Reci mi to plakatom!

Pla­kat je pose­ban oblik vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je. Pojav­lju­je se u prvoj polo­vi­ci 19. st. kada usa­vr­še­nje tiskar­ske lito­graf­ske teh­ni­ke omo­gu­ću­je jef­ti­no i brzo umno­ža­va­nje gra­fič­kih pred­lo­ža­ka nami­je­nje­nih jav­nom komu­ni­ci­ra­nju.

Pla­kat zapo­či­nje svoj život kad se mul­ti­ci­pli­ra, osva­ja pros­tor i publi­ku. Odraz je gos­po­dar­skih, poli­tič­kih i kul­tur­nih pri­li­ka. Kroz nje­ga se oči­tu­ju doga­đa­nja na polju poli­ti­ke, gos­po­dar­stva, kul­tu­re, zaba­ve, spor­ta, zdrav­lja. Pla­kat tre­ba infor­mi­ra­ti, sti­mu­li­ra­ti, akti­vi­ra­ti, pokre­nu­ti, inter­pre­ti­ra­ti, pos­ta­vi­ti pita­nje, pro­vo­ci­ra­ti i uvje­ri­ti.

His­to­ri­jat

Vizu­al­noj infor­ma­ci­ji odu­vi­jek se pri­da­va­la veli­ka važ­nost, vje­ro­jat­no zato što je čovje­ku odu­vi­jek bilo lak­še pri­ka­za­ti svo­je mis­li, želje, stra­ho­va­nja, tež­nje i osje­ća­je crte­žom nego ih pre­to­či­ti u rije­či, a osim toga za shvaćanje/interpretaciju crte­ža nije bilo/nije potreb­no poz­na­va­nje jezi­ka. Crtež je odu­vi­jek bio sred­stvo naj­lak­šeg komu­ni­ci­ra­nja među lju­di­ma, neo­vis­no o stup­nju obra­zo­va­nja. Pri­su­tan je od samog počet­ka ljud­skog razvo­ja: još dok nije pos­to­ja­lo pismo, sli­ka­ri­je su se upo­treb­lja­va­le za izra­ža­va­nje i pojaš­nja­va­nje mis­li i želja. To doka­zu­ju crte­ži na zido­vi­ma peći­na Alta­mi­ra i Alsa­cea.


Deut­s­c­he Kunst und Deko­ra­ti­on1
/kromolitografija, 1898., autor: Joseph Rudolf Wit­zel, 1867. — 1924./

Upo­tre­ba pla­ka­ta poz­na­ta je od dav­ni­na, nji­me su se dono­si­le i objav­lji­va­le upu­te, dekre­ti, nared­be i dru­go izvje­ša­va­njem u trgo­vač­kim sre­di­šti­ma, te ispred dvo­ro­va, crka­va, grad­skih vijeć­ni­ca. Jedan od naj­sta­ri­jih oču­va­nih pri­mje­ra jav­nog ogla­ša­va­nja je Hamu­ra­bi­jev zako­nik – kamen s pri­ka­zom kra­lja Hamu­ra­bi­ja (2067.–2025. godi­ne pr.n.e.) kako pri­ma zakon od boga Sun­ca. Na stu­pu indij­skog kra­lja Ašo­ka (oko 250. godi­ne pr. Kr.) iskle­sa­ni su prav­ni i vjer­ski zako­ni. Grci i Rim­lja­ni radi­li su pla­ka­te s pro­gra­mi­ma kaza­liš­nih pred­sta­va i sport­skim vijes­ti­ma, a izla­ga­li su ih u nase­lje­nim mjes­ti­ma, na ces­ta­ma izme­đu gra­do­va, na liva­da­ma i polji­ma.

Sli­kar – izra­đi­vač pla­ka­ta prvi se put kao pro­fe­si­ja spo­mi­nje kod Rim­lja­na – ponos­no su se pot­pi­si­va­li sa “Luci­us je ovo osli­kao”, “Emi­li­us Celer je ovo sam napi­sao po mje­se­či­ni” i slič­no. Oko 1600 ogla­sa, obja­va i slič­nih infor­ma­ci­ja nađe­no je pod zidi­na­ma Pom­pe­ja.

U 14. sto­lje­ću poči­nje masov­na pro­izvod­nja papi­ra i pro­na­la­ze se gra­fič­ke teh­ni­ke koje su omo­gu­ća­va­le mul­ti­pli­ka­tiv­nost crte­ža, a kas­ni­je se pri­mje­nju­je tiskar­ski stroj.

Prvi tiska­ni leci i kaza­liš­ni ogla­si iz 15. sto­lje­ća s drvo­rez­nim i bakro­rez­nim sli­ka­ma sma­tra­ju se pre­ci­ma današ­njih pla­ka­ta (prvi pla­kat s oba­vi­jes­ti­ma otis­nut je u Engle­skoj 1477. godi­ne).

Crk­va, trgov­ci, umjet­ni­ci i izda­va­či uvi­dje­li su važ­nost ogla­sa i poče­li su ih upo­treb­lja­va­ti za pro­mi­ca­nje svo­jih cilje­va. U 16. su sto­lje­ću vla­de i gra­do­vi bili naj­ve­ći koris­ni­ci pla­ka­ta koji rijet­ko ima­ju na sebi ilus­tra­ci­je i služ­be­ne zna­ko­ve. Godi­ne 1589. Franço­is I dono­si ured­bu o oba­vez­nom ogla­ša­va­nju nared­bi stav­lja­njem na pla­ka­te. U Fran­cu­skoj u 17. sto­lje­ću liječ­ni­ci publi­ci­ra­ju svo­je rek­la­me na veli­kom for­ma­tu, osli­ka­nom ale­go­ri­ja­ma i able­mi­ma. Pla­ka­ti s kra­ja 16. i iz 17. sto­lje­ća ima­ju više ilus­tra­ci­ja, a naro­či­to kaza­liš­ni pla­ka­ti 18. sto­lje­ća i oni s pozi­vi­ma pri­klju­če­nja voj­s­ci.

Pra­vi bum u gra­fič­kim teh­ni­ka­ma nas­tao je kra­jem 18. sto­lje­ća nakon što je Alo­is Sene­fel­der 1798. izu­mio lito­gra­fi­ju koja je omo­gu­ći­la da se crtež s kame­ne pod­lo­ge pre­no­si i mul­ti­pli­ci­ra na papir mno­go više puta nego s drvo­rez­nih, bakro­rez­nih i bakro­pis­nih plo­ča. Lito­gra­fi­ja je teh­ni­ka ploš­nog tiska kod koje se vošta­nom kre­dom crta po obra­đe­noj (pri­prem­lje­noj) povr­ši­ni kame­na, pus­ti se da boja pro­dre u kamen, a suvi­šak se ispe­re smje­som ter­pen­ti­na i vode. Zatim se na vlaž­ni  kamen valj­kom nano­si mas­na tiskar­ska boja koja se zadr­ža­va na mjes­ti­ma gdje je osta­la vošta­na kre­da i potom se crtež otis­ne na papi­ru. Godi­ne 1826. Sene­fel­der je uspio dobi­ti obo­je­ne lis­to­ve. Tako je izum­lje­na kro­mo­li­to­gra­fi­ja koja je naš­la svo­ju pri­mje­nu u pro­izvod­nji kara­ta, čes­tit­ki, sve­tih sli­či­ca, pla­ka­ta i slič­no.

Sama činje­ni­ca da lito­gra­fi­ja, a kas­ni­je i kro­mo­li­to­gra­fi­ja, omo­gu­ću­ju oti­ski­va­nje crte­ža u veli­koj nak­la­di i na veli­kom for­ma­tu naš­la je svo­ju pri­mje­nu u pro­izvod­nji pla­ka­ta u dru­goj polo­vi­ci 19. sto­lje­ća. Pos­ta­nak pla­ka­ta veže se i uz upoz­na­va­nje Zapa­da s japan­skom obo­je­nom gra­fi­kom, te s izu­mom stu­pa za lijep­lje­nje pla­ka­ta (izu­mio ga je 1824. godi­ne u Lon­do­nu Geor­ge Sam Har­ris).

Pos­ta­nak pla­ka­ta, kak­vog danas poz­na­je­mo, smje­šta se u Fran­cu­sku u dru­gu polo­vi­cu 19. sto­lje­ća, za vri­je­me indus­trij­ske revo­lu­ci­je koja je ima­la za pos­lje­di­cu gos­po­dar­sku pre­obraz­bu druš­tva. Na trži­štu dola­zi do bor­be za pla­sman pro­izvo­da i uslu­ga, te se u svr­hu pos­ti­za­nja i zado­vo­lje­nja zada­nih cilje­va poči­nju upo­treb­lja­va­ti raz­li­či­ta sred­stva. Rodi­la se rek­la­ma. Počet­ke rek­la­ma nala­zi­mo u novin­skim ogla­si­ma, samos­tal­nim i zaseb­nim leci­ma s pri­god­nim tek­s­tom, poda­ci­ma i sli­kom, te na pla­ka­ti­ma.

Pred­stav­ni­ci pari­ške likov­ne avan­gar­de pri­hva­ti­li su od Japa­na­ca ploš­nu teh­ni­ku i boju, te sli­ka­nje bez sje­na. Upra­vo tih godi­na pro­gla­še­na je Fran­cu­ska repu­bli­ka, nje­no stva­ra­nje potak­lo je otva­ra­nje mno­gih loka­la, vari­je­tea, zaba­vi­šta i kaza­li­šta koji su za svo­ju pro­mo­ci­ju tre­ba­li rek­la­mu – pla­kat. U to doba dje­lu­je Jules Chéret (1836.–1933.) koji je među prvi­ma počeo pove­zi­va­ti tekst sa sli­kom. Sma­trao je da je za pri­hva­ća­nje pla­ka­ta potreb­na živa boja, veli­ki for­mat kako bi se uočio iz dale­ka i ljup­ka oso­ba koja ga nudi, valj­da je iz tog raz­lo­ga crtao pari­ške dame…

Liqu­ore Stre­ga2
/kromolitografija, 1905., autor: Mar­cel­lo Dudo­vich, 1878. — 1962./

Za raz­li­ku od Chére­ta, Hen­ry de Toulo­use-Lautrec (1864.–1901.) crtao je siro­ti­nju, izgub­ljen svi­jet, zalu­ta­le u svi­je­tu zaba­ve i poro­ka. Uz njh dvo­ji­cu dje­lu­je i Alp­hons Muc­ha (1860.–1939.) i sljed­be­ni­ci okup­lje­ni u ško­li Art nouve­au.
Pla­kat se širi u Engle­sku (Dud­ley Har­dy, Mauri­ce Gre­if­fen­ha­gen, Gor­don Cra­ig i dr.), Nje­mač­ku (Hen­ry Van der Vel­de, Edmund Edel, Ernst Deut­s­c­he, Julu­is Klin­ger, Ludwig Hohlwe­in, gru­pa Bauha­us i dr.), Aus­tri­ju (Gus­tav Klimt, Kol­man Moser, Alfons Muc­ha, Alfred Rol­ler, Otto Wag­ner i dr.), Rusi­ju (Mic­ha­el Lari­onov, Nat­ha­lie Gout­s­c­ha­ro­va, El Lissit­zki i dr.), Bel­gi­ju, Ita­li­ju, a nešto kas­ni­je i u našu zem­lju.

Hrvat­ski pla­kat

Naši prvi pla­ka­ti nisu se puno raz­li­ko­va­li od tadaš­njih novin­skih ogla­sa. Bili su to samos­tal­no tiska­ni lis­to­vi većeg for­ma­ta (naj­češ­ći for­mat 45 x 63 cm), pos­tav­lje­ni na odre­đe­na mjes­ta. Nakon 1850. godi­ne jača pro­s­vje­ti­telj­sko-obra­zov­na ulo­ga druš­tva, otva­ra­ju se gos­po­dar­ske ško­le, orga­ni­zi­ra­ju se izlož­be, osni­va­ju se gos­po­dar­ska druš­tva koji­ma je zada­ća dje­lo­va­ti na una­pre­đe­nju i orga­ni­za­ci­ji gos­po­dar­stva. Prvi pla­ka­ti veza­ni su uz gos­po­dar­ske izlož­be i slič­ne mani­fes­ta­ci­je, oni pozi­va­ju na sajam, zbor, izlož­bu sli­ka i sl.

Pro­do­rom sece­si­je (1898. godi­ne) afir­mi­ra se pla­kat sa svom svo­jom umjet­nič­kom i duhov­nom ori­jen­ta­ci­jom. Auto­ri prvih hrvat­skih pla­ka­ta uglav­nom su bili sli­ka­ri. Jedi­ni sli­kar koji se tada nije bavio pla­ka­ti­ma bio je Vla­ho Buko­vac.

Naj­sta­ri­ji dati­ra­ni pla­kat je iz 1898. godi­ne. Napra­vio ga je Bela Csi­kos-Sessi­ja za časo­pis Mla­dost, a ura­dio je i pla­kat za puč­ko sve­uči­li­šte Ura­nia. Uz nje­ga još dje­lu­ju Robert Auer (pla­kat za II. Izlož­bu DHU), Men­ci Cle­ment Crn­čić (pla­ka­ti za Zagre­bač­ku pivo­va­ru), Fra­no Bran­ko Ange­li Rado­va­ni (pla­kat za tjed­nik Dioge­nes, pla­kat Yo-Yo), Rado­van Toma­sseo (pla­ka­ti za Split­ske topli­ce, pla­kat za izlož­bu Ema­nu­ela Vido­vi­ća), Lju­bo Babić (III. dje­čji dan, 1910. godi­ne, Pla­men, Knji­žev­na repu­bli­ka, Zabav­no veče s ple­som, Dubrov­nik – posje­ti­te Jugos­la­vi­ju – prvi turis­tič­ki pla­kat i dr.), Tomis­lav Kriz­man (Mayra Del­vard, Kon­cert Tkal­čić-Gruss, Pro­ljet­ni salon, Ode­on, Sta­ri gra­ni­čar i dr.), te Josip Seissel (Pomo­zi­te stu­den­ti­ma). Kaza­liš­ne pla­ka­te radio je Ser­gi­je Glu­mac (Par­si­fal, Libu­ša, Zlo­čin i kaz­na, Igra o muci Isu­so­voj).
U Zagre­bu se 1928. godi­ne prvi put for­mi­ra tim struč­nja­ka koji pla­ka­tu i osta­lim obli­ci­ma pri­mi­je­nje­ne gra­fi­ke pris­tu­pa sa sta­ja­li­šta gra­fič­kog dizaj­na. Miros­lav Fel­ler, Ser­gi­je Glu­mac, Anka Kriz­ma­nić, Vla­di­mir Miro­sav­lje­vić i Boži­dar Koc­mut okup­lje­ni su u Zavo­du za znans­tve­no pro­uča­va­nje rek­la­me i umjet­nič­ku rek­la­mu, pro­duk­ci­ju – IMAGO. Zavod je izda­vao časo­pis Rek­la­ma, a već sli­je­de­će godi­ne pres­ta­je s radom.
Tih godi­na Ser­gi­je Glu­mac radi komer­ci­jal­ne pla­ka­te (za odje­ću Fri­ed­mann, Hotel Eri­ka, pla­ka­te za spe­ci­ja­lis­tič­ke izlož­be Zagre­bač­kog zbo­ra i dr.), a uz nje­ga valja spo­me­nu­ti i Pav­la Gavra­ni­ća (pla­ka­ti za Leci­der­mu, Valet čis­ti­oni­cu, limu­na­du Vero, Jadran­sku stra­žu, like­re Pokor­ny i dr.).
Ate­li­er Tri osno­vao je 1930. godi­ne Vla­di­mir Miro­sav­lje­vić sa svo­jim bra­tom Zvo­ni­mi­rom i Boži­da­rom Koc­mu­tom.

Raz­dob­lje izme­đu tri­de­se­tih i četr­de­se­tih godi­na obi­lje­že­no je utje­ca­jem Bauha­usa i Art Decoa.
Četr­de­de­se­tih godi­na 20. sto­lje­ća pla­ka­te su izra­đi­va­le ins­ti­tu­ci­je poput muze­ja, kaza­li­šta, gale­ri­ja. Pla­ka­ti­ma nakon Dru­gog svjet­skog rata ogla­ša­va­lo se sve: od rad­nih akci­ja, sje­tvi, žetvi, cijep­lje­nja pro­tiv zaraz­nih boles­ti, sport­skih sle­to­va, kaza­liš­nih i dru­gih kul­tur­nih pri­red­bi do gos­po­dar­skih i gra­di­telj­skih uspje­ha. Pla­ka­ti pos­li­je­rat­nog raz­dob­lja su jed­nos­tav­nih, jas­no razum­lji­vih obli­ka i poru­ka jer se obra­ća­ju  širem slo­ju pri­ma­la­ca koje tre­ba moti­vi­ra­ti, pokre­nu­ti i pouči­ti. U to vri­je­me dje­lu­ju Fer­do Bis, Edo Mur­tić i Milan Vul­pe.

Razvoj hrvat­skog pla­ka­ta u dru­goj polo­vi­ci 20. sto­lje­ća vezan je uz osni­va­nje gru­pe EXAT (1951. godi­ne), pokre­ta­nje časo­pi­sa Čovjek i pros­tor, otva­ra­nje Gale­ri­je suvre­me­ne umjet­nos­ti, odr­ža­va­nje Prvog zagre­bač­kog tri­je­na­la pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti, osni­va­nje Stu­di­ja za indus­trij­sko obli­ko­va­nje, Cen­tra za indus­trij­sko obli­ko­va­nje, pokre­ta Nove ten­den­ci­je, osni­va­nje ZGRAF-a i ute­me­lje­nje Stu­di­ja za dizajn.

Pla­ni­ra­ni napad iz zasje­de

Pla­kat mora, pre­ma A. M. Cassan­dreu, pro­dri­je­ti u emo­ci­onal­nu sfe­ru gle­da­te­lja, mora biti akti­van bez obzi­ra što je pri­jep­ljen na zid ili stup za pla­ka­ti­ra­nje i na taj način osu­đen na nepo­kret­nost, mora nes­vjes­no utje­ca­ti na pro­laz­ni­ke tako da ne mogu izbi­je­ći nje­go­voj poru­ci, mora ih “napas­ti iz zasje­de”.
Da bi pla­kat mogao izvr­ši­ti svo­je pos­la­nje tre­ba, pre­ma Jose­fu Mül­le­ru Broc­k­man­nu, zado­vo­lji­ti slje­de­će ele­men­te:

  1. mora biti čit­ljiv i ima­ti razum­lji­vu poru­ku,
  2. mora sadr­ža­va­ti nešto novo i zanim­lji­vo,
  3. mora iza­zi­va­ti mak­si­mal­ni uči­nak s mini­mum gra­fič­kih sred­sta­va,
  4. mora osi­gu­ra­ti uči­nak putem lakog pre­poz­na­va­nja i zbro­ja deta­lja i
  5. mora osta­ti u pam­će­nju pro­ma­tra­ča uspos­tav­lja­njem kon­tak­ta izme­đu nje­ga i novog pro­izvo­da ili poru­ke.

Pneu Mic­he­lin — Le Seul s’adaptant a la Roue de la For­tu­ne3
/kromolitografija, 1905., autor nepoznat./

Osnov­ni kri­te­rij koji se tra­ži od pla­ka­ta jest učin­ko­vi­tost, dok je estet­ski, likov­ni, ele­ment u dru­gom pla­nu.
Za pla­kat kaže­mo da je suges­ti­van i razum­ljiv ako ima:

  • jasan i čit­ljiv tekst – da su istak­nu­ti i dovolj­no uve­ća­ni naj­važ­ni­ji dije­lo­vi tek­s­ta, da su lake pamt­lji­vos­ti, jed­nos­tav­ne poru­ke, vrste i tipa slo­va koji odgo­va­ra­ju smis­lu tek­s­ta;
  • uoč­ljiv, pre­poz­nat­ljiv i lako čit­ljiv likov­ni pri­kaz – pos­ti­že se kom­bi­na­ci­jom boja i obli­ka koji priv­la­če paž­nju, jed­nos­tav­nom sim­bo­lič­ko-iko­no­graf­skom struk­tu­rom;
  • urav­no­te­žen odnos sli­ke i tek­s­ta – poru­ka tek­s­ta poja­ča­va se odgo­va­ra­ju­ćom sli­kom i obr­nu­to i
  • eks­pre­siv­nu poru­ku, jer bitan je emo­ci­ona­lan uči­nak sli­ke i tek­s­ta pla­ka­ta, poz­na­va­nje psi­ho­lo­gi­je, sklo­nos­ti, karak­te­ra pučans­tva koje­mu je pla­kat nami­je­njen.


Waver­ley Cycles4
/kromolitografija, 1898., autor: Alp­hon­se Muc­ha , 1860. — 1939./

Pla­ka­te pre­ma naj­češ­ćim namje­na­ma dije­li­mo na:

  1. poli­tič­ke pla­ka­te
  2. edu­ka­tiv­ne pla­ka­te (pla­ka­ti raz­li­či­tih akci­ja pro­s­vje­ći­va­nja – zdrav­s­tve­ni, kul­tur­ni, eko­lo­ški i dr. pla­ka­ti)
  3. izlož­be­ne pla­ka­te (pla­ka­ti izlož­bi, gos­po­dar­skih saj­mo­va)
  4. gos­po­dar­ske pla­ka­te (rek­la­me pro­izvo­da širo­ke potroš­nje)
  5. mani­fes­ta­cij­ske pla­ka­te (pla­ka­ti jav­nih pri­red­bi, vjer­skih sku­po­va, dobro­tvor­nih akci­ja i dr. mani­fes­ta­ci­ja)
  6. film­ske pla­ka­te
  7. turis­tič­ke pla­ka­te
  8. kaza­liš­ne pla­ka­te
  9. kon­cert­ne pla­ka­te (dono­se oba­vi­jes­ti o muzič­kim pri­red­ba­ma) i dru­ge.

Pla­ka­te pre­ma odno­su izme­đu ele­me­na­ta sadr­ža­ja dije­li­mo na:

  • ilus­tra­tiv­ne pla­ka­te – obli­kov­na rje­še­nja pred­stav­lja­ju lju­de, situ­aci­je ili objek­te pri­ka­za­ne gra­fič­kim ili foto­graf­skim sred­stvi­ma,
  • objek­tiv­no-infor­ma­tiv­ne pla­ka­te – na nji­ma se infor­ma­ci­ja pre­no­si što je mogu­će objek­tiv­ni­je,
  • kons­truk­tiv­ne pla­ka­te – osno­vu im čine prin­ci­pi sla­ga­nja, odno­sa izme­đu ele­me­na­ta koji su podre­đe­ni dizaj­nu, te
  • eks­pe­ri­men­tal­ne pla­ka­te – čud­nu i izne­na­đu­ju­ću cje­li­nu tvo­re im raz­li­či­ti obli­ci i nji­ho­ve vari­ja­ci­je.

Pla­ka­te je mogu­će podi­je­li­ti pre­ma kori­šte­noj pro­pa­gan­d­noj meto­di, pre­ma sti­lu, naru­či­te­lju, tvor­ci­ma i dr., ali te se podje­le obič­no koris­te za raš­čla­nji­va­nje unu­tar poje­di­nih vrsta pla­ka­ta.

  1. https://www.flickr.com/photos/69184488@N06/10212558985/in/album-72157636362161535/ , 2017-07-17 [↩]
  2. izvor: http://www.openculture.com/2016/02/download-2000-magnificent-turn-of-the-century-art-posters.html , 2017-07-17 [↩]
  3. izvor: https://www.flickr.com/photos/69184488@N06/10348942384/in/album-72157636362161535/ , 2017-07-17 [↩]
  4. izvor: https://www.flickr.com/photos/69184488@N06/10212646673/in/album-72157636362161535/ , 2017-07-17 [↩]