Novi slovenski Zakon o zaštiti registraturnog i arhivskog gradiva i arhivima — skraćeno: ZZRAGA

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Zakon je pri­hva­ćen u Držav­nem zbo­ru Repu­bli­ke Slo­ve­ni­je 6 ožuj­ka, a stu­pio je na sna­gu 7. trav­nja 2006. godi­ne.

ZZRAGA1 donek­le nado­gra­đu­je dosa­daš­nji slo­ven­ski Zakon o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma2 i na novo ure­đu­je zašti­tu regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va u fizič­kom i elek­tro­nič­kom obli­ku, dos­tup­nost arhiv­sko­ga gra­di­va i orga­ni­za­ci­ju jav­ne arhiv­ske služ­be u Repu­bli­ci Slo­ve­ni­ji. Neki od nas (uklju­ču­ju­ći i auto­ra ovo­ga tek­s­ta) su već pri­je deset godi­na, kod dono­še­nja ZAGA 1997 godi­ne, upo­zo­ra­va­li da je potreb­no uni­je­ti elek­tro­nič­ke zapi­se i nji­ho­vo arhi­vi­ra­nje.

ZZRAGA TAKO UREĐUJE: orga­ni­za­ci­ju, infras­truk­tu­ru i izvo­đe­nje zašti­te i pohra­ne regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u fizič­kom i elek­tro­nič­kom obli­ku uklju­ču­ju­ći i prav­ne učin­ke pohra­ne e-gra­di­va. Zakon ure­đu­je zašti­tu i čuva­nje jav­no­ga i pri­vat­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va kao kul­tur­no­ga dobra, bez obzi­ra na vrstu, oblik ili nosač zapi­sa, uvje­te nje­go­ve upo­ra­be i dos­tup­nos­ti, zada­će i orga­ni­za­ci­ju arhiv­ske služ­be u Repu­bli­ci Slo­ve­ni­ji (RS) te obli­ke nad­zo­ra nad pro­vo­đe­njem zako­na.

Zakon poku­ša­va osi­gu­ra­ti cje­lo­vi­tu i učin­ko­vi­tu zašti­tu „elek­tro­nič­ko­ga regis­tra­tur­no­ga“ i „elek­tro­nič­ko­ga arhiv­skog gra­di­va“ te u pos­to­je­ći prav­ni sus­tav zašti­te arhiv­sko­ga gra­di­va una­ša odre­đe­ne pro­mje­ne i nado­pu­ne veza­no uz kri­te­ri­je i pos­tup­ke vred­no­va­nja i oda­bi­ra­nja jav­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, zašti­tu film­sko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, arhiv­ske infor­ma­cij­ske sus­ta­ve, kao i uz dos­tup­nost arhiv­sko­ga gra­di­va (što će tek poka­za­ti prak­sa). Zakon nudi stan­dar­de za pre­uzi­ma­nje, čuva­nje i dugo­traj­no arhi­vi­ra­nje elek­tro­nič­ko­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku. S novim zako­nom na sna­zi osta­ju, zbog teh­no­lo­škog razvo­ja i arhi­vis­ti­ke, dopu­nje­na temelj­na nače­la, koja se već deset­lje­ći­ma poštu­je u arhiv­skoj stru­ci, kod nas i u ino­zem­s­tvu, odnos­no Europ­skoj Uni­ji (EU).

Zašti­ta regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va teme­lji se na nače­li­ma čuva­nja gra­di­va odnos­no upo­rab­lji­vos­ti nje­go­va sadr­ža­ja, traj­nos­ti, cje­lo­vi­tos­ti, dos­tup­nos­ti i na zašti­ti arhiv­sko­ga gra­di­va kao kul­tur­no­ga dobra.

Glav­na namje­na pohra­ne regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va, po ZVAGA, je čuva­nje izvor­no­ga gra­di­va odnos­no nje­go­va upo­treb­lji­vost za raz­li­či­te potre­be, što se odno­si i na pohra­nu elek­tro­nič­ko­ga gra­di­va i čuva­nja jed­na­ko­vri­jed­nih i vje­ro­dos­toj­nih repro­duk­ci­ja gra­di­va.

Elek­tro­nič­ke digi­tal­ne zapi­se nije mogu­će traj­no saču­va­ti u izvor­nom obli­ku, kao što je to pra­vi­lo za kla­sič­ne doku­men­te na papi­ru i slič­nim nosa­či­ma, već ih je uz pomoć infor­ma­cij­ske teh­no­lo­gi­je mogu­će saču­va­ti samo uz pomoć pres­ni­ma­va­nja na nove nosa­če odnos­no migra­ci­jom u nove obli­ke.

Teh­no­lo­ški nije mogu­će odvo­ji­ti pos­tu­pak i uvje­te čuva­nja elek­tro­nič­ko­ga regis­tra­tur­no­ga gra­di­va od elek­tro­nič­ko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, kao što je to uobi­ča­je­no u dosa­daš­njoj arhiv­skoj teori­ji i prak­si gdje raz­dva­ja­mo regis­tra­tur­no od arhiv­skog gra­di­va u fizič­kom obli­ku. Elek­tro­nič­ki poda­ci, doku­men­ti i zbir­ke poda­ta­ka nakon tri­de­set godi­na neće pos­to­ja­ti ili neće biti čit­lji­vi, uko­li­ko ih od samog nas­tan­ka neće­mo ZAJEDNO tre­ti­ra­ti kao elek­tro­nič­ko regis­tra­tur­no i arhiv­sko gra­di­vo.

Tako je bila pri­hva­će­na odlu­ka da se u ZZRAGA une­su odre­đe­ni spe­ci­fič­ni teh­no­lo­ški pos­tup­ci i uvje­ti pre­uzi­ma­nja, odgo­vor­ne pre­tvor­be i sigur­ne dugo­traj­ne pohra­ne elek­tro­nič­ko­ga regis­tra­tur­nog i arhiv­skog gra­di­va bez obzi­ra na nje­go­vu pri­mar­nu ili sekun­dar­nu vri­jed­nost.

ZZRAGA odre­đu­je nače­lo traj­nos­ti što zna­či da s pohra­nom mora­mo garan­ti­ra­ti traj­nost izvor­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va uko­li­ko je ono u fizič­kom – kla­sič­nom obli­ku odnos­no traj­nost repro­duk­ci­je nje­go­va sadr­ža­ja uko­li­ko se radi o elek­tro­nič­kom regis­tra­tur­nom gra­di­vu, sva­ka­ko uz čuva­nje nje­go­ve cje­lo­vi­tos­ti, koja se teme­lji na nepro­mje­nji­vos­ti, auten­tič­nos­ti i inte­gral­nos­ti gra­di­va odnos­no repro­duk­ci­je nje­go­va sadr­ža­ja, odgo­vo­ri­ti na zah­tje­ve ure­đe­nos­ti regis­tra­tur­nog gra­di­va odnos­no nje­go­va sadr­ža­ja i na zah­tje­ve gra­di­va kao doka­za odnos­no pro­ve­ni­jen­ci­je gra­di­va. Na tim se nače­li­ma već danas teme­lji evi­den­ci­ja arhiv­sko­ga gra­di­va u jav­nim arhi­vi­ma to jest jav­ni regis­tar arhiv­skih fon­do­va i zbir­ki, čuva­nje jav­no­ga i pri­vat­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va pri­je pre­uzi­ma­nja u arhiv, struč­na obra­da arhiv­sko­ga gra­di­va u arhi­vi­ma i arhiv­ski infor­ma­cij­ski usta­vi.

S obzi­rom na nače­la čuva­nja, odnos­no repro­duk­ci­je nje­go­va sadr­ža­ja, gra­di­vo mora biti cije­lo vri­je­me pohra­ne zašti­će­no od gub­lje­nja, ošte­će­nja ili uni­šte­nja koje mogu pro­uz­ro­ko­va­ti pri­rod­ne katas­tro­fe, kva­ro­vi opre­me, ljud­ski fak­tor i dru­gi štet­ni utje­ca­ti, dos­tup­nost gra­di­va odre­đu­ju i pro­pi­si o zašti­ti od neauto­ri­zi­ra­nog kori­šte­nja gra­di­va i zlo­upo­tre­ba.

Veza­no uz odnos pre­ma zna­nos­ti, kul­tu­ri i traj­noj prav­noj zašti­ti arhiv­sko­ga gra­di­va kao kul­tur­no­ga dobra ZZRAGA odre­đu­je da je arhiv­sko gra­di­vo spo­me­nik kul­tu­re i kao tak­vo mora biti zašti­će­no — arhiv­sko je gra­di­vo kao spo­me­nik kul­tu­re sto­ga poseb­no zašti­će­no kako ovim zako­nom tako i dru­gi­ma (npr. kaz­ne­no­prav­nim). Iz tog su nače­la tako­đer izve­de­ne nad­lež­nos­ti, zada­ća i orga­ni­za­ci­ja jav­ne arhiv­ske služ­be i oba­ve­ze vlas­ni­ka pri­vat­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va.

Zakon odre­đu­je regis­tra­tur­no gra­di­vo, koje je izvor­no ili repro­du­ci­ra­no pisa­no, crta­no, tiska­no, foto­gra­fi­ra­no, sni­ma­no, fono­gra­fi­ra­no, mag­net­ski, optič­no ili kako dru­ga­či­je zapi­sa­no gra­di­vo, koje je bilo zaprim­lje­no ili je nas­ta­lo radom pra­vih odnos­no fizič­kih oso­ba. Veza­no uz oblik zapi­sa, kojeg odre­đu­ju nosač i način zapi­sa, regis­tra­tur­no se gra­di­vo dije­li na fizič­ko (papir­na­to) i na elek­tro­nič­ko u digi­tal­noj ili ana­log­nom obli­ku. Podje­la gra­di­va pre­ma nosa­ču infor­ma­ci­ja je i naj­ve­ća ishi­tre­nost ovo­ga zako­na.3
U vezi sa defi­ni­ci­ja­ma gra­di­va su u ZZRAGA pred­stav­lje­ni pos­tup­ci zašti­te arhiv­sko­ga gra­di­va kao kul­tur­no­ga spo­me­ni­ka bez obzi­ra na vrstu medi­ja kao i pos­tup­ke valo­ri­za­ci­je regis­tra­tur­no­ga gra­di­va, oda­bi­ra­nje arhiv­sko­ga gra­di­va, pre­da­ju nad­lež­no­me arhi­vu, struč­nu obra­du arhiv­sko­ga gra­di­va u arhi­vi­ma, arhiv­ski infor­ma­cij­sku sus­tav, ins­pek­cij­ski nad­zor i odred­be o dos­tup­nos­ti i upo­ra­bi arhiv­sko­ga gra­di­va u istra­ži­vač­ke, stu­dij­ske i kul­tur­ne svr­he kao i za potreb­ne služ­be­nih pos­tup­ka te za raz­li­či­te pos­lov­ne i osob­ne namje­ne.

Dopu­njen je sus­tav čuva­nja film­sko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, koje zah­ti­je­va spe­ci­fič­ne odred­be i pose­ban način tre­ti­ra­nja zbog samog nači­na nas­ta­ja­nja i zaple­te­nih vlas­nič­kih i autor­skih odno­sa. Poseb­no je ure­đe­no pita­nje iter­me­di­ata. U skla­du s pre­po­ru­ka­ma Vije­ća Euro­pe i Među­na­rod­nog arhiv­skog vije­ća odre­đu­je se opći 30-ogo­diš­nji rok dos­tup­nos­ti arhiv­sko­ga gra­di­va u jav­nim arhi­vi­ma i odre­đu­je demo­kra­tič­na dos­tup­nost gra­di­va sa sus­ta­vom zašti­te svih vrsta taj­nos­ti i osjet­lji­vih osob­nih poda­ta­ka, kao što je uva­že­no u drža­va­ma EU, uklju­či­vo i neka­daš­nje drža­ve real­so­ci­ja­liz­ma.

Arhiv­sko gra­di­vo, nas­ta­lo pri­je kons­ti­tu­ira­nja Skup­šti­ne Repu­bli­ke Slo­ve­ni­je 17. svib­nja 1990. g. koje se odno­si na druš­tve­no-poli­tič­ke orga­ni­za­ci­je (npr. Zve­zo komu­nis­tov Slo­ve­ni­je, Soci­alis­tič­no zve­zo delov­ne­ga ljud­stva, Zve­zo sin­di­ka­tov Slo­ve­ni­je, Zve­zo soci­alis­tič­ne mla­di­ne Slo­ve­ni­je), orga­ne unu­tar­njih pos­lo­va (npr. poli­ci­ju), pra­vo­sud­ne orga­ne (npr. sudo­ve, tuži­laš­tva, zatvo­re) i oba­vje­štaj­no-sigur­nos­ne služ­be, po novom je zako­nu dos­tup­no bez ogra­ni­če­nja, osim gra­di­va koje sadr­ži osjet­lji­ve osob­ne podat­ke, a do kojih se doš­lo krše­njem ljud­skih pra­va i temelj­nih slo­bo­da i odno­se se na oso­be koje nisu obna­ša­le jav­ne funk­ci­je. Pored toga su prav­ne oso­be jav­no­ga pra­va duž­ne dos­ta­vi­ti osob­ne i dru­ge podat­ke o odu­zi­ma­nju živo­ta poje­di­na­ca u raz­dob­lju od 1.9.1939. do 31.12.1953. g. koris­ni­ci­ma u jav­nom sek­to­ru, koji ih koris­te za znans­tve­na istra­ži­va­nja i u povi­jes­ne svr­he.

Pos­lo­va­nje s elek­tro­nič­kim poda­ci­ma u RS od godi­ne 2000. ure­đu­ju: Zakon o elek­tron­skem pos­lo­va­nju in elek­tron­skem pod­pi­su, koji zajed­no sa Zako­nom o sploš­nem uprav­nem pos­top­ku, Ured­bom o uprav­nem pos­lo­va­nju, Sod­nim redom, Slo­ven­ski­mi raču­no­vod­ski­mi stan­dar­di, Zako­nom o dav­ku na doda­no vred­nost, Zako­nom o dav­č­nem pos­top­ku kao i nekim dru­gim pro­pi­si­ma odre­đu­je pos­tup­ke elek­tron­sko­ga pos­lo­va­nja, kao i dje­lo­mič­no pos­tup­ke i uvje­te pohra­ne elek­tro­nič­kih poda­ta­ka i doku­me­na­ta u digi­tal­nom obli­ku (mag­net­ski ili optič­ki nosa­či). ZZRAGA u skla­du s pre­po­ru­ka­ma Europ­ske komi­si­je MoReq4 pri­la­go­đu­je čuva­nje regis­tra­tur­nog i arhiv­skog gra­di­va novim teh­no­lo­gi­ja­ma i nači­nom pos­lo­va­nja u infor­ma­cij­skom druš­tvu te pobolj­ša­va dosa­daš­nje ure­đe­nje zašti­te arhiv­sko­ga gra­di­va i dje­lo­va­nje arhiv­ske služ­be (pose­bi­ce gle­de elek­tro­nič­kog držav­nog arhi­va). Infor­ma­cij­ska teh­no­lo­gi­ja je doni­je­la broj­ne novos­ti u držav­no upra­vo kao i u pri­vat­nom sek­to­ru. Jed­na­ko tako se i u živo­tu i radu svih poje­di­na­ca susre­će­mo s broj­nim pita­nji­ma, koje dono­si rad s regis­tra­tur­nim gra­di­vom u digi­tal­nom obli­ku, među koja spa­da­ju i pita­nja elek­tro­nič­kog čuva­nja regis­tra­tur­nog gra­di­va i elek­tro­nič­ko arhi­vi­ra­nje. Noi zakon tako odre­đu­je pre­uzi­ma­nje, pre­tvor­bu, čuva­nje i repro­du­ci­ra­nje s koji­ma bi tre­ba­la biti garan­ti­ra­na upo­rab­lji­vost, dos­tup­nost, nepro­mje­nji­vost, cje­lo­vi­tost sadr­ža­ja i obli­ka, auten­tič­nost, vje­ro­dos­toj­nost, pre­no­si­vost i slič­no. S pod­za­kon­skim će akti­ma, pri­hva­će­nim na teme­lju ovo­ga novog zako­na, biti odre­đe­ni nači­ni izvo­đe­nja uvje­ta i teh­no­lo­ških zah­tje­va i stan­dar­da za pre­uzi­ma­nje, pre­tvor­bu, čuva­nje, dos­tup­nost, repro­du­ci­ra­nje odnos­no pohra­nu digi­tal­nih zapi­sa.

ZZRAGA odre­đu­je pos­tup­ke arhi­vi­ra­nja elek­tro­nič­ko­ga gra­di­va i to od pre­uzi­ma­nja raz­li­či­tih kla­sič­nih, ana­log­nih i digi­tal­nih vrsta zapi­sa i pre­tvor­be u stan­dar­di­zi­ra­ni digi­tal­ni oblik, uklju­či­vo ske­ni­ra­nje doku­me­na­ta na papi­ru, uni­šta­va­nje izvor­ni­ka po obav­lje­noj pre­tvor­bi u digi­tal­ni oblik, uspo­red­no čuva­nje arhiv­sko­ga gra­di­va i traj­no­ga regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u fizič­kom obli­ku na papi­ru, uko­li­ko je gra­di­vo nas­ta­lo u izvor­nom obli­ku na papi­ru, pos­tu­pak zapi­sa digi­tal­nih infor­ma­ci­ja za dugo­traj­nu elek­tro­nič­ku pohra­nu, migra­ci­je digi­tal­nih zapi­sa na nove nosa­če elek­tro­nič­kih zapi­sa i nji­ho­ve for­ma­te, ispu­nja­va­nje uvje­ta za sigur­no i vje­ro­dos­toj­no arhi­vi­ra­nje s oču­va­njem dokaz­ne i prav­ne vri­jed­nos­ti gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku, omo­gu­ća­va­nje dos­tup­nos­ti, kopi­ra­nja i sla­nja kao i uvje­te upo­ra­be elek­tro­nič­kih poda­ta­ka i doku­me­na­ta, pos­tu­pa­ka pri­mje­ne, izva­đa­nja i pro­mje­ne unu­tar­njih pra­vi­la prav­nih i fizič­kih oso­ba za elek­tro­nič­ko arhi­vi­ra­nje, stan­dar­di­za­ci­ja infor­ma­cij­ske teh­no­lo­gi­je odnos­no stroj­ne i pro­gram­ske opre­me i uslu­ga za elek­tro­nič­ko arhi­vi­ra­nje, akre­di­ta­ci­ja i nad­zor nad jav­nim i pri­vat­nim izvo­đa­či­ma odnos­no pro­da­va­ča opre­me i uslu­ga elek­tro­nič­ko­ga pos­lo­va­nja i arhi­vi­ra­nja, vođe­nje regis­tra unu­traš­njih pra­vi­la, regis­tra pro­da­va­ča opre­me i uslu­ga, regis­tra akre­di­ti­ra­nih pro­da­va­ča opre­me i uslu­ga, zašti­tu (čuva­nje i pohra­nu) elek­tro­nič­ko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va kao spo­me­ni­ka kul­tu­re u držav­nim arhi­vi­ma te struč­ni nad­zor drža­ve nad elek­tro­nič­kim arhi­vi­ra­njem.

Elek­tro­nič­ka pohra­na odnos­no elek­tro­nič­ko arhi­vi­ra­nje pre­ma ZZRAGA zna­či čuva­nje to jest pohra­nu elek­tro­nič­kih zapi­sa uz pomoć infor­ma­cij­ske teh­no­lo­gi­je u stan­dar­di­zi­ra­nom digi­tal­nom obli­ku (s odre­đe­nim for­ma­tom, kodom, odvo­ji­vos­ti itd.), na mag­net­skim odnos­no optič­kim nosa­či­ma zapi­sa kao što su mag­net­ske tra­ke, disko­vi, diske­te, CD, DVD, mag­net­sko-optič­ki disko­vi, UDP nosa­či itd. tako da je omo­gu­će­na dugo­traj­na pohra­na kako elek­tro­nič­ko­ga doku­men­ta tako i elek­tro­nič­ko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va. Pri sigur­noj dugo­traj­noj pohra­ni elek­tro­nič­kih poda­ta­ka i doku­me­na­ta mora­ju nosač zapi­sa i oblik zapi­sa osi­gu­ra­va­ti i omo­gu­ća­va­ti nji­ho­vu dos­tup­nost, čit­lji­vost, upo­rab­lji­vost, sla­nje, pre­pi­si­va­nje te migra­ci­ju na nove nosa­ča i nove for­ma­te, koji mora­ju garan­ti­ra­ti neiz­bri­si­vost, nepro­mje­nji­vost, cje­lo­vi­tost, vje­ro­dos­toj­nost i neo­kr­nje­nost sadr­ža­ja i obli­ka elek­tro­nič­kih poda­ta­ka i doku­me­na­ta, uklju­či­vo i pohra­nu meta­po­da­ta­ka.

Odre­đe­no je da sva­ka prav­na ili fizič­ka oso­ba, koja bi pre­uzi­ma­la, pre­tva­ra­la ili čuva­la gra­di­vo u digi­tal­nom obli­ku, obvez­na sli­je­di­ti toč­no odre­đe­ne faze pri­pre­me odnos­no orga­ni­za­ci­je pre­uzi­ma­nja i pohra­ne te da će biti duž­na pri­hva­ti­ti poseb­na unu­tar­nja pra­vi­la i uskla­di­ti ih s pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma i doku­men­ti­ma koje odre­đu­je zakon.

Ta će pra­vi­la pot­vr­đi­va­ti držav­ni arhiv, koji će pro­vje­ra­va­ti nji­ho­vu uskla­đe­nost sa zah­tje­vi­ma zako­na, i na nje­mu teme­lje­nim pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma i jedins­tve­nim teh­no­lo­škim zah­tje­vi­ma, te pra­vi­li­ma stru­ke, pri čemu će tak­vo pos­tu­pa­nje biti oba­vez­no za sve jav­no­prav­ne oso­be. Mogu­će će biti pre­uzi­ma­nje una­pri­jed pri­prem­lje­nih pot­vr­đe­nih unu­tar­njih pra­vi­la te pos­tup­ke kon­tro­le nji­ho­vo­ga izva­đa­nja.

Sigur­na pohra­na izvor­no­ga regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku mora omo­gu­ća­va­ti dos­tup­nost izvor­no­ga gra­di­va, upo­treb­lji­vost, auten­tič­nost, dokaz­lji­vost i nje­go­vu cje­lo­vi­tost. Isto tako sigur­na pohra­na pre­uze­tog regis­tra­tur­nog gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku mora cije­lo vri­je­me omo­gu­ća­va­ti repro­duk­ci­ju sadr­ža­ja izvor­no­ga regis­tra­tur­nog gra­di­va, i ispu­nja­va­ti zako­nom pre­dvi­đe­ne uvje­te u jed­na­koj mje­ri kao i izvor­no gra­di­vo.

Regis­tra­tur­no se gra­di­vo dugo­traj­no pohra­nju­je u digi­tal­nom obli­ku zapi­sa (for­ma­tu) i na nosa­ču zapi­sa za dugo­traj­nu pohra­nu (medi­ju) koji garan­ti­ra dugo­traj­nu pohra­nu sadr­ža­ja. To je takav oblik zapi­sa koji garan­ti­ra sve uvje­te pohra­ne gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku i sva­ka­ko duže od 5 godi­na i omo­gu­ća­va, po tom raz­dob­lju, pre­tvor­bu (migra­ci­ju) u novi digi­tal­ni oblik koji će tada ispu­nja­va­ti uvje­te sigur­ne pohra­ne gra­di­va. Jed­na­ko vri­je­di za nosa­če zapi­sa koji garan­ti­ra­ju sve uvje­te sigur­ne pohra­ne gra­di­va i omo­gu­ća­va­ju neo­gra­ni­če­ni broj pri­je­pi­sa s pos­to­je­ćih na budu­će nosa­če infor­ma­ci­ja.

Za jedi­ni­cu sigur­ne pohra­ne gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku se raču­na ona jedi­ni­ca koja je jed­na­ka poje­di­nač­noj jedi­ni­ci izvor­no­ga gra­di­va i nas­ta­la je tako da su pre­uzi­ma­nje i sigur­na pohra­na izve­de­ni u skla­du s pro­pi­si­ma .

Prav­ne i fizič­ke oso­be su kao stva­ra­te­lji elek­tro­nič­ko­ga regis­tra­tur­no­ga gra­di­va, pre­ma ZZRAGA, duž­ne osi­gu­ra­ti i dugo­traj­no pohra­nu elek­tro­nič­ko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, odr­ža­va­ti ga, pre­pi­si­va­ti na nove nosa­če (migri­ra­ti) u stan­dar­di­zi­ra­nom for­ma­tu sve do pre­da­je elek­tro­nič­ko­ga arhiv­skog gra­di­va nad­lež­nom arhi­vu, u pra­vi­lu nakon što budu baze poda­ta­ka zatvo­re­ne, elek­tro­nič­ki pred­me­ti do kra­ja dovr­še­ni, pri čemu će narav­no roko­vi pre­da­je gra­di­va biti raz­li­či­ti. Nad­lež­ni će arhi­vi orga­ni­ma ili dru­gi­ma oso­ba­ma, koje čuva­ju arhiv­sko gra­di­vo kod sebe, dozvo­li­ti pohra­nu arhiv­sko­ga gra­di­va i nje­go­ve infras­truk­tu­re i nakon roka koji je odre­đen za pre­da­ju arhiv­sko­ga gra­di­va. To je odre­đe­no zbog pohra­ne ono­ga spe­ci­fič­no­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku, za koje je potreb­na poseb­na infor­ma­cij­sko komu­ni­ka­cij­ska teh­no­lo­gi­ja (na pri­mjer za opsež­ne jav­ne evi­den­ci­je) te je razum­ni­je osi­gu­ra­ti pohra­nu gra­di­va u istom okru­že­nju u kojem je ono nas­ta­lo i naj­vi­še se koris­ti.

Zada­ća će držav­no­ga arhi­va biti da, sku­pa s orga­ni­ma nad­lež­nim za infor­ma­ti­za­ci­ju upra­ve u sklo­pu držav­ne infor­ma­cij­sko-komu­ni­ka­cij­ske mre­že (HKOM) i zajed­nič­kog infor­ma­cij­skog cen­tra, osi­gu­ra infor­ma­cij­sko komu­ni­ka­cij­sku infras­truk­tu­ru za pohra­nu arhiv­sko­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku, kao i izvo­đe­nje arhiv­skog jedins­tve­nog infor­ma­cij­skog sus­ta­va.

Kako bi pohra­na gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku bila jedins­tve­na zakon pre­dvi­đa da će držav­ni arhiv i organ, nad­le­žan za infor­ma­ti­za­ci­ju upra­ve na teme­lju jav­no­ga natje­ča­ja odre­di­ti ospo­sob­lje­ne pro­da­va­ča opre­me i uslu­ga za dugo­traj­nu pohra­nu regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku.

Jav­na bi upra­va tre­ba­la obez­be­di­ti naj­nuž­ni­ju sploš­no infras­truk­tu­ru za čuva­nje svo­jih važ­nih podat­kov dok će se za osta­lu elek­tro­nič­ku pohra­nu uspos­ta­vi­ti trži­šte poseb­ne infras­truk­tu­re za pri­vat­ni i jav­ni sek­tor. Tako će držav­ni arhiv biti nad­le­žan za vođe­nje regis­tra pro­da­va­ča opre­me i uslu­ga, izda­va­nje akre­di­ta­ci­ja, vođe­nje regis­tra akre­di­ti­ra­nih pro­da­va­ča i izvo­đe­nje struč­no­ga nad­zo­ra. Vla­da RS će sa svo­ji­ma, a držav­ni arhiv sa struč­nim upu­ta­ma, potan­ko odre­di­ti uvje­te i nači­ne pohra­ne regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u fizič­kom i digi­tal­nom obli­ku te sigur­ne pre­tvor­be u digi­tal­ni oblik gra­di­va za dugo­traj­nu pohra­nu.

Na pod­lo­zi pri­hva­će­nog ZZRAGA tre­ba čim pri­je doni­je pod­za­kon­ske akte s koji­ma će se u prak­si osi­gu­ra­ti izvo­đe­nje pro­pi­sa­no­ga to jest stan­dar­di­zi­ra­no­ga sus­ta­va kao i uvje­ta za dugo­traj­no elek­tro­nič­ko arhi­vi­ra­nje regis­tra­tur­no­ga gra­di­va prav­nih i fizič­kih oso­ba. One će mora­ti do pre­da­je elek­tro­nič­ko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va nad­lež­no­me arhi­vu osi­gu­ra­va­ti nje­go­vo arhi­vi­ra­nje. Tako će nas­ta­ti svo­je­vr­s­ni „elek­tro­nič­ki držav­ni arhiv“ za koje­ga će uz pos­to­je­ću biti pre­dvi­đe­na i dodat­na infras­truk­tu­ra i ospo­sob­lje­ni kadar. Nad­lež­ne arhi­ve je potreb­no dodat­no ospo­so­bi­ti za nad­zor, valo­ri­za­ci­ju, pre­uzi­ma­nje, čuva­nje i kori­šte­nje jav­no­ga elek­tro­nič­ko­ga arhiv­sko­ga gra­di­va te za zada­će koje im odre­đu­je ZZRAGA u vezi sa zašti­tom elek­tro­nič­ko­ga regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va pri­je pre­uzi­ma­nja u nad­lež­ni arhiv, prvens­tve­no u sve­zi s pot­vr­đi­va­njem i nad­zo­rom izvo­đe­nja unu­traš­njih pra­vi­la za elek­tro­nič­ko arhi­vi­ra­nje prav­nih i fizič­kih oso­ba, pro­vje­rom odgo­va­ra­nja stroj­ne i pro­gram­ske opre­me, izda­va­njem akre­di­ta­ci­ja, vođe­njem regis­tra unu­tar­njih pra­vi­la i regis­tra pro­da­va­ča opre­me i uslu­ga i slič­no. Arhi­vi će mora­ti, sku­pa s orga­nom, nad­lež­nim za infor­ma­ti­za­ci­ju jav­ne upra­ve, osi­gu­ra­va­ti infor­ma­cij­sko komu­ni­ka­cij­sku infras­truk­tu­ru za čuva­nje arhiv­sko­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku i pove­zi­va­nje arhi­va u jedins­tve­ni infor­ma­cij­ski sus­tav. U odre­đe­nim će slu­ča­je­vi­ma u skla­du s ovim zako­nom pre­pu­šta­ti čuva­nje elek­tro­nič­kog arhiv­skog gra­di­va poje­di­nač­nim jav­no­prav­nim oso­ba­ma i nji­ho­voj infras­truk­tu­ri i nakon roka koje je odre­đen (ili će biti odre­đen) a pre­da­ju arhiv­sko­ga gra­di­va u nad­lež­ni arhiv.

Za izvo­đe­nje pro­pi­sa­no­ga elek­tro­nič­ko­ga arhi­vi­ra­nja će prav­ne i fizič­ke oso­be koris­ti­ti pos­to­je­ću odnos­no pla­ni­ra­nu infor­ma­cij­sku infras­truk­tu­ru (stroj­na i pro­gram­ska opre­ma) ili će to izvo­đe­nje ugo­vo­ri­ma pre­pus­ti­ti regis­tri­ra­nim ili akre­di­ti­ra­nim pro­da­va­či­ma opre­me i uslu­ga. Arhiv RS će koris­ti­ti infras­truk­tu­ru s kojom već ras­po­la­že minis­tar­stvo za kul­tu­ru odnos­no ono koje je nad­lež­no za infor­ma­ti­za­ci­ju jav­ne upra­ve.

U ovom krat­kom pri­ka­zu ZZRAGA ostav­ljam po stra­ni raz­miš­lja­nja koja su izra­zi­li neki neki slo­ven­ski a i stra­ni arhi­vis­ti koji su upo­zo­ri­li na niz nedo­re­če­nos­ti te pre­dvi­đa­ju sko­raš­nje pro­mi­je­ne Zako­na, a skep­tič­ni su i pre­ma moguć­nos­ti­ma kva­li­tet­no­ga struč­no­ga rada kako u držav­nom tako i u nad­lež­nim arhi­vi­ma s obzi­rom na to da u arhi­vi­ma nema zapos­le­nih arhi­vis­ta infor­ma­ti­ča­ra.

(Izla­ga­nje je odr­ža­no 25. stu­de­no­ga 2006. na 2. ZAD — danu)


  1. Urad­ni list R. Slo­ve­ni­je št. 30/ 2006 []
  2. ZAGA — Urad­ni list R. Slo­ve­ni­je št. 20/1997 []
  3. Vidi Heđ­be­li, Ž. Polo­žaj, ulo­ga i pro­mje­ne pismo­hra­na i arhi­va kao pos­lje­di­ca šire­nja elek­tro­nič­ke upra­ve. Magis­tar­ski rad, Zagreb, 2005. — Tije­kom zad­njih dese­tak godi­na svjet­ska je arhiv­ska zajed­ni­ca dos­ta i čes­to ras­prav­lja­la o elek­tro­nič­kim zapi­si­ma. Opće­ni­ti je zaklju­čak kako se elek­tro­nič­ki zapi­si po svom kon­cep­tu ne raz­li­ku­ju od kla­sič­nih: „Zapis je pisa­na evi­den­ci­ja o prav­nom činu, napi­sa­na u skla­du s odgo­va­ra­ju­ćom for­mom, utvr­đe­nom kako bi je uči­ni­la vje­ro­dos­toj­nom i kako bi je obda­ri­la sna­gom doka­za.” (Defi­ni­ci­ju zapi­sa pre­ma Luci­ani Duran­ti u Guer­cio, M. Nače­la, meto­de i ins­tru­men­ti za stva­ra­nje, zašti­tu i kori­šte­nje arhiv­skih zapi­sa u digi­tal­nom okru­že­nju. // Moder­ni­za­ci­ja hrvat­ske upra­ve. Zagreb : Druš­tve­no vele­uči­li­šte u Zagre­bu, 2003., str. 247–278.). Kori­šte­nje IT nije pro­mi­je­ni­lo osnov­nu pri­ro­du stva­ra­nja doku­men­ta, oni su izraz ili nus­pro­izvod admi­nis­tra­tiv­nih pro­ce­sa. Nije pro­mi­je­nje­na niti temelj­na ulo­ga arhi­va, saču­va­ti doku­men­te kao evi­den­ci­ju aktiv­nos­ti. ICA je 1997. g. ute­me­lji­la rad­nu gru­pu za prav­na pita­nja veza­na uz elek­tro­nič­ke zapi­se. Gru­pa je pro­uči­la glav­ne pro­jek­te o elek­tro­nič­kim zapi­si­ma i zaklju­či­la da pro­je­ka­ta o elek­tro­nič­kim zapi­si­ma ima dos­ta ali je nji­ho­va veza sa legis­la­ti­vom sla­ba, a zako­no­dav­ci nema­ju koris­ti od rezul­ta­ta pro­je­ka­ta. Pro­jek­te je potreb­no eva­lu­ira­ti kako bi se zna­nje koje je rezul­tat pro­je­ka­ta pre­ni­je­lo arhi­vis­ti­ma. []
  4. Model zah­tje­va za uprav­lja­nje s elek­tro­nič­kim doku­men­ti­ma []

One thought on “Novi slovenski Zakon o zaštiti registraturnog i arhivskog gradiva i arhivima — skraćeno: ZZRAGA