potreb­ne u služ­be­ne svr­he arhi­vi daju na kori­šte­nje u obli­ku ovje­re­ne kopi­je. Izu­zet­no, držav­nim orga­ni­ma može se ustu­pi­ti izvor­na arhiv­ska gra­đa, ali na odre­đe­no vri­je­me uz uslov da se na tro­šak tog orga­na pret­hod­no izra­di zaštit­na kopi­ja.

No, pos­to­je i slu­ča­je­vi kada arhiv nije u moguć­nos­ti udo­vo­lji­ti zah­tje­vi­ma koris­ni­ka, jed­nos­tav­no iz raz­lo­ga necje­lo­vi­tos­ti fon­do­va, jer se tra­že­ne infor­ma­ci­je ne nala­ze u pohra­nje­noj arhiv­skoj gra­đi, ili pak, u slu­ča­je­vi­ma kada arhiv­ska gra­đa nije sre­đe­na, struč­no obra­đe­na i nije pri­prem­lje­na za kori­šte­nje. Zna­čaj­no je ista­ći da nama nije poz­nat slu­čaj u bosan­sko­her­ce­go­vač­kim arhi­vi­ma da je pris­tup jav­noj arhiv­skoj gra­đi zabra­njen iz nekog dis­kri­mi­ni­ra­ju­ćeg raz­lo­ga, jer je pris­tup arhiv­skoj gra­đi javan, tran­s­pa­ren­tan i u pot­pu­nos­ti je u funk­ci­ji demo­kra­ti­za­ci­je druš­tva. U slu­ča­je­vi­ma gdje arhi­vi nisu u moguć­nos­ti odgo­vo­ri­ti zah­tje­vu koris­ni­ka iz raz­lo­ga nepo­sje­do­va­nja tra­že­ne infor­ma­ci­je, isti su oba­vez­ni u skla­du sa utvr­đe­nom zakon­skom pro­ce­du­rom u pisme­noj for­mi oba­vi­jes­ti­ti koris­ni­ke o raz­lo­zi­ma nemo­guć­nos­ti udo­vo­lja­va­nja nji­ho­vim zah­tje­vi­ma.

Pos­tu­pak eks­pe­di­tiv­nog rje­ša­va­nja upu­će­nih zah­tje­va koris­ni­ka u odre­đe­noj mje­ri spu­ta­va i uspo­ra­va činje­ni­ca da isti nije u pot­pu­nos­ti prav­no ure­đen, pa se arhi­vi pri izda­va­nju odre­đe­nih aka­ta i činje­ni­ca iz arhiv­ske gra­đe koris­te Zako­nom o uprav­nom pos­tup­ku15 . Tako da akti na ovaj način izda­ti od arhi­va ima­ju zna­čaj jav­ne ispra­ve u smis­lu sta­va 3. čla­na 169. pre­uze­tog zako­na. Ote­ža­va­ju­će okol­nos­ti u pro­ce­su kori­šte­nja infor­ma­ci­ja pohra­nje­nih u arhiv­skoj gra­đi čine neadek­vat­ni uslo­vi evi­dent­ni sko­ro u svim arhi­vi­ma u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, nedo­vo­ljan broj zapos­le­ni­ka u arhi­vi­ma i nedos­ta­tak infor­ma­tič­ke opre­me. Bit­na manj­ka­vost bosan­sko­her­ce­go­vač­kih arhi­va u pro­ce­su kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe je i ta, što objek­ti arhi­va nisu pri­la­go­đe­ni za poseb­nu kate­go­ri­ju koris­ni­ka (inva­lid­nih lica) o čem se u budu­će mora vodi­ti više raču­na.

Zna­čaj­na karak­te­ris­ti­ka u pro­ce­su kori­šte­nja arhiv­ske gra­đe a stim u vezi i ostva­ri­va­nja ljud­skih i gra­đan­skih pra­va odno­si se na činje­ni­cu da je u pro­ce­su druš­tve­nih pro­mje­na doš­lo do poja­ča­nog inte­re­sa koris­ni­ka za ostva­ri­va­nje svo­jih ljud­skih i gra­đan­skih prva na osno­vu činje­ni­ca iz arhiv­ske gra­đe. Koli­ko je pove­ćan inte­res za infor­ma­ci­ja­ma iz arhiv­ske gra­đe naj­bo­lje poka­zu­ju dos­tup­ne evi­den­ci­je bosan­sko­her­ce­go­vač­kih arhi­va, koje uka­zu­ju na rapid­no pove­ća­nje bro­ja zah­tje­va u pos­li­je­rat­nom peri­odu u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni u odno­su na pri­je­rat­no vri­je­me. Ovom pri­li­kom navo­di­mo pri­mjer Arhiv Tuz­lan­skog kan­to­na, gdje se inte­res za kori­šte­njem arhiv­ske gra­đe u svr­hu ostva­ri­va­nja ljud­skih i gra­đan­ski pra­va iz godi­ne u godi­nu pove­ća­va, što pot­vr­đu­je broj pod­ne­se­nih zah­tje­va. Tako je broj zah­tje­va za peri­od 2000–2005.godina, neko­li­ko puta veći od ukup­nog bro­ja zah­tje­va za cje­lo­ku­pan peri­od 1954–199916 , dok je broj zah­tje­va za prvi 10 mje­se­ci 2006.godine za više od 20 odsto veći od bro­ja zah­tje­va za isti peri­od 2005.godine.17

Potreb­no je ista­ći i to da je i pored pri­sut­nih pote­ško­ća broj pozi­tiv­no odgo­vo­re­nih zah­tje­va povo­ljan i u nivou je sa arhiv­skim služ­ba­ma susjed­nih zema­lja, a on se na podru­čju nad­lež­nos­ti Arhi­va Tuz­lan­skog kan­to­na u pro­cen­ti­ma kre­će i do 70 odsto, pozi­tiv­no rije­še­nih zah­tje­va18 . Ovi poka­za­te­lji su pored osta­log i rezul­tat struč­ne ospo­sob­lje­nos­ti te mak­si­mal­ne i nese­bič­ne anga­žo­va­nos­ti zapos­le­ni­ka Arhi­va, od onih u služ­bi nad­zo­ra i služ­bi sre­đi­va­nja i obra­de arhiv­ske gra­đe, pa do onih koji rade nepo­sred­no sa koris­ni­ci­ma arhiv­ske gra­đe. Među­tim, uvje­re­ni smo da bi ovi rezul­ta­ti bili znat­no bolji da je više razu­mje­va­nja od stra­ne osni­va­ča, tj. drža­ve, te da je bolji odnos stva­ra­la­ca i ima­la­ca pre­ma sop­s­tve­noj arhiv­skoj gra­đi u nas­ta­ja­nju. Nji­ho­vim neo­d­go­vor­nim odno­som uskra­će­na su odre­đe­na gra­đan­ska pra­va i slo­bo­de koris­ni­ka. Kako su druš­tve­ne pro­mje­ne i pro­ce­si u zama­hu u budu­će je neo­p­hod­no dale­ko odgo­vor­ni­ji i sis­te­ma­tič­ni­ji pris­tup svih ovih čim­be­ni­ka po pita­nju zašti­te, kori­šte­nja i pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma pohra­nje­nih u arhiv­skoj gra­đi. Jer, broj­na pita­nja veza­na za ovu pro­ble­ma­ti­ku u direk­t­noj su vezi ne samo sa ostva­ri­va­njem gra­đan­skih i ljud­skih pra­va, već i inte­re­si­ma i potre­ba­ma druš­tva i drža­ve. Pot­vr­da ovak­voj kons­ta­ta­ci­ji su broj­ni pro­ve­de­ni druš­tve­ni pro­ce­si i refor­me, poput pri­va­ti­za­ci­je, ste­ča­ja i lik­vi­da­ci­je pri­vred­nih dru­šta­va, rje­ša­va­nja broj­ni pro­ble­ma iz oblas­ti imo­vin­sko-prav­nih, rad­nih i soci­jal­ni odno­sa ali i nado­la­ze­ći pro­ces res­ti­tu­ci­je, čija valid­na pro­ved­ba nije zamis­li­va bez ulo­ge arhi­va. Sto­ga je na ovom pla­nu neo­p­ho­dan dodat­ni napor svih sudi­oni­ka od drža­ve i arhi­va, do stva­ra­la­ca i ima­la­ca arhiv­ske gra­đe. Drža­va na tom pla­nu tre­ba da stvo­ri opti­mal­ne uslo­ve za nor­mal­no funk­ci­oni­sa­nje arhiv­skih usta­no­va koje će biti uklju­če­ne u nave­de­ne pro­ce­se. Arhi­vi sa svo­je stra­ne tre­ba­ju radi­ti na stva­ra­nju neo­p­hod­nog struč­nog i pro­fe­si­onal­nog ambi­jen­ta za pot­pu­no pra­će­nje svih druš­tve­nih pro­ce­sa koji su naj­ne­po­sred­ni­je veza­ni i za kori­šte­nje jav­ne arhiv­ske gra­đe. Narav­no, sve to zah­ti­je­va pot­pu­nu sin­hro­ni­za­ci­ju aktiv­nos­ti svih sudi­oni­ka, koja tra­ži uspos­ta­vu kon­ti­nu­ira­ne i bli­ske sarad­nje izme­đu arhi­va i regis­tra­tu­ra i izgrad­nju meha­ni­za­ma kako bi se sud­bi­na infor­ma­ci­ja pra­ti­la od nji­ho­vog nas­tan­ka, pa do pohra­nji­va­nja u arhiv i dava­nja na kori­šte­nje koris­ni­ci­ma.

To su samo neke od osnov­nih pred­pos­tav­ki valja­nog orga­ni­zo­va­nja arhi­va kao savre­me­nih jav­nih usta­no­va. Samo na taj način arhi­vi će ima­ti sprem­ne i obu­hvat­ne baze poda­ta­ka, koje će sva­kom koris­ni­ku pomo­ći i pru­ži­ti uslu­gu u cilju ostva­ri­va­nja zako­nom utvr­đe­nih pra­va veza­nih za slo­bo­dan pris­tup jav­nim infor­ma­ci­ja­ma. Iz ovog dje­lo­kru­ga dje­lo­va­nja neo­p­hod­no je eli­mi­ni­ra­ti sva­ku even­tu­al­nu mani­pu­la­ci­ju činje­ni­ca­ma iz arhiv­ske gra­đe, rade­ći objek­tiv­no i nepris­tras­no s pot­pu­nom dozom struč­nos­ti i pro­fe­si­onal­nos­ti. Sve dru­go bi bilo krše­nje ne samo osnov­nih gra­đan­skih i ljud­skih pra­va, već i među­na­rod­nih i naci­onal­nih nor­mi i stan­dar­da. Sto­ga je nada­ti se da će arhi­vi u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni u budu­će kao i dosa­da biti ne samo nepre­suš­na riz­ni­ca kul­tur­nog bla­ga, već i stje­ci­šte infor­ma­ci­ja za ostva­ri­va­nje pro­gre­siv­nog razvo­ja i demo­kra­ti­za­ci­je bosan­sko­her­ce­go­vač­kog druš­tva.

Rezi­me

U vre­me­nu druš­tve­nih pro­ce­sa u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni arhi­vi su pos­ta­li zna­čaj­ne jav­ne usta­no­ve u ostva­ri­va­nju broj­nih ljud­skih i gra­đan­skih pra­va i jača­nju zapo­če­tih demo­krat­skih pro­ce­sa. Jed­no od bit­nih pra­va je i pra­vo na slo­bo­dan pris­tup infor­ma­ci­ja­ma. Iako je riječ o ustav­nom pra­vu, ono je pre­ci­zi­ra­no i oja­ča­no, pored arhiv­skog zako­no­dav­s­tva i Zako­nom o slo­bo­di pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni i dru­gim pro­pi­si­ma. U tom smis­lu su infor­ma­ci­je dos­tup­ne sva­kom koris­ni­ku pod jed­na­kim uslo­vi­ma, pro­mo­vi­šu­ći pri­tom tran­s­pa­rent­nost i odgo­vor­nost jav­nih orga­na.

Arhi­vi u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni kao dio zajed­ni­ce usta­no­va koje vrše jav­nu funk­ci­ju, ima­ju veoma važ­nu ulo­gu u cje­lo­kup­nom sis­te­mu infor­mi­sa­nja, pru­ža­ju­ći koris­ni­ci­ma brze, jas­ne i neo­p­hod­ne infor­ma­ci­je. Iako je pris­tup infor­ma­ci­ja­ma u bosan­sko­her­ce­go­vač­kim arhi­vi­ma brz i jed­nos­ta­van, te rezul­ta­ti na tom pla­nu zado­vo­lja­va­ju­ći, pri­sut­ni su i odre­đe­ni pro­ble­mi koji sto­je ne samo pred arhi­vi­ma, već i pred cje­lo­kup­nim druš­tvom i drža­vom. Drža­vi i široj zajed­ni­ci su neo­p­hod­ne funk­ci­onal­ne i struč­ne arhiv­ske usta­no­ve, spo­sob­ne ispo­što­va­ti sve ustav­ne i zako­no­da­ve oba­ve­ze, što podra­zu­mje­va i pošti­va­nje ljud­skih i gra­đan­skih pra­va, a time i pra­vo pris­tu­pa infor­ma­ci­ja­ma. Samo u ure­đe­nim arhiv­skim usta­no­va­ma koris­ni­ci će ima­ti pot­pu­ne i cje­lo­vi­te infor­ma­ci­je, a arhi­vi cije­lim svo­jim kapa­ci­te­tom učes­tvo­va­ti u demo­kra­ti­za­ci­ji druš­tva.

(Izla­ga­nje je odr­ža­no 25. stu­de­no­ga 2006. na 2. ZAD — danu)


  1. Dek­la­ra­ci­ju je usvo­ji­la Gene­ral­na skup­šti­na UN-a 10.12.1948.godine. []
  2. Ustav Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne doni­jet u Dej­to­nu (SAD) na mirov­noj kon­fe­ren­ci­ji 25.11.1995.godine. []
  3. Sl.glasnik BiH“, br. 16/2001. []
  4. Sl.novine F BiH“, br.45/2002. []
  5. Sl.glasnik RS“, br. 35/99 i 9/2000. []
  6. Sl.novine TK“, br. 15/2000. []
  7. Pra­vil­nk je doni­je­lo Minis­tar­stvo obra­zo­va­nja, nauke, kul­tu­re i spor­ta Tuz­lan­skog kan­to­na, br. 10/1–48-8726/02 od 4.07.2002.godine. []
  8. Sl. glas­nik BiH“, br. 28/2000. []
  9. Sl.glasnik BiH“, br.32/2001. []
  10. Sl.glasnik BiH“, 54/2005. []
  11. Sl.glasnik BiH“, br. 15/2002. []
  12. Sl.glasnik BiH“, br.32/2001. []
  13. Sl.glasnik BiH“, br.29/2002. []
  14. Sl.glasnik BiH“, br.39/2002. []
  15. Sl.novine F BiH“,br 2/98. []
  16. Iz evi­den­ci­ja Arhi­va Tuz­lan­skog kan­to­na (evi­den­ci­je pri­pre­mi­le Hati­dža Feta­ha­gić i Sane­ta Adro­vić) []
  17. Iz evi­den­ci­ja Arhi­va Tuz­lan­skog kan­to­na (evi­den­ci­je pri­pre­mi­la Sane­ta Adro­vić) []
  18. Isto i Hati­dža Fetahagić,Doprinos  arhi­va  ostva­ri­va­nju pra­va gra­đa­na, Arhiv­ska prak­sa br.6, Tuz­la 2003, str.31–35. []

One thought on “Arhivi i ostvarivanje ljudskih i građanskih prava (bosanskohercegovačko iskustvo)