Iz Hrvatske revije 2, 2017.

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Upu­ću­je­mo na dva član­ka iz Hrvat­ske revi­je 2, 2017., u koji­ma jedan arhi­vist i jedan povjes­ni­čar raz­ma­tra­ju pro­ble­ma­ti­ku arhiv­sko­ga zako­no­dav­s­tva i dos­tup­nos­ti arhiv­sko­ga gra­di­va. Dok autor prvo­ga član­ka, arhi­vist, zaklju­ču­je kako je “više nego oči­to” da su pri  pri­pre­mi Zako­na o izmje­na­ma i dopu­na­ma Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma “kon­zul­ti­ra­ni isklju­či­vo povjes­ni­ča­ri”, autor dru­go­ga član­ka, povjes­ni­čar, tvr­di da se povjes­ni­čar “tre­ti­ra kao zlo­na­mjer­no i sum­nji­vo lice i one­mo­gu­ću­je mu se rad”, odnos­no,  “Cen­zu­rom poje­di­nih doku­me­na­ta ote­ža­va se istra­ži­vač­ki rad i to je lak­ša vari­jan­ta ops­tru­ira­nja s kojom se stva­ra pri­vid dos­tup­nos­ti gra­di­va.” pri čemu je cen­zu­ra ili “odraz samo­vo­lje poje­di­nih arhi­vis­ta ili pro­ved­ba služ­be­ne poli­ti­ke u sre­diš­njoj naci­onal­noj arhiv­skoj ins­ti­tu­ci­ji”.
Koli­ko su te ocje­ne oprav­da­ne, te jesu li argu­men­ti­ra­ne ili ne, može­te zaklju­či­ti sami čita­ju­ći nave­de­ne član­ke.

O pro­ble­mi­ma arhiv­ske služ­be u Hrvat­skoj iz arhi­vis­tič­ke per­s­pek­ti­ve
autor: Rados­lav Zara­dić

(…)
U kon­tek­s­tu dru­go­ga sabor­skog “vrit­nja­ka” i nove veli­ke poli­tič­ke kri­ze uzro­ko­va­ne finan­cij­skim kra­hom naj­ve­će­ga pri­vat­no­ga gos­po­dar­sko­ga kon­zor­ci­ja u drža­vi, Hrvat­ski je sabor goto­vo nepri­mjet­no izgla­sao 4. svib­nja 2017. g. Zakon o izmje­na­ma i dopu­na­ma Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma, objav­ljen u Narod­nim novi­na­ma br. 46/2017. Umjes­to cje­lo­vi­to­ga zakon­skog rje­še­nja kojim bi se u pot­pu­nos­ti refor­mi­ra­la arhiv­ska služ­ba, dobi­li smo zakon koji je par­ci­ja­lan, dvo­smis­len i necje­lo­vit. Više je nego oči­to kako su u nje­go­voj pri­pre­mi kon­zul­ti­ra­ni isklju­či­vo povjes­ni­ča­ri te da nije bilo inter­dis­ci­pli­nar­nog i među­ins­ti­tu­ci­onal­nog pris­tu­pa te surad­nje svih zain­te­re­si­ra­nih stra­na. Odgo­vor­nost dije­lom leži i u arhiv­skoj zajed­ni­ci. O naj­važ­ni­jim pro­ble­mi­ma arhiv­ske stru­ke i zakon­skih (ne)rješenja kre­nut ćemo redom. (…)
link: http://www.matica.hr/hr/519/o-problemima-arhivske-sluzbe-u-hrvatskoj-iz-arhivisticke-perspektive-27021/

 

Zna­nost i arhi­vis­ti­ka
autor: Davor Mari­jan

(…)
Ops­tru­ira­nje pris­tu­pa arhiv­skom gra­di­vu iz raz­dob­lja 1945–1990. znans­tve­ni­ci­ma ili dije­lu znans­tve­ni­ka dugo­go­diš­nja je prak­sa u Hrvat­skoj i radi se na dva nači­na. Cen­zu­rom poje­di­nih doku­me­na­ta ote­ža­va se istra­ži­vač­ki rad i to je lak­ša vari­jan­ta ops­tru­ira­nja s kojom se stva­ra pri­vid dos­tup­nos­ti gra­di­va. Pri­mje­nju­je se uglav­nom na gra­di­vo prvih godi­na pora­ća koje je uglav­nom nas­ta­lo radom jugos­la­ven­skih služ­bi sigur­nos­ti i koje je pro­čiš­će­no do razi­ne da se radi o ostat­ci­ma osta­ta­ka. Cen­zu­ri­ra se s obraz­lo­že­njem da je riječ o zašti­ti osob­nih poda­ta­ka, čime se zapra­vo šti­te pot­pis­ni­ci doku­me­na­ta iz struk­tu­ra sigur­nos­nih služ­bi i dru­gih repre­siv­nih tije­la. Kao nes­la­na šala doima se zacr­nji­va­nje ime­na oso­ba koje se spo­mi­nju u doku­men­ti­ma sta­ri­jim od 50 godi­na. Poda­tak da je rev­ni dežur­ni arhi­vist Hrvat­sko­ga držav­nog arhi­va zacr­nji­vao ime­na po doku­men­ti­ma Upra­ve držav­ne bez­bjed­nos­ti, uklju­ču­ju­ći poglav­ni­ka Neza­vis­ne Drža­ve Hrvat­ske, doima se kao nes­la­na šala. Na žalost to nije šala, nego poka­za­telj koji se dvo­ja­ko može tuma­či­ti, ili je cen­zu­ra odraz samo­vo­lje poje­di­nih arhi­vis­ta ili pro­ved­ba služ­be­ne poli­ti­ke u sre­diš­njoj naci­onal­noj arhiv­skoj ins­ti­tu­ci­ji. Osob­no sma­tram da je u pita­nju ovo dru­go. Što god da je u pita­nju rezul­tat je isti, povjes­ni­čar se tre­ti­ra kao zlo­na­mjer­no i sum­nji­vo lice i one­mo­gu­ću­je mu se rad koji pla­ća­ju porez­ni obvez­ni­ci. Pri tome se zane­ma­ru­je da uop­će nema slu­ča­je­va da su povjes­ni­ča­ri zlo­ra­bi­li dos­tup­nost doku­men­ti­ma za poli­tič­ke ili osob­ne obra­ču­ne. Valja napo­me­nu­ti da se u Zako­nu o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma napad­no inzis­ti­ra­lo da rav­na­te­lji arhi­va ima­ju znans­tve­ne rado­ve, što isklju­ču­je moguć­nost da se radi o nera­zu­mi­je­va­nju pro­ble­ma­ti­ke, nego svjes­nim oda­bi­rom iza kojeg sto­ji kon­kret­na inte­res­na opci­ja. (…)
link: http://www.matica.hr/hr/519/znanost-i-arhivistika-27022/