Celjske zvezde i spletni prvaki

Nepo­sred­ni povod pisa­nju ovog osvr­ta netom je odr­ža­ni WEBSI dan (15. ruj­na), zavr­š­na mani­fes­ta­ci­ja godiš­njeg natje­ca­nja naj­ve­ćih slo­ven­skih dos­tig­nu­ća u podru­čju digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je, koje je orga­ni­zi­ra­no već petu godi­nu zare­dom. Samo natje­ca­nje tra­je neko­li­ko mje­se­ci, odnos­no od ožuj­ka (mar­ta) do ruj­na (sep­tem­bra), a sve o pri­ja­vi, pra­vi­li­ma i meto­do­lo­gi­ji natje­ca­nja može se pro­či­ta­ti u 6. Dosjeu slo­ven­ske­ga digi­tal­ne­ga komu­ni­ci­ra­nja WEBSI Splet­ni prva­ki 2017.1

Ukrat­ko se može reći da je WEBSI hva­le­vri­je­dan pro­jekt koji pod­sti­če izvr­s­nost u podru­čji­ma digi­tal­nog i digi­ta­li­za­ci­je. Ili, kako to sami nosi­te­lji pro­jek­ta kažu, “S svo­jo kom­plek­s­no, a hkra­ti logič­no in tran­s­pa­rent­no meto­do­lo­gi­jo bo pro­jekt WEBSI slo­ven­ski jav­nos­ti pos­tre­gel z odgo­vo­rom na vpra­ša­nje: “Kdor je dober in kdo zna?” (…) “bodo pred­stav­lje­ne reši­tve svih podje­tij, ki so na tem podro­čju v nekem letu ustva­ri­le pre­se­žke” (WEBSI Splet­ni prva­ki 2017)2 .

Zgo­do­vin­ski arhiv Ljub­lja­na (ZAL) ove je godi­ne bio jedan od 103 WEBSI  natje­ca­te­lja, u kate­go­ri­ji Jav­ne i nev­la­di­ne orga­ni­za­ci­je (NVO-i). ZAL-ov Opis pro­jek­ta, Cilj­ne sku­pi­ne, Izho­diš­ča pro­jek­ta kao i Mne­nja, odnos­no miš­lje­nja čla­no­va žiri­ja, pri­ka­za­ni su na 106. stra­ni nave­de­no­ga Dosjea3 . Čita­ju­ći ocje­ne čla­no­va žiri­ja, vidi se da su pos­tu­pa­li u skla­du s prok­la­mi­ra­nim pra­vi­li­ma ocje­nji­va­nja i da su svi redom iska­za­li pozi­tiv­no i izra­zi­to pozi­tiv­no miš­lje­nje o web stra­ni­ca­ma ZAL-a, pot­pu­no nes­vjes­ni koli­ko je tru­da mora­lo biti ulo­že­no u pri­pre­mu i orga­ni­za­ci­ju sadr­ža­ja tih stra­ni­ca (pre­tra­ži­vač SIRA­net, trans­krip­ci­ja i obja­va izvo­ra, obja­va digi­ta­li­zi­ra­no­ga gra­di­va, meta­po­da­ci, arhiv­ska oba­vi­jes­na poma­ga­la, nor­me, itd.).
Ostao je nepri­mi­je­ćen i inte­gri­ra­ni ZAL intra­net koji umre­ža­va zapos­le­ni­ke svih pet arhi­va — dis­lo­ci­ra­nih orga­ni­za­cij­skih jedi­ni­ca koji pri­pa­da­ju ZAL-u (osim arhi­va u Ljub­lja­ni, tu su i arhi­vi u Novo­me Mes­tu, Kra­nju, Idri­ji i Ško­fjoj Loki).
Na stra­nu to što je jedan od čla­no­va žiri­ja ujed­no i natje­ca­telj u kon­ku­rent­skoj NVO u istoj kate­go­ri­ji, odnos­no direk­tor agen­ci­je koja je osvo­ji­la 2. mjes­to u istoj kon­ku­rent­skoj sku­pi­ni (sic!), i što je on jedi­ni koji  je iznio donek­le nega­tiv­nu ocje­nu ust­vr­div­ši da “obli­kov­na zas­no­va in prin­cip navi­gi­ra­nja sta pre­več usme­rje­na v desk­top rabo in nis­ta v kora­ku s sodob­nim reši­tva­mi, na kate­re so upo­rab­ni­ki vse bolj nava­je­ni”, dak­le, još jed­nom  na stra­nu to što je taj član žiri­ja ovdje u oči­tom suko­bu inte­re­sa, ja se kao net­ko tko kons­tant­no posje­ću­je i pra­ti stra­ni­ce ZAL-a, kao i stra­ni­ce dru­gih arhi­va u regi­ji, ne mogu slo­ži­ti s tom tvrd­njom. Ona se, uos­ta­lom, može lako pro­vje­ri­ti upi­som adre­se http://www.zal-lj.si  bilo na raču­na­lu bilo na mobil­nom ure­đa­ju. Makar, moram priz­na­ti da nisam sigur­na na koja su to suvre­me­na rje­še­nja koris­ni­ci više navik­nu­ti… Kao cilj­na sku­pi­na koris­ni­ka ZAL-a nisu nave­de­ni “upo­rab­ni­ki” nego “obi­sko­val­ci ozi­ro­ma upo­rab­ni­ki arhi­va in arhiv­ske­ga gra­di­va, rodos­lov­ci, zgo­do­vi­nar­ji in dru­gi razi­sko­val­ci, usluž­ben­ci arhi­va, usluž­ben­ci jav­no­prav­nih oseb, ki dela­jo z doku­men­tar­nim gra­di­vom, šol­ske sku­pi­ne”, što je tako­đer osta­lo pri­lič­no neza­pa­že­no.4

Bez da spo­mi­njem novac odnos­no raz­li­ku u utro­še­nim finan­cij­skim sred­stvi­ma za izra­du mrež­nih stra­ni­ca izme­đu ZAL-a i osta­lih kon­ku­re­na­ta, pri­mi­je­tit ću samo ono što je jas­no vid­lji­vo, a to je da na dnu nave­de­ne 106. stra­ni­ce Dosjea pišu samo tri podat­ka, odnos­no naziv orga­ni­za­ci­je: Zgo­do­vin­ski arhiv Ljub­lja­na, ime direk­to­ra: mag. Mitja Sadek, direk­tor, i ime skr­b­ni­ka pro­jek­ta u orga­ni­za­ci­ji: Gla­vič Jože, arhi­vist. Zgo­do­vin­ski arhiv Ljub­lja­na nema nikak­vu vanj­sku Agen­ci­ju ni ikak­ve dru­ge “more­bit­ne dru­ge izva­nje izva­jal­ce”, kao što ih ima­ju osta­li kon­ku­ren­ti.
Zgo­do­vin­ski arhiv Ljub­lja­na ima samo našeg kole­gu, arhi­vis­ta.

Dak­le, u ovom osvr­tu nije riječ o WEBSI danu ni o prva­ci­ma. Ovdje je riječ o čudi­ma. O samo­za­taj­nim, tihim čudi­ma koja sva­kod­nev­no nas­ta­ju i stva­ra­ju se u našoj maloj arhi­vis­tič­koj zajed­ni­ci, gdje naše kole­gi­ce i kole­ge ustraj­no, strp­lji­vo i pre­da­no rade svoj posao i daju sve od sebe. Čes­to pot­pla­će­ni i nedo­volj­no cije­nje­ni. Čes­to pod stre­som, izlo­že­ni kri­ti­ka­ma. I stva­ra­ju čuda. ZAL sajt je čudo. Arhi­vis­ti­ka kole­gi­ce Slo­bo­dan­ke Cvet­ko­vić je čudo. O čudu svje­do­či i inter­v­ju direk­to­ri­ce Pokra­jin­skog arhi­va Koper. Foto­graf­ski doku­men­tar­ci kole­ge Boru­ta Jur­ce su čudo. Pre­kras­na su čuda zajed­nič­ki izlož­be­ni pro­jek­ti. Čuda stva­ra i Isto­rij­ski arhiv u Koto­ru. Kao i Zgo­do­vin­ski arhiv Celje. I Pokra­jin­ski arhiv Mari­bor, i svi dru­gi arhi­vi, ne samo u Slo­ve­ni­ji nego i u Hrvat­skoj, Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, Srbi­ji, Crnoj Gori i Make­do­ni­ji, svi ti arhi­vi u nena­mjen­skim adap­ti­ra­nim zgra­da­ma koje pro­kiš­nja­va­ju. Ili se zapa­le. Ili se uru­ša­va­ju.
I svi su oni prva­ki. Sva­ko­ga dana.

Zaklju­čit ću ovaj osvrt jed­nim obraz­lo­že­njem koje sam napi­sa­la proš­le godi­ne kad sam pri­ja­vi­la Zgo­do­vin­ski arhiv Celje za Celj­sku zvez­du. Tada još nisam zna­la za Mišku Micu, da je ljub­ljan­ska. Proš­la je godi­na za Celje bila nevje­ro­jat­na. Ova je samo malo mir­ni­ja.

Dak­le, ide ova­ko:

Ute­me­lji­tev pobu­de za priz­na­nje

Zgo­do­vin­ski arhiv Celje se tije­kom 2016. godi­ne u kojoj je pros­la­vio svoj jubi­lej — 60 godi­na pos­to­ja­nja i dje­lo­va­nja, iska­zao kao usta­no­va koja kon­ti­nu­ira­no i sko­ro sva­kod­nev­no dopri­no­si razvo­ju i pro­mo­ci­ji gra­da Celja, celj­ske proš­los­ti, kul­tur­ne bašti­ne i umjet­nič­ko­ga stva­ra­laš­tva, iska­zu­ju­ći pri tome ino­va­tiv­nost u pris­tu­pu, ori­gi­nal­nost i kre­ativ­nost u svo­me izra­zu te čvr­stu pove­za­nost s lokal­nom zajed­ni­com, koris­te­ći pri tome sve obli­ke komu­ni­ka­ci­je s jav­noš­ću, a naro­či­to druš­tve­ne mre­že. Zgo­do­vin­ski arhiv Celje pri tome eks­pe­ri­men­ti­ra rije­čju, zvu­kom, sli­kom, repro­du­ci­ra i pri­bli­ža­va proš­lost, smje­šta je u kon­tekst i u pros­tor Celja te poti­če svo­je sugra­đa­ne da se uklju­ču­ju i aktiv­no pro­miš­lja­ju svo­ju povi­jest i svo­ju kolek­tiv­nu memo­ri­ju. To je jedi­ni arhiv koji ima svo­ju Mišku Micu i Dobrog duha Fer­di­ja, per­so­ni­fi­ci­ra­ne masko­te iz dje­čjih pri­ča, kao vir­tu­al­ne, a opet stvar­ne pomoć­ni­ke u otkri­va­nju i deko­di­ra­nju arhiv­sko­ga gra­di­va. To je jedi­ni arhiv koji je bio u sta­nju pokre­nu­ti ogrom­nu loko­mo­ti­vu i uči­ni­ti da ona pos­ta­ne sudi­oni­kom neza­bo­rav­nog, jedins­tve­nog i nepo­nov­lji­vog umjet­nič­kog per­for­man­sa u kojem su se spo­ji­li moć­ni ritam, ples­ni pokret i arhi­vis­ti­ka. To je arhiv koji u svo­jim pro­jek­ti­ma anga­ži­ra celj­ske muze­je i gale­ri­je, spor­ta­še, umjet­ni­ke i sve gra­đa­ne gra­da Celja, od naj­mla­đih do naj­sta­ri­jih, i poti­če ih da zajed­no stva­ra­ju novu kva­li­te­tu — suvre­me­nu celj­sku kul­tur­nu sce­nu.

U Zagre­bu, 16. pro­sin­ca 2016. godi­ne

Onda, tko je dobar i tko zna? 🙂

  1. https://websi.si/tekmovanje/metodologija-in-pravila [↩]
  2. http://live.editiondigital.com/e/179jvqbqh/websi-spletni-prvaki-2017#!page1 , iz kolo­fo­na [↩]
  3. http://live.editiondigital.com/e/179jvqbqh/websi-spletni-prvaki-2017#!page106 [↩]
  4. http://live.editiondigital.com/e/179jvqbqh/websi-spletni-prvaki-2017#!page106 [↩]