Arhivski prostor i oprema Državnog arhiva u Zagrebu u funkciji zaštite arhivskog gradiva

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Ovo je pri­kaz o ure­đe­nju pri­la­go­đe­nog i pri­vre­me­nog spre­miš­nog pros­to­ra Držav­nog arhi­va u Zagre­bu koji se nala­zi u Novom Zagre­bu, u Utri­na­ma, Ave­ni­ja Dubrov­nik 36 povr­ši­ne 3400 m2; od toga 3000 m2 spre­miš­nog i 400 m2 rad­nog pros­to­ra. Poz­na­to je da pri­ikom izgrad­nje nove zgra­de arhi­va tre­ba vodi­ti raču­na o ispu­nja­va­nju kri­te­ri­ja izbo­ra loka­ci­je, kom­po­zi­ci­je i kons­truk­ci­je objek­ta te o nizu fak­to­ra opas­nos­ti kao što su rat­na opas­nost (izdr­ž­lji­vost objek­ta na bom­bar­di­ra­nje, bli­zi­na stra­te­ških pun­k­to­va), ele­men­tar­ne nepo­go­de (potre­si, popla­ve, pod­zem­ne vode, olu­je…), kra­đe, poža­ri (u samoj zgra­di, iz susjed­nih zgra­da), nepo­volj­ni kli­mat­ski uvje­ti (vla­ga, osci­la­ci­je tem­pe­ra­tu­re, pra­ši­na, zrak one­čiš­ćen pli­no­vi­ma), sun­če­vo svje­tlo itd.

Od 1999. Držav­ni arhiv u Zagre­bu ušao je u posjed pros­to­ra u Novom Zagre­bu u Ave­ni­ji Dubrov­nik 36 tako da se sada nala­zi na dvi­je loka­ci­je. Ovom pri­vre­me­nom rje­še­nju pret­ho­di­la su nas­to­ja­nja Arhi­va gle­de rje­še­nja pro­ble­ma nedos­tat­ka spre­miš­nog pros­to­ra. Naime, još je 1947. pri­go­dom use­lje­nja Arhi­va u Opa­tič­ku 29 ponov­lje­na kons­ta­ta­ci­ja kao i pri­li­kom osni­va­nja Arhi­va 1907. da se radi o pri­vre­me­nom rje­še­nju i da se grad obve­zu­je izgra­di­ti novu zgra­du Arhi­va. Među­tim, svi poku­ša­ji reali­za­ci­je bilo na grad­skoj, bilo na repu­blič­koj razi­ni gle­de ide­je o rje­ša­va­nju pros­tor­nih pro­ble­ma četi­ri kapi­tal­na objek­ta kul­tu­re, pa tako i Arhi­va osta­li su bez­us­pješ­ni. U arhiv­skom pros­to­ru u Opa­tič­koj 29 povr­ši­ne 2900 m2 smje­šte­no je 10.000 d/m arhiv­skog gra­di­va, a zbog nedos­tat­ka spre­miš­nog pros­to­ra Arhiv nije bio u moguć­nos­ti pre­uzi­ma­ti arhiv­sko gra­di­vo koje se nala­zi kod stvaratelja/imatelja čes­to u nepri­mje­re­nim uvje­ti­ma. Pre­ma poda­ci­ma Vanj­ske služ­be radi se o 15 000 d/m arhiv­skog gra­di­va. Ogra­ni­če­nost arhiv­skog pros­to­ra s jed­ne te zakon­ska obve­za pre­uzi­ma­nja i zašti­te gra­di­va s dru­ge stra­ne namet­nu­le su potre­bu što hit­ni­jeg pro­na­la­že­nja novog pros­to­ra. U zamol­bi Arhi­va od 10. ožuj­ka 1991. Grad­skom pogla­var­stvu Zagreb koje je pre­ma tada važe­ćem Zako­nu o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma, duž­no osi­gu­ra­ti rad­ni i spre­miš­ni pros­tor uz tra­že­nje što hit­ni­jeg rje­še­nja arhiv­skog pros­to­ra pri­lo­žen je Osnov­ni pro­gram za izgrad­nju nove zgra­de DAZ-a tadaš­njeg rav­na­te­lja Arhi­va prof. Mari­ja­na Ras­ti­ća. Među­tim, Pogla­var­stvo je pred­lo­ži­lo neko­li­ko pri­vre­me­nih rje­še­nja (obje­ka­ta) do izgrad­nje nove zgra­de Arhi­va koja bi pre­ma Urba­nis­tič­kom pla­nu Gra­da Zagre­ba tre­ba­la zapo­če­ti 2002. godi­ne. Od svih ponu­đe­nih i pre­gle­da­nih pros­to­ra (napu­šte­ne tvor­nič­ke pros­to­ri­je itd.) naj­pri­hvat­lji­vi­ji je bio podrum­ski pros­tor i dio pri­zem­lja povr­ši­ne 3400 m2 u novo­iz­gra­đe­noj zgra­di I. i IV. gim­na­zi­je u Utri­na­ma s nagla­skom da je to pri­vre­me­no rje­še­nje do izgrad­nje nove zgra­de Arhi­va. Kako se radi o pros­to­ru u kojem se ima čuva­ti i struč­no obra­đi­va­ti arhiv­sko gra­di­vo nuž­no je da ono bude smje­šte­no u pros­to­ru koji mu pru­ža opti­mal­nu sigur­nost jer su zgra­da i spre­mi­šte pre­du­vjet cje­lo­kup­ne zašti­te arhiv­skog gra­di­va. Svjes­ni da se radi o nena­mjen­ski gra­đe­nom pros­to­ru Arhiv je dao izra­di­ti idej­nu i izved­be­nu doku­men­ta­ci­ju za ure­đe­nje podrum­skog pros­to­ra za arhiv­sko spre­mi­šte na teme­lju svih dos­tup­nih iskus­ta­va za nove arhiv­ske zgra­de. Zatra­že­ni stan­dar­di odgo­va­ra­ju naj­no­vi­jim europ­skim i svjet­skim stan­dar­di­ma.

Na loka­ci­ju i kom­po­zi­ci­ju objek­ta nije se moglo utje­ca­ti. Arhiv je svo­jim nave­de­nim ela­bo­ra­tom zatra­žio mak­si­mal­nu pri­la­god­lji­vost zate­če­nog sta­nja novoj namje­ni pros­to­ra. Izvr­še­na je pro­vje­ra nosi­vos­ti armi­ra­no — beton­ske kons­truk­ci­je koja zado­vo­lja­va. Na pos­to­je­ćoj armi­ra­no — beton­skoj pod­noj plo­či izve­de­no je brtv­lje­nje koje one­mo­gu­ća­va pro­dor pod­zem­nih ili obo­rin­skih voda, a viso­ke je sta­tič­ke nosi­vos­ti (20 kN/m2). Podo­vi su pre­ma­za­ni cement­nom gla­zu­rom (2 cm) te zagla­đe­ni neza­pa­lji­vom i antis­ta­tič­kom masom.
Izve­de­ni armi­ra­no — beton­ski zido­vi odre­di­li su orga­ni­za­ci­ju rad­nog i spre­miš­nog pros­to­ra a u spre­miš­nom pros­to­ru dis­po­zi­ci­ju kom­pakt poli­ca i rega­la. Duž cije­log juž­nog zida izve­den je zaštit­ni zid i na taj način naprav­ljen je zaštit­ni kori­dor širi­ne 75 cm s unu­tar­nje stra­ne, a s vanj­ske stra­ne dre­na­ža. Ovi zahva­ti su izve­de­ni zbog nagi­ba tere­na. Zate­če­ne ins­ta­la­ci­je koje nije bilo mogu­će izmje­šta­ti mak­si­mal­no su zašti­će­ne stva­ra­njem komu­ni­ka­cij­skog pros­to­ra bakre­nim limo­vi­ma tzv. “tav­ma”. Na svim ven­ti­la­cij­skim i kana­li­za­cij­skim otvo­ri­ma su pos­tav­lje­ne zaštit­ne mre­že zbog glo­da­va­ca.

Spre­miš­ni kom­pleks sas­to­ji se od dva dije­la među­sob­no odi­je­lje­na: pros­to­ra za pre­uzi­ma­nje i obra­du arhiv­skog gra­di­va i pros­to­ra za traj­no čuva­nje koji se sas­to­ji od 3 veli­ka i 2 mala spre­mi­šta u koja se može pohra­ni­ti 19.000 d/m arhiv­skog gra­di­va.
Cije­li kom­pleks rad­nog i spre­miš­nog pros­to­ra ima šes­to­ra lime­na vanj­ska vra­ta koja su oli­če­na vatrot­por­nom bojom, ima­ju auto­mat­sku pum­pu za zatva­ra­nje, sigur­nos­ne bra­ve i pove­za­na su alar­m­nim sus­ta­vom. Vode na armi­ra­no-beton­ska vanj­ska stu­bi­šta na sje­ver­noj, juž­noj i zapad­noj stra­ni objek­ta, a koris­tit će se u slu­ča­ju eva­ku­aci­je. Ulaz­na vra­ta sa sje­ver­ne stra­ne koja su u razi­ni pri­zem­lja jedi­ni je ulaz za dje­lat­ni­ke Arhi­va i even­tu­al­ne posje­ti­te­lje. Tu je “pult” za kojim su čuva­ri ins­tru­men­tar­ci 24h te sigur­nos­na digi­tal­na kon­tro­la pre­ko koje se vrši nad­zor cije­log pros­to­ra. U razi­zem­lju su kan­ce­la­ri­je, a stu­ba­ma se spu­šta u razi­nu podru­ma. Ulaz u podrum­ski dio šti­te vatro­ot­por­na vra­ta.

Ulazna/izlazna vra­ta u/iz spre­mi­šta naprav­lje­na su kao pro­tu­po­žar­na pod­mor­nič­ka dvo­kril­na vra­ta. Visi­na u svim glav­nim pros­to­ri­ja­ma izno­si 260 cm. Pos­to­je­ći beton­ski zido­vi obo­je­ni su bije­lom bojom. Novi pre­grad­ni zido­vi izve­de­ni su od vatro­ot­por­nih ele­me­na­ta, ožbu­ka­ni i obo­je­ni bije­lom bojom. Pos­tav­lje­ni vatro­do­jav­ni sus­tav funk­ci­oni­ra pre­ma nače­lu “dvos­tru­ke pet­lje” a to zna­či da je pove­zan s vatro­gas­nim cen­trom i samo za to pre­dvi­đe­nom tele­fon­skom lini­jom i sigur­nos­nom digi­tal­nom kon­tro­lom. Pos­to­je­ći pro­tu­po­žar­ni sus­tav može se auto­mat­ski akti­vi­ra­ti, a gaše­nje poža­ra rije­še­no je pos­tav­lja­njem stal­nih ins­ta­la­ci­ja pli­na halo­na — FM-200 (u Mon­tre­alu 1991. upo­tre­ba ovog pli­na je dozvo­lje­na, ali mu je ogra­ni­če­na godiš­nja pro­izvod­nja).

Pris­tup spre­mi­štu vozi­lom tj. za pre­uzi­ma­nje arhiv­skog gra­di­va ili pri odvo­že­nju izlu­če­nog gra­di­va osi­gu­ran je s juž­ne stra­ne objek­ta. Tako­đer je osi­gu­ran par­ki­ra­liš­ni pros­tor za dos­tav­no vozi­lo. Dos­ta­va arhiv­skog gra­di­va omo­gu­će­na je do nat­kri­ve­ne plat­for­me ispred teret­nog diza­la koje pre­vo­zi gra­di­vo do razi­ne podrum­ske eta­že. Vra­ta diza­la ima­ju patent bra­vu koja se otklju­ča­va isklju­či­vo s unu­traš­nje stra­ne Arhi­va. Zbog veće zašti­te od kra­đa i even­tu­al­nih poža­ra diza­lo je odi­je­lje­no dvo­kril­nim vra­ti­ma u stak­le­noj sti­je­ni od unu­traš­njeg pros­to­ra. Uz diza­lo se nala­ze stro­jar­ni­ca te ste­pe­ni­ce za pje­šač­ki pri­laz.

Pro­zo­ri spre­mi­šta ima­ju dje­lo­mič­no pri­rod­nu ras­vje­tu (mini­mal­nu) pre­ko pos­to­je­ćih izve­de­nih pro­zo­ra koji su osi­gu­ra­ni mre­žas­tim rešet­ka­ma. Uz rešet­ke je stav­lje­na stak­le­na ope­ka kako bi se zbog polo­ža­ja pro­zo­ra one­mo­gu­ći­le obo­rin­ske vode. Nak­nad­no će biti stav­lje­ni metal­ni zapor­ci. Ovi pro­zo­ri ima­ju više psi­ho­lo­šku funk­ci­ju. Budu­ći pri­rod­na svje­tlost nije dos­tat­na osi­gu­ra­na je osvjet­lje­nost elek­trič­nom ras­vje­tom svih pros­to­ri­ja fluo — cije­vi­ma. Pret­hod­no opi­sa­ni spre­miš­ni kom­pleks nala­zi se u podru­mu, a u pri­zem­lju objek­ta rad­ni je pros­tor i kon­trol­ni pun­kt. Kad je gra­di­vo doprem­lje­no diza­lom do razi­ne podrum­ske eta­že arhiv­skim koli­ci­ma se pre­vo­zi do pros­to­ri­je za pri­hvat arhiv­skog gra­di­va, a nakon toga u pros­to­ri­ju pre­dvi­đe­nu za dezin­fek­ci­ju i dezin­sek­ci­ju.

Poz­na­to je da je gra­di­vo koje pre­uzi­ma­mo iz regis­tra­tu­ra naj­češ­će, naj­bla­že reče­no, praš­nja­vo. Sto­ga, za sada, vrši­mo samo opra­ši­va­nje budu­ći pros­to­ri­ja pre­dvi­đe­na za dezin­sek­ci­ju i dezin­fek­ci­ju nije oprem­lje­na odgo­va­ra­ju­ćom opre­mom što je u pla­nu. Pos­li­je opra­ši­va­nja arhiv­sko gra­di­vo pos­tav­lja­mo na pre­dvi­đe­ne poli­ce, odnos­no rega­le. Naime do sada smo pre­uze­li oko 800 d/ m arhiv­skog gra­di­va, a u pla­nu za teku­ću godi­nu pre­uzet ćemo 1300 dm.

U ovo­me se dije­lu nala­zi knji­go­vež­ni­ca i pros­to­ri­ja za res­ta­uri­ra­nje koju još tre­ba opre­mi­ti, rad­na pros­to­ri­ja, čaj­na kuhi­nja, gar­de­ro­ba, sani­tar­ni čvor s tušem. Iz opi­sa­nog pros­to­ra može se ući u dva spre­mi­šta kroz četve­ra pro­tu­po­žar­na vra­ta, a u slu­ča­ju eva­ku­acje pos­to­je dvo­ja izlaz­na vra­ta (s juž­ne i sje­ver­ne stra­ne). Spre­mi­šta zapre­ma­ju povr­ši­nu od 3000 m2 , a oprem­lje­na su pokret­nim čelič­nim rega­li­ma i kom­pakt — poli­ca­ma za arhi­ve. Pre­ma­za­ni su neza­pa­lji­vim pre­ma­zom. Pokret­na donja kons­truk­ci­ja sva­ke poje­di­ne oso­vi­ne rega­la izra­đe­na je od sta­bil­nog čelič­nog pro­fi­la. Zava­re­na je u okvir u obli­ku kuti­je da bi se izbje­gla /isključila uvi­ja­nja usli­jed opte­re­će­nja. Oso­vi­ne rega­la oblo­že­ne su na pred­njim i straž­njim čeonim stra­na­ma plo­ča­ma pre­svu­če­nim mela­min­skom smo­lom.

Naj­ni­že poli­ce ima­ju napri­jed i stra­ga prek­lop visi­ne 50 mm koji je savi­nut pre­ma unu­tra radi zašti­te gra­di­va i sma­nji­va­nja mogu­ćih ošte­će­nja. Poli­ce su podig­nu­te od poda 15 cm. Rega­li i sta­la­že dis­po­zi­ci­oni­ra­ni su u blo­ko­ve zbog nesme­ta­ne upo­tre­be arhiv­skih koli­ca. U jed­nom od spre­mi­šta smje­šten je ormar za nacr­te. Svi rega­li su osi­gu­ra­ni od nagi­ba­nja. Povr­ši­ne su laki­ra­ne, a šup­lji­ne su zašti­će­na od koro­zi­je. Širi­na hod­ni­ka izme­đu blo­ko­va poli­ca i rega­la u slu­ča­ju eva­ku­aci­je je dos­tat­na.

U sva­kom spre­mi­štu je potre­ban broj higro­me­ta­ra i ter­mo­me­ta­ra, a od pomoć­ne opre­me nala­ze se metal­ne ljes­tve te koli­ca za pri­je­voz arhiv­skog gra­di­va. Spre­mi­šta su oprem­lje­na ure­đa­ji­ma koji će spri­je­či­ti štet­ne utje­ca­je bilo fizi­kal­no — kemij­ske (vla­gu, topli­nu, zaga­đe­nost zra­ka…), bilo biolo­ške (pli­jes­ni, glo­dav­ci…) ali i one koji će pra­vo­vre­me­no sig­na­li­zi­ra­ti ele­men­tar­ne nepo­go­de (požar, popla­vu…) ili kra­đu.

U pri­zem­lju pre­ko puta glav­nih ulaz­nih vra­ta za dje­lat­ni­ke nala­zi se pult na kojem je ure­đaj za sigur­nos­nu digi­tal­nu kon­tro­lu pre­ko kojeg čuva­ri — ins­tru­men­tar­ci vrše nad­zor 24 h nad pro­tu­po­žar­nim sus­ta­vom i kli­mom, sus­ta­vom pro­tiv pro­do­ra vode i pro­tu­pro­val­nim.  Dvi­je su kli­ma komo­re u poseb­nim pros­to­ri­ma. Ure­đa­ji za kli­ma­ti­za­ci­ju omo­gu­ća­va­ju pro­čiš­ća­va­nje zra­ka, stal­nu rela­tiv­nu vlaž­nost i tem­pe­ra­tu­ru koje može­mo regu­li­ra­ti ovis­no o kli­mat­skim pri­li­ka­ma izvan Arhi­va. Na ovaj način pos­tig­nu­ti su opti­mal­ni uvje­ti tj. izbjeg­nu­te su nagle pro­mje­ne vla­ge i tem­pe­ra­tu­re. U slu­ča­ju kva­ra na bilo kojoj od klli­ma jedi­ni­ca, pada klap­ni na otvo­ri­ma za izmje­nu zra­ka ili pada teži­ne CO2, kli­ma jedi­ni­ce se auto­mat­ski isklju­ču­ju i isto­vre­me­no je sig­na­li­zi­ran kvar te je otklon moguć odmah.
Zbog even­tu­al­nog poža­ra ins­ta­li­ra­na je cen­tra­la (INTAL — 16 V 25 AT) s digi­tal­nim dis­ple­jem i vlas­ti­tim rezerv­nim napa­ja­njem. Vatro­do­jav­ni sus­tav pokri­va cije­li pros­tor i odmah sig­na­li­zi­ra izbi­ja­nje poža­ra tj. u kojem spre­mi­štu i u kojem je dije­lu spre­mi­šta izbio.

Uz auto­mat­sko pre­dvi­đen je i pos­tav­ljen odgo­va­ra­ju­ći broj apa­ra­ta za suho gaše­nje (CO2). U slu­ča­ju poku­ša­ja pro­va­le pos­tav­ljen je pro­tu­pro­val­ni sus­tav koji ima svo­ju cen­tra­lu (PC 4010 H) s vlas­ti­tim aku­mu­la­to­rom. Cije­li pros­tor pokri­va alar­m­ni sus­tav pove­zan u zajed­nič­ku cje­li­nu s lokal­nim sen­zo­ri­ma u svim pros­to­ri­ja­ma i mag­net­skim kon­tak­ti­ma na pro­zo­ri­ma i vanj­skim vra­ti­ma. Pos­tav­lje­ni su osjet­ni­ci na svim ula­zi­ma odnos­no izla­zi­ma u spre­mi­šta tako da je mogu­će regis­tri­ra­ti sva­ko kre­ta­nje bilo hod­ni­ci­ma bilo ula­zak ili izla­zak iz spre­mi­šta.

Unu­tar svih spre­mi­šta pos­tav­lje­ni su na podes­ti­ma osjet­ni­ci za vodu te uko­li­ko je razi­na vode 1 cm pos­tav­lje­ni sus­tav pro­tiv pro­do­ra vode, a koji je spo­jen na istu cen­tra­lu kao i pro­tu­po­žar­ni auto­mat­ski sig­na­li­zi­ra mjes­to even­tu­al­nog pro­do­ra vode, odnos­no vla­ge.
Napo­mi­njem da je ugo­vo­re­no pra­vo­vre­me­na kon­tro­la i ser­vi­si­ra­nje sve opre­me. Sve elek­tro­ins­ta­la­ci­je vođe­ne su nadž­bu­ka­no uz pro­tu­po­žar­no osi­gu­ra­nje, a za sve metal­ne mase izvr­še­ne su ins­ta­la­ci­je uzem­lje­nja. Sve vodo­vod­ne ins­ta­la­ci­je zašti­će­ne su pro­tiv roše­nja, a ispod cije­vi su pos­tav­lje­ni zaštit­ni lime­ni kana­li. U slu­ča­ju nes­tan­ka elek­trič­ne ener­gi­je osi­gu­ran je alter­na­tiv­ni izvor ener­gi­je tj. agre­gat­na sta­ni­ca. Ona omo­gu­ća­va ras­vje­tu cije­log pros­to­ra, rad sigur­nos­nog sus­ta­va te rad pre­pum­p­ne sta­ni­ce. Ins­ta­li­ra­na je digi­tal­na tele­fon­ska cen­tra­la s tri lini­je i u svim su spre­mi­šta tele­fon­ski pri­ključ­ci. Zbog pomanj­ka­nja pros­to­ra za čita­oni­cu gra­di­vo se dva do tri puta tjed­no pre­vo­zi u Opa­tič­ku 29. Iz sve­ga izlo­že­no­ga jas­no je da su za zašti­tu, opre­mu i osi­gu­ra­nje spre­miš­nog pros­to­ra pri­mje­nje­na naj­su­vre­me­ni­ja teh­nič­ka rje­še­nja i stan­dar­di, čime su ubla­že­ni i većim dije­lom otklo­nje­ni nedos­ta­ci loka­ci­je za spre­mi­šte. Ovak­vim rje­še­nem stvo­re­ni su opti­mal­ni uvje­ti uvje­ti za pre­uzi­ma­nje novog gra­di­va, što je u zad­njih neko­li­ko godi­na bilo goto­vo neizve­di­vo, dok će se u glav­noj zgra­di Arhi­va omo­gu­ći­ti kva­li­tet­ni­ja pri­mar­na zašti­ta i kori­šte­nje arhiv­skog gra­di­va.
Kva­li­tet­no pri­mar­no rje­še­nje daje nam osno­vu za nadu kako će traj­no rje­še­nje, a to je nova zgra­da Arhi­va koju hrvat­ska metro­po­la tre­ba i zas­lu­žu­je na osno­vu ste­če­nih iskus­ta­va i spoz­na­ja biti još bolje.

(Izla­ga­nje je odr­ža­no na Savje­to­va­nju HAD-a u Tra­koš­ća­nu, 15. lip­nja 2000. godi­ne)