Otvoreni pristup znanstvenim informacijama — doprinos arhivista

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Abs­trakt

U izla­ga­nju se opi­su­je zna­če­nje poj­ma “otvo­re­ni pris­tup” (open access, OA) i što u tome kon­tek­s­tu zna­če izra­zi gol­den road i gre­en road. Pred­stav­lje­ni su i neki pos­to­je­ći mode­li i ini­ci­ja­ti­ve za otvo­re­ni pris­tup znans­tve­nim infor­ma­ci­ja­ma te moguć­nos­ti dopri­no­sa arhi­vis­ta kao infor­ma­cij­skih struč­nja­ka u tome nas­to­ja­nju.

Ključ­ne rije­či: otvo­re­ni pris­tup, Ingel­fin­ge­ro­vo pra­vi­lo, samo­ar­hi­vi­ra­nje, repo­zi­to­rij, licen­ca, gol­den road, gre­en road

1. Uvod

U raz­dob­lju pri­je uvo­đe­nja inter­ne­ta, znans­tve­ni­ci su svo­je znans­tve­ne član­ke mogli objav­lji­va­ti isklju­či­vo u tiska­nim spe­ci­ja­li­zi­ra­nim znans­tve­nim publi­ka­ci­ja­ma1  koje su izla­zi­le u peri­odič­nim vre­men­skim raz­ma­ci­ma, a član­ci objav­lje­ni u nji­ma mora­li su pret­hod­no biti recen­zi­ra­ni. Među znans­tve­nim časo­pi­si­ma pos­to­ja­la je kon­ku­ren­ci­ja, a nji­hov se utje­caj i zna­čaj mogao mje­ri­ti. Naj­u­tje­caj­ni­ji su časo­pi­si mogli pos­ti­ći i naj­vi­šu pro­daj­nu cije­nu, što je nji­ho­vim izda­va­či­ma dono­si­lo veli­ke pro­fi­te. Budu­ći da objav­lji­va­nje znans­tve­nih rado­va u utje­caj­nim časo­pi­si­ma izrav­no utje­če na znans­tve­nič­ko napre­do­va­nje u kari­je­ri, izda­va­či tak­vih publi­ka­ci­ja nala­zi­li su se u pov­la­šte­no­me polo­ža­ju. U pri­mje­ni je bilo tako­zva­no Ingel­fin­ge­ro­vo pra­vi­lo (Ingel­fin­ger Rule), nazva­no pre­ma dr. Fran­zu Ingel­fin­ge­ru koji dok je bio glav­ni ured­nik New England Jour­nal of Medi­ci­ne (1967. – 1976.) nije htio obja­vi­ti ni pri­hva­ti­ti ije­dan čla­nak koji je pret­hod­no bio drug­dje objav­ljen ili uči­njen jav­no dos­tup­nim.2  Tak­vo se je pra­vi­lo uvri­je­ži­lo i meðu osta­lim publi­ka­ci­ja­ma, što je dodat­no dopri­ni­je­lo zatvo­re­nos­ti i ogra­ni­ča­va­nju pris­tu­pa znans­tve­nim infor­ma­ci­ja­ma i rado­vi­ma.3

2. Od subver­ziv­nog pri­jed­lo­ga do GOAL-a

Sa širim uvo­đe­njem inter­ne­ta 90-ih godi­na 20. sto­lje­ća znans­tve­ni­ci­ma su se otvo­ri­le nove moguć­nos­ti za brzu raz­mje­nu infor­ma­ci­ja te su usko­ro uvi­dje­li da više ne mora­ju čeka­ti neko­li­ko mje­se­ci ili duže da bi nji­ho­vi rado­vi i otkri­ća bili recen­zi­ra­ni i objav­lje­ni u neko­me od znans­tve­nih časo­pi­sa već da svo­je još nere­cen­zi­ra­ne ruko­pi­se (pre­prin­te) mogu putem mre­že odmah uči­ni­ti vid­lji­vi­ma i dos­tup­ni­ma kole­ga­ma na uvid i raz­ma­tra­nje. U to vri­je­me, kanad­ski psi­ho­log sa Sve­uči­li­šta u Mon­tre­alu i istra­ži­vač u podru­čju kog­ni­tiv­nih zna­nos­ti dr. Ste­van Har­nad, osni­vač časo­pi­sa Beha­vi­oral and Bra­in Sci­en­ces (1978.) i elek­tro­nič­ko­ga časo­pi­sa Psyco­loquy  (1990.)4 pos­ta­je naj­is­tak­nu­ti­ji pro­mo­tor otvo­re­no­ga pris­tu­pa znans­tve­nim infor­ma­ci­ja­ma.

Zas­tu­pa­ju­ći miš­lje­nje da naj­vi­še koris­ti od arhi­vi­ra­nja znans­tve­nih rado­va u otvo­re­no dos­tup­nim elek­tro­nič­kim arhi­vi­ma zapra­vo ima­ju sami znans­tve­ni­ci budu­ći da otvo­re­ni pris­tup znat­no pove­ća­va vid­lji­vost i citi­ra­nost nji­ho­vih rado­va, Har­nad je 1994. svim auto­ri­ma “ezo­te­rič­nih” ruko­pi­sa, kako ih je nazvao jer se “pišu samo zbog istra­ži­vač­ko­ga utje­ca­ja, a ne zbog pri­ho­da od autor­skih pra­va”, upu­tio “subver­ziv­ni pri­jed­log” (Subver­si­ve Pro­po­sal)5  da sve tak­ve ruko­pi­se arhi­vi­ra­ju na neki­ma od ano­nim­nih FTP pos­lu­ži­te­lja ili web ser­ve­ra.

Har­nad 1997. osni­va Cog­Prints, elek­tro­nič­ki arhiv u kojem auto­ri samo­ar­hi­vi­ra­ju svo­je ruko­pi­se iz podru­čja kog­ni­tiv­nih zna­nos­ti6, a već 1998. pokre­će Ame­ri­can Sci­en­tist Open Access Forum koji 2011. pre­ras­ta u Glo­bal Open Access List, GOAL. U pro­le­go­me­ni GOAL-a, Har­nad isti­če da otvo­re­ni pris­tup nije više samo ame­rič­ko ili znans­tve­nič­ko pita­nje nego je pos­tao glo­bal­ni pokret s ciljem da svih 2,5 mili­ju­na čla­na­ka publi­ci­ra­nih sva­ke godi­ne na Zem­lji u 25.000 recen­zi­ra­nih časo­pi­sa iz svih podru­čja zna­nos­ti i na svim jezi­ci­ma pos­ta­ne slo­bod­no dos­tup­no sva­ko­me na inter­ne­tu7.

3. BBB defi­ni­ci­ja

Pre­ma dr. Pete­ru Sube­ru, direk­to­ru Har­vard Open Access pro­jek­ta8, Budim­pe­štan­ska ini­ci­ja­ti­va  (Buda­pest Open Access Ini­ti­ati­ve)9 iz velja­če 2002., Izja­va iz Bet­he­sde  (Bet­he­sda Sta­te­ment on Open Access Publi­shing)10 iz lip­nja 2003. i Ber­lin­ska dek­la­ra­ci­ja o slo­bod­nom pris­tu­pu zna­nju u pri­rod­nim, druš­tve­nim i huma­nis­tič­kim zna­nos­ti­ma (Ber­lin Decla­ra­ti­on on Open Access to Knowled­ge in the Sci­en­ces and Huma­ni­ti­es)11 iz lis­to­pa­da 2003., naj­važ­ni­je su i naj­u­tje­caj­ni­je defi­ni­ci­je pokre­ta za otvo­re­ni pris­tup (OA move­ment). Suber ih pone­kad zajed­no nazi­va BBB defi­ni­ci­jom.12

   Naj­važ­ni­ja ini­ci­ja­ti­va, u kojoj je otvo­re­ni pris­tup dobio jas­nu i opće­pri­hva­će­nu defi­ni­ci­ju je Budim­pe­štan­ska ini­ci­ja­ti­va  (Buda­pest Open Access Ini­ti­ati­ve, BOAI)13 iz 2002. godi­ne. Ini­ci­ja­ti­vu je pokre­nuo Ins­ti­tut za otvo­re­no druš­tvo, a do danas ju je pot­pi­sa­lo 660 orga­ni­za­ci­ja i 5743 poje­din­ca.14
BOAI tuma­či da otvo­re­ni pris­tup (Open Access, OA) znans­tve­noj lite­ra­tu­ri podra­zu­mi­je­va “slo­bod­nu dos­tup­nost na jav­nom inter­ne­tu, s time da se koris­ni­ci­ma dopu­šta čita­nje, pre­uzi­ma­nje, umno­ža­va­nje, dis­tri­bu­ira­nje, ispis, pre­tra­ži­va­nje ili stav­lja­nje povez­ni­ca na cje­lo­vi­ti tekst ovih čla­na­ka, nji­ho­vo indek­si­ra­nje (…) ili kori­šte­nje u bilo koju zako­ni­tu svr­hu, bez ikak­vih finan­cij­skih, prav­nih ili teh­nič­kih pre­pre­ka (…). Jedi­no ogra­ni­če­nje repro­duk­ci­ji i dis­tri­bu­ci­ji i jedi­na ulo­ga autor­sko­prav­ne zašti­te u tome se kon­tek­s­tu sas­to­ji od toga da se auto­ri­ma osi­gu­ra nad­zor nad cje­lo­vi­toš­ću vlas­ti­tog dje­la, kao i pra­vo da ih se na ispra­van način citi­ra.“15

Ovdje tre­ba napo­me­nu­ti da su se uspo­re­do s pokre­tom za otvo­re­ni pris­tup razvi­ja­le i tako­zva­ne Cre­ati­ve Com­mons (CC) licen­ce16  ute­me­lje­ne na autor­sko­me pra­vu i pra­vo­va­lja­ne u čita­vom svi­je­tu, koje poma­žu auto­ri­ma da zadr­že svo­ja autor­ska i srod­na pra­va, a isto­vre­me­no dru­gi­ma dopu­šta­ju da umno­ža­va­ju, dis­tri­bu­ira­ju i na neke nači­ne koris­te nji­ho­va dje­la, barem u neko­mer­ci­jal­ne svr­he.
Taj je pro­ces doveo do raz­li­ko­va­nja dva stup­nja otvo­re­no­ga pris­tu­pa:
•   gra­tis OA je bes­pla­tan onli­ne pris­tup,
•   libre OA je bes­pla­tan onli­ne pris­tup s nekim dodat­nim koris­nič­kim pra­vi­ma, pri čemu se mogu koris­ti­ti CC licen­ce.

Budim­pe­štan­ska ini­ci­ja­ti­va otvo­re­ni pris­tup zah­ti­je­va samo za znans­tve­nu lite­ra­tu­ru koju auto­ri ina­če objav­lju­ju, odnos­no daju na kori­šte­nje izda­va­či­ma i čita­te­lji­ma bez ikak­ve nov­ča­ne nak­na­de. To su ponaj­pri­je recen­zi­ra­ni rado­vi iz znans­tve­nih časo­pi­sa, rado­vi u zbor­ni­ci­ma, ali i svi nere­cen­zi­ra­ni rado­vi koje znans­tve­ni­ci žele uči­ni­ti onli­ne dos­tup­ni­ma.
Kako bi se pos­ti­gao otvo­re­ni pris­tup ukup­noj znans­tve­noj lite­ra­tu­ri, BOAI pred­la­že dvi­je kom­ple­men­tar­ne stra­te­gi­je:

  • Samo­ar­hi­vi­ra­nje i izgrad­nja mre­že ins­ti­tu­ci­onal­nih ili dis­ci­pli­nar­nih repo­zi­to­ri­ja znans­tve­nih rado­va (“zele­ni put”, gre­en road, OA arhi­vi).

U skla­du s tim nače­lom, sve više znans­tve­nih usta­no­va ustro­ja­va otvo­re­ne arhi­ve u koji­ma pohra­nju­ju svo­ju znans­tve­nu pro­duk­ci­ju i time je čine vid­lji­vi­jom i utje­caj­ni­jom. Ako su ti arhi­vi uskla­đe­ni sa zah­tje­vi­ma pro­to­ko­la za pri­kup­lja­nje (har­ves­ti­ra­nje) meta­po­da­ta­ka pre­ma Open Arc­hi­ves Ini­ti­ati­ve, oni su tada inte­ro­pe­ra­bil­ni te koris­ni­ci lako mogu pro­na­ći nji­ho­ve sadr­ža­je, a da ne mora­ju una­pri­jed zna­ti kak­vi sve arhi­vi pos­to­je, gdje se nala­ze i što sadr­že.17  Među naj­ve­ćim su pri­mje­ri­ma MIT18 , Aus­tra­li­an Nati­onal Uni­ver­sity19 , Max Plan­ck Soci­ety20 , CERN21  i dru­ge ins­ti­tu­ci­je.

Zbog raz­li­či­tih razi­na dozvo­la koje izda­va­či mogu dati auto­ru, nak­nad­no se model samo­ar­hi­vi­ra­nja razvio u neko­li­ko pod­ka­te­go­ri­ja: “žuti put” – arhi­vi­ra­ju se samo rado­vi pri­je publi­ci­ra­nja (pre­prints), “pla­vi put” – samo rado­vi nakon publi­ci­ra­nja (pos­t­prints) i “zele­ni put” – rado­vi i pri­je i nakon obja­ve u publi­ka­ci­ja­ma.22

Peter Suber pri­mje­ću­je da Ingel­fin­ge­ro­vo pra­vi­lo kao i nesi­gur­nost oko toga gdje ono vri­je­di, odvra­ća­ju auto­re od pohra­nji­va­nja svo­jih nere­cen­zi­ra­nih ruko­pi­sa (pre­prin­ta) u OA arhi­vi­ma23  i zaklju­ču­je da je naj­bo­lji način da časo­pi­si uklo­ne ovu pre­pre­ku tako da napus­te ili modi­fi­ci­ra­ju Ingel­fin­ge­ro­vo pra­vi­lo i da to jav­no iska­žu. Suber sma­tra i da finan­ci­je­ri istra­ži­va­nja mogu potak­nu­ti auto­re time što će tra­ži­ti otvo­re­nu dos­tup­nost rezul­ta­ta onih istra­ži­va­nja koje finan­ci­ra­ju, pri čemu bi uva­ži­li i oprav­da­ne iznim­ke poput taj­nih istra­ži­va­nja ili paten­ta­bil­nih otkri­ća.

  • Stva­ra­nje novih otvo­re­no dos­tup­nih časo­pi­sa ili pre­tva­ra­nje sta­ri­jih časo­pi­sa s pret­pla­tom u otvo­re­no dos­tup­ne (“zlat­ni put”, gol­den road).

Otvo­re­no dos­tup­ni časo­pis (open access jour­nal ili OA jour­nal) je časo­pis koji nudi sve svo­je cje­lo­vi­te rado­ve na mre­ži, bez odgo­de, a za to ne napla­ću­je čita­te­lji­ma ni nji­ho­vim ins­ti­tu­ci­ja­ma. Umjes­to pret­pla­tom, otvo­re­no dos­tup­ni časo­pi­si finan­ci­ra­ju se dona­ci­ja­ma spon­zo­ra (vla­de, minis­tar­stva, raz­ne agen­ci­je), sred­stvi­ma stru­kov­nih i znans­tve­nih udru­že­nja ili sve­uči­li­šta, pro­fi­tom od rek­la­ma ili nak­na­da­ma koje pla­ća­ju auto­ri za objav­lji­va­nje svo­jih tek­s­to­va.24

Mogu­će je tako­đer da časo­pis pro­da­je svo­je tiska­no izda­nje, ali dozvo­lja­va otvo­re­ni pris­tup mrež­noj ina­či­ci. Na sve­uči­li­štu u Lun­du stvo­ren je Direk­to­rij otvo­re­no dos­tup­nih časo­pi­sa (Direc­tory of Open Access Jour­nal, DOAJ25 koji okup­lja sve znans­tve­ne i struč­ne časo­pi­se koji pro­vo­de kon­tro­lu kva­li­te­te objav­lje­nih rado­va, a nude svo­je sadr­ža­je bes­plat­no onli­ne (čak i onda kad napla­ću­ju pret­pla­te za tiska­ne ina­či­ce).26

Izja­va iz Bet­he­sde27  usvo­je­na u lip­nju 2003. pola­zi od uvje­re­nja da će otvo­re­ni pris­tup biti bit­na kom­po­nen­ta znans­tve­no­ga izda­vaš­tva u buduć­nos­ti te da bi rado­vi koji se odno­se na rezul­ta­te teku­ćih znans­tve­nih istra­ži­va­nja mora­li biti otvo­re­no dos­tup­ni i slo­bod­no isko­ris­ti­vi što je više mogu­će. Izda­vaš­tvo je pre­poz­na­to kao sas­tav­ni dio istra­ži­vač­ko­ga pro­ce­sa, a tro­ško­vi publi­ci­ra­nja kao dio tro­ško­va istra­ži­va­nja. Sto­ga se knjiž­ni­ca­ma pre­po­ru­ču­je da razvi­ja­ju i podr­ža­va­ju meha­niz­me za pri­je­laz na OA izda­vaš­tvo, da podu­ča­va­ju koris­ni­ke bla­go­da­ti­ma otvo­re­no­ga pris­tu­pa u izda­vaš­tvu te da u svo­jim kata­lo­zi­ma i baza­ma poda­ta­ka isti­ču časo­pi­se s otvo­re­nim pris­tu­pom.
Časo­pi­si­ma se pre­po­ru­ču­je da omo­gu­će otvo­re­ni pris­tup za sva­ki istra­ži­vač­ki čla­nak objav­ljen u nji­ho­vim tiska­nim izda­nji­ma, da defi­ni­ra­ju ras­po­red pre­la­ska na model otvo­re­no­ga pris­tu­pa, da sura­đu­ju s dru­gim OA izda­va­či­ma i zain­te­re­si­ra­nim stra­na­ma radi razvo­ja ala­ta za olak­ša­va­nje objav­lji­va­nja ruko­pi­sa u stan­dar­di­zi­ra­nim elek­tro­nič­kim for­ma­ti­ma pogod­ni­ma za arhi­vi­ra­nje i učin­ko­vi­to pre­tra­ži­va­nje te da osi­gu­ra­ju da OA mode­li sma­nju­ju pre­pre­ke i finan­cij­ska opte­re­će­nja istra­ži­va­či­ma, oso­bi­to u zem­lja­ma u razvo­ju.

Ber­lin­ska je dek­la­ra­ci­ja o otvo­re­no­me pris­tu­pu znans­tve­no­me zna­nju 28 sas­tav­lje­na u lis­to­pa­du 2003., a do danas ju je pot­pi­sa­lo 436  znans­tve­nih orga­ni­za­ci­ja u svi­je­tu.29
U cilju pos­ti­za­nja “što veće dobro­bi­ti za zna­nost i druš­tvo”, Dek­la­ra­ci­ja pro­ši­ru­je zah­tjev za otvo­re­nim pris­tu­pom te ga usmje­ra­va ne samo na znans­tve­no izda­vaš­tvo nego i na na cje­lo­kup­no podru­čje stva­ra­nja zna­nja i na kul­tur­nu bašti­nu te izri­je­kom spo­mi­nje ne samo knjiž­ni­ce nego i muze­je i arhi­ve.
Pot­pis­ni­ci Dek­la­ra­ci­je uvi­đa­ju da nam “po prvi put, inter­net danas nudi pri­li­ku za izgrad­nju glo­bal­nog i inte­rak­tiv­nog pri­ka­za ljud­skog zna­nja, uklju­ču­ju­ći kul­tur­nu bašti­nu, kao i jam­s­tvo dos­tup­nos­ti tome zna­nju u čita­vom svi­je­tu”, pre­dvi­đa­ju da će zbog toga doći do “pro­mje­ne u nara­vi znans­tve­nog izda­vaš­tva kao i pos­to­je­ćeg sus­ta­va osi­gu­ra­va­nja kak­vo­će” te nas­to­je odre­di­ti “pos­tup­ke koje poli­ti­ča­ri, istra­ži­vač­ke usta­no­ve, usta­no­ve koje nov­ča­no podu­pi­ru zna­nost, knjiž­ni­ce, arhi­vi i muze­ji tre­ba­ju raz­mo­tri­ti”.
Radi ostva­re­nja vizi­je glo­bal­nog i dos­tup­nog pri­ka­za zna­nja “budu­ći Web mora biti odr­živ, inte­rak­ti­van i tran­s­pa­ren­tan, a sadr­žaj i sof­tver­ski ala­ti mora­ju biti otvo­re­no dos­tup­ni i kom­pa­ti­bil­ni.”
Dek­la­ra­ci­ja tra­ži od sva­kog poje­di­nog pro­izvo­đa­ča znans­tve­nog zna­nja i vlas­ni­ka kul­tur­ne bašti­ne da dopri­ne­su otvo­re­no­me pris­tu­pu izvor­nim rezul­ta­ti­ma znans­tve­nih istra­ži­va­nja, siro­vim poda­ci­ma i meta­po­da­ci­ma, izvor­ni­ci­ma, digi­tal­nim obli­ci­ma sli­kov­nih i gra­fič­kih doku­me­na­ta ili znans­tve­nom mul­ti­me­dij­skom gra­đom.

Pre­ma Dek­la­ra­ci­ji, dopri­no­si otvo­re­nom pris­tu­pu mora­ju zado­vo­lja­va­ti dva uvje­ta:

  1. Autor(i) i nositelj(i) pra­va na takav dopri­nos jam­če svim koris­ni­ci­ma slo­bod­no, neo­po­zi­vo, glo­bal­no pra­vo pris­tu­pa i dopu­šte­nje da umno­že, koris­te, dis­tri­bu­ira­ju, pre­ne­su i pri­ka­žu dje­lo, te pra­vo na izra­du i dis­tri­bu­ci­ju izve­de­nih dje­la, na bilo kojem digi­tal­nom medi­ju za sva­ku odgo­vor­nu svr­hu, uz odgo­va­ra­ju­ću napo­me­nu o autor­stvu (stan­dar­di zajed­ni­ce će i nada­lje osi­gu­ra­va­ti meha­niz­me za pro­vo­đe­nje odgo­va­ra­ju­ćeg pri­pi­si­va­nja autor­stva i odgo­vor­nog kori­šte­nja objav­lje­nog dje­la, kao što to čine i sada), kao i pra­vo na izra­du manjeg bro­ja tiska­nih pri­mje­ra­ka dje­la za osob­nu upo­tre­bu.
  2. Cje­lo­vi­ta ver­zi­ja dje­la kao i svi pri­lo­že­ni mate­ri­ja­li, uklju­ču­ju­ći napo­me­nu o dopu­šte­nju kako je nave­de­no gore, pohra­nju­je se (i sto­ga objav­lju­je) u odgo­va­ra­ju­ćem stan­dard­nom elek­tro­nič­kom obli­ku u naj­ma­nje jed­nom onli­ne spre­mi­štu koje koris­ti prik­lad­ne teh­nič­ke stan­dar­de (kao što je Open Arc­hi­ve pro­to­kol) i kojeg podr­ža­va i odr­ža­va aka­dem­ska usta­no­va, znans­tve­na udru­ga, vla­di­na agen­ci­ja ili dru­ga eta­bli­ra­na orga­ni­za­ci­ja koja hoće omo­gu­ći­ti otvo­re­ni pris­tup, neo­gra­ni­če­nu dis­tri­bu­ci­ju, inte­ro­pe­ra­bil­nost i dugo­roč­nu pohra­nu.”

Svjes­ni činje­ni­ce da pro­ces pri­je­la­za na otvo­re­ni pris­tup mije­nja pos­tup­ke dise­mi­na­ci­je zna­nja s obzi­rom na prav­ne i finan­cij­ske aspek­te, ini­ci­ja­to­ri i pot­pis­ni­ci Dek­la­ra­ci­je “nas­to­jat će poti­ca­ti istra­ži­va­če da objav­lju­ju svo­je rado­ve u skla­du s nače­lom otvo­re­nog pris­tu­pa, a ima­te­lje kul­tur­ne bašti­ne da omo­gu­će dos­tup­nost svo­jih izvo­ra na inter­ne­tu”. Ujed­no će se razvi­ja­ti “meto­de vred­no­va­nja otvo­re­no dos­tup­nih dopri­no­sa i onli­ne časo­pi­sa (kako bi se odr­ža­li stan­dar­di kak­vo­će i dobre znans­tve­ne prak­se), zago­va­rat će se priz­na­va­nje otvo­re­no dos­tup­nih publi­ka­ci­ja pri napre­do­va­nju u zva­nji­ma kao i unu­tar­nja mje­ri­la dopri­no­sa infras­truk­tu­ri otvo­re­nog pris­tu­pa (razvoj sof­tver­skih ala­ta, osi­gu­ra­va­nje sadr­ža­ja, stva­ra­nje meta­po­da­ta­ka ili objav­lji­va­nje poje­di­nač­nih čla­na­ka)”.

Dopri­nos arhi­vis­ta – pri­mje­ri iz Hrvat­ske

Arhiv­ske usta­no­ve kao ima­te­lji kul­tur­ne bašti­ne uklju­ču­ju se u pri­je­laz na otvo­re­ni pris­tup znans­tve­no­me zna­nju i kul­tur­noj bašti­ni putem digi­ta­li­za­ci­je izvor­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va i obja­ve tak­vih digi­tal­nih zbir­ki na inter­ne­tu  te putem objav­lji­va­nja oba­vi­jes­nih poma­ga­la i osta­lih arhi­vis­tič­kih struč­nih i znans­tve­nih rado­va u otvo­re­no dos­tup­nim repo­zi­to­ri­ji­ma rado­va ili u onli­ne časo­pi­si­ma.

Por­tal Hrvat­ska znans­tve­na bibli­ogra­fi­ja (Cro­ati­an Sci­en­ti­fic Bibli­ograp­hy, CROSBI)30  usta­nov­ljen je 1997. s nas­to­ja­njem da se osi­gu­ra pris­tup svim infor­ma­ci­ja­ma rele­vant­ni­ma za zna­nost i znans­tve­na istra­ži­va­nja u Repu­bli­ci Hrvat­skoj. CROSBI je onli­ne bibli­ogra­fi­ja s moguć­noš­ću uno­sa i pre­tra­ži­va­nja putem web suče­lja, a zajed­niċki su ga reali­zi­ra­li raču­nal­ni i infor­ma­cij­ski struč­nja­ci Minis­tar­stva zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i spor­ta i Knjiž­ni­ce Ins­ti­tu­ta Ruđer Boško­vić. U nje­go­vu se sre­diš­njem repo­zi­to­ri­ju danas nala­zi 16.000 čla­na­ka s cje­lo­vi­tim tek­s­tom31 te izme­đu osta­lo­ga sadr­ži i bibli­ograf­ske podat­ke i poje­di­ne rado­ve hrvat­skih arhi­vis­ta. Dr. Jadran­ka Sto­ja­nov­ski, jed­na od ini­ci­ja­to­ra osni­va­nja CRO­SBI-ja, sma­tra da bi broj pohra­nje­nih čla­na­ka mogao biti mno­go veći “kada usko­ro znans­tve­na zajed­ni­ca shva­ti da joj u recen­zij­skom pos­tup­ku nisu potreb­ni izda­va­či, barem ne oni koji na (tuđem) znans­tve­nom radu zgr­ću ogrom­ne pro­fi­te”. Isti­če da “auto­re tre­ba podu­či­ti da se svog inte­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva nad radom odri­ču jedi­no i isklju­či­vo pot­pi­som na doku­ment koji regu­li­ra odno­se izme­đu izda­va­ča i auto­ra” te nagla­ša­va da “dos­tup­nost cje­lo­vi­tog tek­s­ta rada znans­tve­ni­ci­ma iz srod­nih podru­čja može samo dopri­ni­je­ti nji­ho­vom znans­tve­nom ugle­du. Tako­đer pla­gi­ja­te je neupo­re­di­vo lak­še otkri­ti kada je sve svi­ma dos­tup­no, koli­ko god je to možda teško povje­ro­va­ti.“32

Hrvat­sko infor­ma­cij­sko i doku­men­ta­cij­sko druš­tvo (HIDD)33  je zajed­no sa ses­trin­skim udru­ga­ma, to jest s Hrvat­skim knjiž­ni­čar­skim druš­tvom34, Hrvat­skim infor­ma­tič­kim zbo­rom35  i Zagre­bač­kim arhi­vis­tič­kim druš­tvom36  2003. pokre­nu­lo ini­ci­ja­ti­vu za osni­va­njem sre­diš­nje­ga por­ta­la hrvat­skih znans­tve­nih i struč­nih časo­pi­sa. Mr. Tibor Tóth, dugo­go­diš­nji pred­sjed­nik HID-a, ova­ko je objas­nio raz­lo­ge pokre­ta­nja te ini­ci­ja­ti­ve: “Tre­ba zna­ti da u Hrvat­skoj izla­zi pre­ko 200 znans­tve­nih i struč­nih časo­pi­sa i svi oni izla­ze manje ili više redo­vi­to samo zahva­lju­ju­ći finan­cij­skim sred­stvi­ma dobi­ve­nim od Minis­tar­stva zna­nos­ti obra­zo­va­nja i spor­ta, zna­či sred­stvi­ma porez­nih obvez­ni­ka. (…) Glav­ni je cilj pos­ti­ći mak­si­mal­nu vid­lji­vost naših časo­pi­sa u svi­je­tu pre­ko jed­nog cen­tral­nog por­ta­la, na taj način omo­gu­ći­ti uni­ver­zal­nu dos­tup­nost tih časo­pi­sa i čla­na­ka bilo gdje, bilo kada i bilo kome u svi­je­tu. Pre­ko toga će sigur­no poras­ti čita­nost, možda i citi­ra­nost i konač­no i fak­tor nji­ho­vog utje­ca­ja.“37

Kao rezul­tat nave­de­ne ini­ci­ja­ti­ve nas­tao je HRČAK, sre­diš­nji por­tal doma­ćih znans­tve­nih i struč­nih časo­pi­sa.38 Izra­dio ga je zagre­bač­ki Sve­uči­liš­ni račun­ski cen­tar (SRCE)39  uz finan­cij­sku podr­šku Minis­tar­stva zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i spor­ta. Nakon što je 15. velja­če 2006. pred­stav­ljen jav­nos­ti i otvo­ren svim doma­ćim redak­ci­ja­ma za unos čla­na­ka i pri­pa­da­ju­ćih bibli­ograf­skih deta­lja iz svo­jih naj­no­vi­jih, ali i sta­ri­jih bro­je­va, HRČAK danas sadr­ži 327 časo­pi­sa, odnos­no 90.377 čla­na­ka s cje­lo­vi­tim tek­s­tom.40

Sre­diš­nji hrvat­ski arhi­vis­tič­ki časo­pis Arhiv­ski vjes­nik, čiji je izda­vač Hrvat­ski držav­ni arhiv, zas­tup­ljen je u Hrč­ku s cje­lo­vi­tim član­ci­ma iz svo­ja 23 bro­ja (od bro­ja 33/1989 do bro­ja 55/2012). Arhiv­ski vjes­nik “pro­mi­če arhi­vis­ti­ku kao auto­nom­nu znans­tve­nu dis­ci­pli­nu. Arhiv­ska teori­ja i prak­sa u sre­di­štu su nje­go­va inte­re­sa, s nagla­skom na suvre­me­nim ten­den­ci­ja­ma razvo­ja novih medi­ja i infor­ma­cij­skih teh­no­lo­gi­ja koje bit­no utje­ču na stru­ku kao i na suvre­me­no­me recor­ds mana­ge­men­tu.“41

HRČAK sadr­ži član­ke iz 19 sve­za­ka Vjes­ni­ka istar­skog arhi­va iz raz­dob­lja od 1991. do 2012. godi­ne. Vjes­nik istar­skog arhi­va (VIA) je “znans­tve­ni časo­pis koji izda­je Držav­ni arhiv u Pazi­nu. U nje­mu se objav­lju­ju rado­vi o naj­ši­roj pro­ble­ma­ti­ci povi­jes­ti Istre s gle­di­šta raz­li­či­tih druš­tve­nih i huma­nis­tič­kih dis­ci­pli­na teme­lje­nih na istra­ži­va­nji­ma izvor­nog gra­di­va pohra­nje­nog u Držav­nom arhi­vu u Pazi­nu ili u tuzem­nim odnos­no ino­zem­nim arhi­vi­ma koji posje­du­ju gra­di­vo istar­ske pro­ve­ni­jen­ci­je. Osim tak­vih čla­na­ka VIA objav­lju­je i dru­ge pri­lo­ge od znans­tve­nog i struč­nog inte­re­sa: trans­krip­ci­je i tran­s­li­te­ra­ci­je manjih cje­li­na izvor­nog gra­di­va, struč­ne rado­ve s polja arhi­vis­ti­ke, izvješ­ća i bilje­ške o dje­lat­nos­ti Držav­nog arhi­va u Pazi­nu, recen­zi­je, pri­ka­ze knji­ga i peri­odi­ke, osvr­te, oba­vi­jes­ti i slič­no.“42

U Hrč­ku je zas­tup­lje­no i svih 18 bro­je­va časo­pi­sa Fon­tes: izvo­ri za hrvat­sku povi­jest (od prve godi­ne nje­go­va izla­že­nja, 1995., pa do 2012. godi­ne). Izda­vač časo­pi­sa Fon­tes tako­đer je Hrvat­ski držav­ni arhiv.

Zagre­bač­ko arhi­vis­tič­ko druš­tvo pokre­nu­lo je 2004. web por­tal ArhOL – Arhi­vis­ti­ka OnLi­ne.  ArhOL je zamiš­ljen kao otvo­re­no dos­tu­pan zbor­nik čla­na­ka iz arhi­vis­ti­ke i srod­nih stru­ka odnos­no repo­zi­to­rij rado­va koje auto­ri i ina­če objav­lju­ju ili daju na kori­šte­nje izda­va­či­ma i čita­te­lji­ma bez nov­ča­ne nak­na­de. U ArhOL-u se nala­ze recen­zi­ra­ni član­ci iz znans­tve­nih i struč­nih časo­pi­sa i zbor­ni­ka, ali i nere­cen­zi­ra­ni kao i dotad neo­bjav­lje­ni rado­vi koje auto­ri žele uči­ni­ti onli­ne dos­tup­ni­ma.43

ArhOL je smje­šten na pod­do­me­ni web stra­ni­ce Zagre­bač­kog arhi­vis­tič­kog druš­tva, a nje­go­va prva ver­zi­ja (od 2004. do 2012.) bila je naprav­lje­na od sta­tič­nih html stra­ni­ca i pru­ža­la je vrlo ogra­ni­če­ne moguć­nos­ti pre­tra­ži­va­nja. Pra­te­ći razvoj web teh­no­lo­gi­je, dru­go izda­nje ArhOL-a, na webu od 2013., rađe­no je u Wor­d­Press-u, open sour­ce CMS/blogg plat­for­mi  koja je iza­bra­na zbog svo­je flek­si­bil­nos­ti. Budu­ći da se Wor­d­Press jed­nos­tav­no pri­la­go­đa­va i mogu mu se doda­ti ala­ti, odnos­no funk­ci­je druš­tve­nih mre­ža, sva­ki ArhOL-ov čla­nak sadr­ži iko­ne za dije­lje­nje putem druš­tve­nih mre­ža (Face­bo­ok, Google+, Twe­et) i putem elek­tro­nič­ke pošte. Na taj se način pove­ća­va dos­tup­nost čla­na­ka i moguć­nos­ti nji­ho­va citi­ra­nja. Koris­te­ći svoj­stva Wor­d­Press-a, ArhOL tako­đer pru­ža moguć­nost auto­ri­ma čla­na­ka da kao regis­tri­ra­ni surad­ni­ci sami ure­đu­ju svo­je član­ke na por­ta­lu, pišu blo­go­ve, ostav­lja­ju komen­ta­re i pre­ma želji otva­ra­ju rele­vant­ne ras­pra­ve.

ArhOL je otvo­ren svim struč­nja­ci­ma iz arhiv­ske i srod­nih stru­ka ne samo u Hrvat­skoj nego i u cije­loj regi­ji i šire te se nas­to­ji pot­vr­di­ti kao por­tal na kojem će arhi­vis­ti i osta­li infor­ma­cij­ski struč­nja­ci uvi­jek moći pro­na­ći rele­vant­ne član­ke i ujed­no biti moti­vi­ra­ni za raz­mje­nu zna­nja i traj­nu pohra­nu svo­jih rado­va.

Zaklju­čak

U poče­ci­ma svo­ga razvo­ja, otvo­re­ni se pris­tup odno­sio uglav­nom na znans­tve­no izda­vaš­tvo, odnos­no na znans­tve­nu publi­cis­ti­ku. S napret­kom digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je i sve veće pri­sut­nos­ti inter­ne­ta otvo­re­ni se pris­tup počeo zah­ti­je­va­ti za sva podru­čja ljud­sko­ga zna­nja kao i za kul­tur­nu bašti­nu. Kao ima­te­lji, upra­vi­te­lji i čuva­ri kul­tur­ne bašti­ne, arhi­vis­ti se u taj pro­ces uklju­ču­ju obja­vom oba­vi­jes­nih poma­ga­la koja sadr­že podat­ke i meta­po­dat­ke o izvor­no­me gra­di­vu, digi­ta­li­za­ci­jom izvor­no­ga gra­di­va i omo­gu­ća­va­njem nje­go­ve onli­ne dos­tup­nos­ti, te objav­lji­va­njem svo­jih rado­va u otvo­re­no dos­tup­nim repo­zi­to­ri­ji­ma i elek­tro­nič­kim časo­pi­si­ma.

Sum­mary

Star­ted with an Inter­net expan­si­on in ear­ly 1990-s, Open Access (OA) is defi­ned by BOAI (2002) as fol­lows: “By “Open Access”, we mean its free ava­ila­bi­lity on the public inter­net, per­mit­ting any users to read, dow­nlo­ad, copy, dis­tri­bu­te, print, sear­ch, or link to the full texts of the­se arti­cles, crawl them for indexing, pass them as data to sof­twa­re, or use them for any other lawful pur­po­se, wit­ho­ut finan­ci­al, legal, or tec­h­ni­cal bar­ri­ers other than tho­se inse­pa­ra­ble from gaining access to the inter­net itself. The only cons­tra­int on repro­duc­ti­on and dis­tri­bu­ti­on, and the only role for copyrig­ht in this doma­in, sho­uld be to give aut­hors con­trol over the inte­grity of the­ir work and the rig­ht to be pro­per­ly ack­nowled­ged and cited.”
Open Access can be imple­men­ted as “gre­en road”, when aut­hors publish in any jour­nal and then self-arc­hi­ve a ver­si­on of the arti­cle for free public use in repo­si­to­ri­es, or as “gol­den road”, when aut­hors publish imme­di­ate in an open access jour­nal.
“Gra­tis” Open Access is no-cost onli­ne access, “libre” Open Access is gra­tis open access with some addi­ti­onal usa­ge rig­h­ts.
As the hol­ders, mana­gers and keepers of cul­tu­ral heri­ta­ge, arc­hi­vist sup­port Open Access by pro­vi­ding the­ir reso­ur­ces on the Inter­net and publi­shing the­irs arti­cles in repo­si­to­ri­es and OA jour­nals.

Save


  1. U publi­ka­ci­ji ISBD(CR): među­na­rod­ni stan­dard­ni bibli­ograf­ski opis serij­skih publi­ka­ci­ja i dru­ge neo­me­đe­ne gra­đe, koju je Hrvat­sko knjiž­ni­čar­sko druš­tvo obja­vi­lo 2005., časo­pis se defi­ni­ra kao “izraz koji se čes­to upo­treb­lja­va za peri­odič­ku publi­ka­ci­ju, naro­či­to znanstvenu.“Periodička publi­ka­ci­ja je pak “vrsta serij­ske publi­ka­ci­je koja izla­zi u redo­vi­tim raz­ma­ci­ma kra­ćim od godi­ne. Obič­no sadr­ža­va zaseb­ne član­ke,” dok je serij­ska publi­ka­ci­ja “jedi­ni­ca neo­me­đe­ne gra­đe, bez una­pri­jed utvr­đe­na kra­ja izla­že­nja, objav­lje­na u uzas­top­nim zaseb­nim sveš­či­ći­ma ili dije­lo­vi­ma, obič­no s broj­ča­nim poda­ci­ma. Pri­mje­ri za serij­ske publi­ka­ci­je obu­hva­ća­ju časo­pi­se, revi­je, elek­tro­nič­ke časo­pi­se, godiš­nje izvje­šta­je, novi­ne i nizo­ve ome­đe­nih publi­ka­ci­ja.” O tome: Mari­jan Šem­ber: Vrjed­no­va­nje biome­di­cin­skih časo­pi­sa u otvo­re­nom pris­tu­pu s pomo­ću citat­nih poka­za­te­lja, Zagreb, 2007., magis­tar­ski rad, 3. []
  2. http://www.councilscienceeditors.org/files/scienceeditor/v25n6p195-198.pdf []
  3. Čini se da se pra­vi­lo danas sve rje­đe rabi iako je to teško pro­ci­je­ni­ti, jer mno­gi časo­pi­si na svo­jim web stra­ni­ca­ma ne navo­de eks­pli­cit­no. O tome: Peter Suber: Što tre­ba­ju uči­ni­ti znans­tve­ne usta­no­ve i izda­va­či da bi omo­gu­ći­li otvo­re­ni pris­tup?, Ruđer, Vol. 5, broj 03 / 04, ožu­jak / tra­vanj, 2004., 6. (http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf []
  4. Inter­dis­ci­pli­nar­ni otvo­re­no dos­tup­ni časo­pis koji je izla­zio od 1990. do 2002. i bio spon­zo­ri­ran od Ame­rič­ke psi­ho­lo­ške udru­ge (Ame­ri­can Psyc­ho­lo­gi­cal Asso­ci­ati­on, APA). []
  5. Scho­lar­ly Jour­nals at the Cro­s­sro­ads: A Subver­si­ve Pro­po­sal for Elec­tro­nic Publi­shing / An Inter­net Dis­cu­ssi­on abo­ut Sci­en­ti­fic and Scho­lar­ly Jour­nals and The­ir Futu­re, http://eprints.soton.ac.uk/253351/, http://eprints.soton.ac.uk/253351/1/toc.html []
  6. Arhiv je pohra­njen na pos­lu­ži­te­lji­ma Sve­uči­li­šta u Sout­hamp­to­nu, a sadr­ži pre­ko 2000 slo­bod­no dos­tup­nih čla­na­ka. []
  7. The Glo­bal Open Access List (GOAL) is the suc­ce­ssor of the Ame­ri­can Sci­en­tist Open Access (AmS­ci) Forum, which was the first Open Access Forum, begun in 1998 and hos­ted for 13 years (1998–2011) by Sig­ma Xi.” (http://mailman.ecs.soton.ac.uk/mailman/listinfo/goal) []
  8. http://cyber.law.harvard.edu/research/hoap []
  9. http://www.budapestopenaccessinitiative.org/ []
  10. http://legacy.earlham.edu/~peters/fos/bethesda.htm []
  11. http://oa.mpg.de/lang/en-uk/berlin-prozess/berliner-erklarung/ []
  12. The three major public defi­ni­ti­ons of “open access” are con­ta­ined in the Buda­pest, Bet­he­sda, and Ber­lin public sta­te­ments. Even tho­ugh the­se three defi­ni­ti­ons dif­fer from one anot­her in small ways (which I explo­red in SOAN for 8/4/03), they agree on the essen­ti­als. Let me refer to them col­lec­ti­vely, or to the­ir com­mon gro­und, as the Buda­pest-Bet­he­sda-Ber­lin or BBB defi­ni­ti­on of open access.” (http://legacy.earlham.edu/~peters/fos/newsletter/09-02-04.htm#progress) []
  13. O tome: Iva Melin­š­čak Zlo­di: Otvo­re­ni pris­tup znans­tve­nim infor­ma­ci­ja­ma, Ruđer, Vol. 5, broj 03/04, ožu­jak / tra­vanj, 2004., 3. (http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf) []
  14. http://www.budapestopenaccessinitiative.org/list_signatures []
  15. The­re are many degre­es and kin­ds of wider and easi­er access to this lite­ra­tu­re. By ‘open access’ to this lite­ra­tu­re, we mean its free ava­ila­bi­lity on the public inter­net, per­mit­ting any users to read, dow­nlo­ad, copy, dis­tri­bu­te, print, sear­ch, or link to the full texts of the­se arti­cles, crawl them for indexing, pass them as data to sof­twa­re, or use them for any other lawful pur­po­se, wit­ho­ut finan­ci­al, legal, or tec­h­ni­cal bar­ri­ers other than tho­se inse­pa­ra­ble from gaining access to the inter­net itself. The only cons­tra­int on repro­duc­ti­on and dis­tri­bu­ti­on, and the only role for copyrig­ht in this doma­in, sho­uld be to give aut­hors con­trol over the inte­grity of the­ir work and the rig­ht to be pro­per­ly ack­nowled­ged and cited.” Cje­lo­vi­ti tekst Dek­la­ra­ci­je v. na: http://www.soros.org/openaccess/read.shtml []
  16. http://creativecommons.org/licenses/ , http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/hr/ []
  17. A Very Bri­ef Intro­duc­ti­on to Open Access  by Peter Suber (http://legacy.earlham.edu/~peters/fos/brief.htm []
  18. http://dspace.mit.edu/ []
  19. Eprints Repo­si­tory, http://anulib.anu.edu.au/eprints_redirect/redirector.html?what=http://eprints.anu.edu.au/ []
  20. eDoc ser­ver, http://edoc.mpg.de/ []
  21. Docu­ment Ser­ver CDS, http://cds.cern.ch/ []
  22. Pre­ma: E. Kre­lja Kure­lo­vić, S. Rako, J. Tom­lja­no­vić: Pri­hva­ća­nje otvo­re­nog pris­tu­pa u zna­nos­ti i obra­zo­va­nju. Zbor­nik Vele­uči­li­šta u Rije­ci. Vol. 1 (2013), No. 1, pp. 2, 3 (http://hrcak.srce.hr/file/152087 ‎) []
  23. http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf , str. 6. []
  24. Tako je ugled­ni časo­pis BioMed Cen­tral uveo tzv. “autor pla­ća” model pa će tako autor koji želi obja­vi­ti čla­nak u nekom nji­ho­vom časo­pi­su pla­ti­ti nak­na­du od 500$, ali će nje­gov rad biti slo­bod­no dos­tu­pan svim zain­te­re­si­ra­nim čita­te­lji­ma. Pre­ma:  Iva Melin­š­čak Zlo­di: Otvo­re­ni pris­tup znans­tve­nim infor­ma­ci­ja­ma, Ruđer, Vol. 5, broj 03 / 04, ožu­jak / tra­vanj, 2004., 3. (http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf []
  25. www.doaj.org []
  26. Iva Melin­š­čak Zlo­di: Otvo­re­ni pris­tup znans­tve­nim infor­ma­ci­ja­ma, Ruđer, Vol. 5, broj 03 / 04, ožu­jak / tra­vanj, 2004., 3. (http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf []
  27. http://legacy.earlham.edu/~peters/fos/bethesda.htm []
  28. Tekst Dek­la­ra­ci­je na engle­sko­me jezi­ku dos­tu­pan je na: http://oa.mpg.de/lang/en-uk/berlin-prozess/berliner-erklarung/. Hrvat­ski pri­je­vod sas­ta­vi­le su Iva Melin­š­čak Zlo­di, Jadran­ka Sto­ja­nov­ski, Mari­na Mayer, a dos­tu­pan je na:  http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf , str. 16. []
  29. http://oa.mpg.de/lang/en-uk/berlin-prozess/signatoren/ []
  30. http://bib.irb.hr/o_projektu []
  31.  Poda­tak pre­ma: Jadran­ka Sto­ja­nov­ski, Alen Vodo­pi­je­vec: Open Access in Cro­atia (http://www.serscida.eu/en/component/attachments/download/48 ) []
  32. Inter­v­ju — J. Sto­ja­nov­ski: Ulo­ga knjiž­ni­ce u osi­gu­ra­va­nju otvo­re­nog pris­tu­pa. Ruđer, Vol. 5, broj 03 / 04, ožu­jak / tra­vanj, 2004., 13., http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf []
  33. http://www.hidd.hr []
  34. www.hkdrustvo.hr []
  35. www.hiz.hr []
  36. www.z-a-d.net []
  37. Inter­v­ju — T. Tóth: Kri­za znans­tve­nih časo­pi­sa i otvo­re­ni pris­tup kao mogu­će rje­še­nje. Ruđer, Vol. 5, broj 03 / 04, ožu­jak / tra­vanj, 2004., 10–12. (http://fulir.irb.hr/199/1/Rudjer%282004%29vol5_br3_4.pdf) []
  38.  http://hrcak.srce.hr []
  39. www.srce.hr []
  40. http://z-a-d.net/arhol/otvoren-pristup-hrvatskim-znanstvenim-i-strucnim-casopisima/ []
  41. http://hrcak.srce.hr/arhivski-vjesnik []
  42. http://hrcak.srce.hr/vjesnikistarskogarhiva []
  43. Član­ci na ArhOL-u se objav­lju­ju pod CC BY-NC licen­com (http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/deed.hr), ali sva­ki autor može, ako to želi, naz­na­či­ti dodat­na ogra­ni­če­nja pri kori­šte­nju svo­jih rado­va.  []