CEF eArchiving Building Block Geopreservation Conference

Od 6. do 7. svib­nja 2019. u Domus Medi­ca kon­gres­nom cen­tru u Ljub­lja­ni odr­ža­na je kon­fe­ren­ci­ja pod nazi­vom CEF eAr­c­hi­ving Buil­ding Block Geopre­ser­va­ti­on Con­fe­ren­ce // Med­na­rod­na kon­fe­ren­ca CEF grad­ni­ka eAr­c­hi­ving o ohra­nja­nju pros­tor­nih podat­kov. Za orga­ni­za­ci­ju ove kon­fe­ren­ci­je zas­luž­ni su Euro­pe­an Com­mi­ssi­on Con­nec­ting Euro­pe Faci­lity (CEF) eAr­c­hi­ving Buil­ding Block (uklju­ču­ju­ći i E-ARK4ALL Con­sor­ti­um), Arhiv Repu­bli­ke Slo­ve­ni­je te slo­ven­ska tvrt­ka Geoarh koja se bavi razvo­jem, imple­men­ta­ci­jom i edu­ka­ci­jom o rad­nim pro­ce­si­ma i ala­ti­ma za arhi­vi­ra­nje geograf­skih infor­ma­cij­skih sus­ta­va i geograf­skih poda­ta­ka koje sadr­že.
Zada­ća ove kon­fe­ren­ci­je bila je istak­nu­ti ključ­ne fak­to­re koji utje­ču na ruko­va­nje geopros­tor­nim poda­ci­ma. Cilj je bio na jed­nom mjes­tu oku­pi­ti raz­li­či­te pro­fi­le lju­di koji pri­pa­da­ju ovoj zajed­ni­ci (stva­ra­te­lje poda­ta­ka, pru­ža­te­lje uslu­ga i rje­še­nja, pri­pad­ni­ke aka­dem­ske zajed­ni­ce) iz Euro­pe i svi­je­ta i omo­gu­ći­ti im raz­mje­nu iskus­ta­va i kon­ta­ka­ta, suoča­va­nje sa zajed­nič­kim iza­zo­vi­ma i pro­ble­mi­ma te u konač­ni­ci pro­na­la­zak rje­še­nja za iste.
Pro­gram kon­fe­ren­ci­je bio je podi­je­ljen u neko­li­ko sek­ci­ja od kojih je sva­ka bila posve­će­na odre­đe­nom aspek­tu oču­va­nja geopros­tor­nih poda­ta­ka:

Uvod­ni dio (poz­drav­na riječ, pred­stav­lja­nje pro­gra­ma, Buil­ding block i nji­ho­va ulo­ga u zajed­ni­ci)

  1. Zašto je pohra­na geopros­tor­nih poda­ta­ka važ­na?
  2. Što bismo tre­ba­li pohra­ni­ti? + pit­ch raz­go­vo­ri
  3. For­ma­ti i stan­dar­di
  4. Ala­ti za geoar­hi­vi­ra­nje
  5. Pohra­na geopros­tor­nih poda­ta­ka – pri­mje­ri iz prak­se
  6. Pohra­na geopros­tor­nih poda­ta­ka – pri­mje­ri iz prak­se + pit­ch raz­go­vo­ri

Okru­gli stol + zaključ­ci kon­fe­ren­ci­je

U sklo­pu sek­ci­je 2 i 6 odr­ža­ni su krat­ki (pit­ch) razgovori/prezentacije koje su tra­ja­le 5–10 minu­ta. Sek­ci­ja 2 odr­ža­la se 6. svib­nja, dok su sek­ci­ji 6 sudi­oni­ci mogli pri­sus­tvo­va­ti 7. svib­nja. Na taj način izla­ga­či su mogli pre­zen­ti­ra­ti svo­ja sta­ja­li­šta, iskus­tva, pro­ble­me s koji­ma se susre­ću te u konač­ni­ci rje­še­nja i pri­mje­re dobre prak­se. Sadr­žaj­no, raz­go­vo­ri iz sek­ci­je 2 bili su usmje­re­ni na iskus­tva stva­ra­te­lja i vlas­ni­ka geopros­tor­nih poda­ta­ka, arhi­va, koris­ni­ke i nji­ho­ve pro­ble­me veza­ne uz pri­mje­nu i ponov­no kori­šte­nje geopros­tor­nih poda­ta­ka, uklju­ču­ju­ći sku­po­ve poda­ta­ka koji zah­ti­je­va­ju inter­ven­ci­ju kao što je pro­mje­na for­ma­ta, sus­ta­va koor­di­na­ci­je ili nedos­ta­tak neke dru­ge infor­ma­ci­je koja je potreb­na za interpretaciju/prikazivanje geopo­da­ta­ka. Za raz­li­ku od sek­ci­je 2, oni iz sek­ci­je 6 bili su usmje­re­ni na iskus­tva pru­ža­te­lja uslu­ga i rje­še­nja te sve one koji ima­ju odre­đe­no iskus­tvo u pro­ce­su oču­va­nja geopros­tor­nih poda­ta­ka (rje­še­nja za aktiv­nos­ti koje su dio pro­ce­sa oču­va­nja ovak­vih poda­ta­ka, ala­ti za pri­ka­zi­va­nje geopo­da­ta­ka te ala­ti za tran­sfor­ma­ci­ju for­ma­ta ili sus­ta­va za koor­di­na­ci­ju.

Kao izla­ga­či sudje­lo­va­li su struč­nja­ci raz­li­či­tih pro­fi­la iz cije­le Euro­pe. U uvod­nom dije­lu Anne-Sofie Jen­sen (Dan­ski držav­ni arhiv) odr­ža­la je pre­da­va­nje o ras­tu­ćoj vri­jed­nos­ti geopros­tor­nih poda­ta­ka i zašto je važ­na pohra­na istih. O CEFu su pre­da­va­nje odr­ža­le Sop­hia Büne­mann (Europ­ska komi­si­ja, CEF pro­gram) i Janet Ander­son (CEF eAr­c­hi­ving Buil­ding Block). CEF Digi­tal nudi osam kom­po­nen­ti pod nazi­vom Buil­ding bloc­ks, koje su sprem­ne za imple­men­ta­ci­ju kao dio bilo koje digi­tal­ne uslu­ge. Širo­kom upo­tre­bom ovih kom­po­nen­ti koje se teme­lje na europ­skom zako­no­dav­s­tvu i otvo­re­nim stan­dar­di­ma, rezul­tat je EU digi­tal­na uslu­ga koja je kohe­ziv­na, sigur­na i odgo­va­ra cije­nom. CEF eAr­c­hi­ving poma­že orga­ni­za­ci­ja­ma iz jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra kako bi pos­lo­va­le u skla­du s arhiv­skim zako­ni­ma i nor­ma­ma. Do razvo­ja eAr­c­hi­ving Buil­ding Block pro­jek­ta doš­lo je razvo­jem E-ARK pro­jek­ta.

U prvoj sek­ci­ji Dali­bor Rado­van (Geodet­ski ins­ti­tut Slo­ve­ni­ja) govo­rio je o pros­tor­no – vre­men­skim poka­za­te­lji­ma za opti­mal­no arhi­vi­ra­nje geopros­tor­nih poda­ta­ka tj. mogu­će je ponu­di­ti set tak­vih indi­ka­to­ra koji mogu svr­sta­ti tipo­ve geopros­tor­nih poda­ta­ka pre­ma pri­ori­te­tu za pohra­nu, na što opet utje­če budu­ća potraž­nja za isti­ma, geograf­ska rele­vant­nost, budu­će apli­ka­ci­je i osta­lo. Vale­rie Gouet-Bru­net (Nati­onal Ins­ti­tu­te of Geograp­hic and Forest Infor­ma­ti­on) pred­sta­vi­la je Time Mac­hi­ne pro­jekt koji pri­pa­da LSRI (six lar­ge-sca­le rese­ar­ch ini­ti­ati­ves) sku­pi­ni pro­je­ka­ta, a riječ je o pro­jek­tu u sklo­pu kojeg se želi razvi­ti dis­tri­bu­ira­ni infor­ma­cij­ski sus­tav koji će omo­gu­ći­ti mapi­ra­nje druš­tve­nog, kul­tur­nog i geograf­skog razvo­ja Euro­pe. Pos­ljed­nji izla­gač u ovoj sek­ci­ji bio je Žiga Zwit­ter (Filo­zof­ski fakul­tet, Slo­ve­ni­ja) koji je govo­rio o pove­zi­va­nju arhiv­skih zapi­sa, geopros­tor­nih poda­ta­ka i dru­gih mapa iz podru­čja his­to­rij­ske ana­li­ze oko­li­ša (envi­ron­men­tal his­tory analysis) s nagla­skom na podat­ke iz 16. – 18. st.

Kroz dru­gu sek­ci­ju pre­da­va­nje je odr­žao Jakob Eiby (Dan­ski držav­ni arhiv) koji je iz per­s­pek­ti­ve “Što bismo tre­ba­li pohra­ni­ti?” govo­rio o iskus­tvu i prak­si držav­nog arhi­va u Dan­skoj i kako su iskus­tva pohra­ne tak­vih poda­ta­ka obli­ko­va­la poli­ti­ku akvi­zi­ci­je. Za dugo­roč­nu pohra­nu sva­ke pa tako i ove vrste poda­ta­ka, iznim­no su važ­ni for­ma­ti za pohra­nu, o čemu je pre­da­va­nje odr­žao Gre­gor Zavr­š­nik (Geoarh, Slo­ve­ni­ja). Rink W. Kruk (Držav­ni geograf­ski ins­ti­tut, Bel­gi­ja) i Gašper Rutar (Zavod za var­stvo kul­tur­ne dediš­či­ne, Slo­ve­ni­ja) odr­ža­li su pit­ch pre­zen­ta­ci­je o iskus­tvu držav­nog arhi­va i ins­ti­tu­ta za mapi­ra­nje te geopros­tor­nim poda­ci­ma u arhe­olo­gi­ji.

Tre­ća sek­ci­ja bila je posve­će­na for­ma­ti­ma i rele­vant­nim stan­dar­di­ma. Brett Abrams ( NARA, USA) ista­kao je kako kom­plek­s­nost geopros­tor­nih poda­ta­ka pred­stav­lja iza­zov za dugo­roč­no oču­va­nje i pris­tup isti­ma, a NARA taj pro­blem rje­ša­va oda­bi­rom open sour­ce for­ma­ta. Slje­de­ći izla­gač bila je Mate­ja Urban­čić (Geodet­ska upra­va Repu­bli­ke Slo­ve­ni­je) koja je pre­zen­ti­ra­la INSPIRE — direk­ti­vu Europ­ske komi­si­je, koja je stu­pi­la na sna­gu 15. svib­nja 2007. Glav­ni cilj ove direk­ti­ve je osi­gu­ra­ti da je infras­truk­tu­ra za pros­tor­ne infor­ma­ci­je zema­lja čla­ni­ca kom­pa­ti­bil­na i upo­treb­lji­va u zajed­ni­ci i pre­ko­gra­nič­nom kon­tek­s­tu. Joan Maso Pau (Sve­uči­li­šte u Bar­ce­lo­ni) govo­ri­la je o ISO 19165 stan­dar­du koji se bavi pohra­nom geopros­tor­nih poda­ta­ka tj. struk­tu­rom podat­kov­nog mode­la, raz­no­vr­s­nos­ti for­ma­ta za pohra­nu i pra­vi­ma inte­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva. Osim toga, ovaj stan­dard osmiš­ljen je i kao odre­đi­va­nje geopros­tor­nih meta­po­da­ta­ka, a na taj način se žele pokri­ti svi aspek­ti koji su rele­vant­ni za pohra­nu ovak­vih poda­ta­ka.

Kroz čet­vr­tu sek­ci­ju izla­ga­či su ima­li pri­li­ku reći nešto više o raz­li­či­tim ala­ti­ma koji se pri­mje­nju­ju u pohra­ni geopros­tor­nih poda­ta­ka. Prvo izla­ga­nje ima­li su Tomaž Čer­ne i Urban Ber­ger (IGEA, Slo­ve­ni­ja) o inte­gra­ci­ji open sour­ce GIS rje­še­nja u funk­ci­onal­ni arhiv­ski sus­tav kojeg čine sus­tav doku­me­na­ta, sus­tav meta­po­da­ta­ka i GIS rje­še­nje. Ovaj sus­tav razvi­jen je zbog potre­be za orga­ni­za­ci­jom i pohra­nom teh­nič­ke doku­men­ta­ci­je Trbov­lje Hras­t­nik rud­ni­ka. Želi­mir Žup­lja­nin (Mul­ti­soft, Hrvat­ska) pred­sta­vio je FME rje­še­nje koje je novi pris­tup teh­nič­kim rje­še­nji­ma za inte­gra­ci­ju geopros­tor­nih poda­ta­ka. Ovo rje­še­nje omo­gu­ća­va uspješ­no čita­nje, inter­pe­ta­ci­ju, vali­da­ci­ju, modi­fi­ka­ci­ju, pri­pre­mu i zapi­si­va­nje poda­ta­ka. Osim FME rje­še­nja, pred­stav­lje­no je još jed­no teh­nič­ko i pos­lov­no rje­še­nje – GeoS­pa­ti­al Analysis Spa­ti­al Ware­ho­use. E-ARK4ALL pro­jekt pred­sta­vio je Gre­gor Zavr­š­nik (Geoarh, Slo­ve­ni­ja). Pro­jekt je odgo­vor na pita­nje – “Kako imple­men­ti­ra­ti CEF eAr­c­hi­ving buil­ding block u svr­hu oču­va­nja geopros­tor­nih poda­ta­ka i GIS sus­ta­va?”. Pre­zen­ti­ra­ne su spe­ci­fi­ka­ci­je i smjer­ni­ce koje su razvi­je­ne, a omo­gu­ća­va­ju orga­ni­za­ci­ju geopros­tor­nih poda­ta­ka pri­je pohra­ne u vlas­ti­ti sus­tav ili pre­da­je arhi­vu.

Kroz petu i šes­tu sek­ci­ju sudi­oni­ci su ima­li pri­li­ke pos­lu­ša­ti izla­ga­nja o naj­bo­ljim pri­mje­ri­ma geoar­hi­vi­ra­nja u prak­si, a kroz šes­tu su odr­ža­ni i pit­ch raz­go­vo­ri. Pri­mož Kogov­šek i Urša Mežan (Slo­ven­ska agen­ci­ja za oko­liš) podi­je­li­li su sta­ja­li­šte i iskus­tvo o pohra­ni geopros­tor­nih poda­ta­ka kroz sudje­lo­va­nje u EARK pro­jek­tu. Kao izvor poda­ta­ka za ovaj pilot pro­jekt oda­bra­li su Natu­ra 2000 zašti­će­na podru­čja. O uskla­đi­va­nju geopros­tor­nih poda­ta­ka pri­mje­nom FMEa govo­rio je Tho­mas Gal­ka (Axmann, Aus­tri­ja). FME (Featu­re Mani­pu­la­ti­on Engi­ne) je alat koji rje­ša­va pro­ble­me koji se odno­se na inte­ro­pe­ra­bil­nost poda­ta­ka, bez potre­be za pro­gra­mi­ra­njem. Boš­tjan Pucelj (Geodet­ska upra­va Repu­bli­ke Slo­ve­ni­je) govo­rio je o digi­tal­nom arhi­vu geopros­tor­nih poda­ta­ka. Pro­jekt digi­ta­li­za­ci­je doku­me­na­ta pokre­nut je 2000. godi­ne, a digi­tal­ni arhiv tre­nut­no sadr­ži 23 mili­ju­na stra­ni­ca geodet­skih digi­tal­nih doku­me­na­ta.

Šes­ta sek­ci­ja je tako­đer bila posve­će­na pri­mje­ri­ma iz prak­se, a odr­ža­ni su i pit­ch raz­go­vo­ri. Na počet­ku, izla­ga­nje je imao San­dor Biszak (Arca­num, Mađar­ska) o por­ta­lu koji sadr­ži povi­jes­ne kar­te — MAPIRE. Sta­re kar­te su proš­le i pos­tu­pak geore­fe­ren­ci­ra­nja, a web stra­ni­ca je razvi­je­na pomo­ću open sour­ce pro­gra­ma. Andras Sipos (Buda­pest City Arc­hi­ve, Mađar­ska) imao je izla­ga­nje o pris­tu­pu povi­jes­nim geopros­tor­nim poda­ci­ma putem Hun­ga­ri­ca­na Por­tal i Buda­pest Time Mac­hi­ne. Buda­pest Time Mac­hi­ne usre­do­to­čen je na tran­sfor­ma­ci­ju sta­rih povi­jes­nih kara­ta gra­da u geopros­tor­ni infor­ma­cij­ski sus­tav koji bi tre­bao olak­ša­ti pro­uča­va­nje tran­sfor­ma­ci­je gra­da, potra­gu za sta­rim loka­ci­ja­ma te pris­tup arhiv­skim izvo­ri­ma koji su veza­ni za povi­jest i sta­nov­ni­ke poje­di­nih par­ce­la ili kuća. Time Mac­hi­ne ima podr­šku Hun­ga­ri­ca­na Cul­tu­ral Heri­ta­ge Por­ta­la, veli­ke baze poda­ta­ka. Rebec­cah Laing Baker (NARA, USA) govo­ri­la je o oču­va­nju fede­ral­nih geopros­tor­nih poda­ta­ka NARAe. Nakon tog izla­ga­nja, pit­ch pre­zen­ta­ci­je odr­ža­li su Han­za­lik Mic­hal (PIQL, Slo­vač­ka) koji je govo­rio o PIQL rje­še­nju za pohra­nu, zatim Jaka Šim­no­vec (Realis, Slo­ve­ni­ja) o pohra­ni pros­tor­nih poda­ta­ka i pris­tup putem pros­tor­nog infor­ma­cij­skog sus­ta­va opći­ne — PISO. Na kra­ju, pre­zen­ta­ci­ju je odr­ža­la i Vlat­ka Lemić (Filo­zof­ski fakul­tet, Zagreb) o digi­tal­noj plat­for­mi Topo­te­ka.

Live stream