Biološki uzročnici oštećivanja arhivskoga gradiva

Insek­ti, mikro­or­ga­niz­mi i glo­dav­ci mogu biti pošast za doku­men­te na papi­ru, koži ili per­ga­me­ni. Ova ošte­će­nja su pone­kad jas­no vid­lji­va, ali čes­to vrlo kas­no pri­vu­ku paž­nju. Samo iskus­no i ospo­sob­lje­no osob­lje može dje­lo­va­ti pre­ven­tiv­no, otkri­ti biolo­ško ošte­ći­va­nje već na počet­ku i suz­bi­ti ga pra­vo­vre­me­no.U arhi­vi­ma se može naći neko­li­ko dese­ta­ka vrsta inse­ka­ta. Sva­ka obi­telj inse­ka­ta odgo­vor­na je za karak­te­ris­tič­na ošte­će­nja i u veći­ni slu­ča­je­va tek ispi­ti­va­nje doku­me­na­ta dopu­šta toč­nu iden­ti­fi­ka­ci­ju uzroč­ni­ka ošte­će­nja.
Mno­gi insek­ti i pli­je­san vole tople, vlaž­ne uvje­te. Hlad­no­ća i suhi zrak koče nji­ho­vu aktiv­nost i razvoj (već tem­pe­ra­tu­ra od 25 Cel­zi­ju­so­vih stup­nje­va, uz 60% RV će ih pri­lič­no obes­hra­bri­ti dok će nji­hov razvoj biti znat­no uspo­ren pri tem­pe­ra­tu­ri 15–18 stup­nje­va i pri rela­tiv­noj vla­zi 45–50%). Ako je neo­p­hod­no, tre­ba sni­zi­ti tem­pe­ra­tu­ru i vla­gu u pros­to­ri­ji  pobolj­ša­va­ju­ći cir­ku­la­ci­ju zra­ka, ins­ta­li­ra­ju­ći kli­ma­ti­za­cij­ski ure­đaj ili isu­ši­vač zra­ka.

Insek­ti
Naj­ez­du inse­ka­ta nemo­gu­će je pre­poz­na­ti i pro­ci­je­ni­ti a pri­ori golim okom, bez pret­hod­nog ispi­ti­va­nja. Pone­kad je potreb­no kon­zul­ti­ra­ti ento­mo­lo­ga. Šte­te koje insek­ti čine raz­li­ku­ju se od vrste do vrste, ali i nji­ho­vog život­nog sta­di­ja: jesu li jajaš­ca, lar­ve, mla­di ili odras­li. Odras­li insek­ti pola­žu svo­ja jajaš­ca u izvor hra­ne. Nakon odre­đe­nog raz­dob­lja (od neko­li­ko dana do više mje­se­ci ) jajaš­ca se otva­ra­ju i pos­ta­ju lar­ve. Mla­de lar­ve čine šte­tu kon­zu­mi­ra­ju­ći hra­nu dok ne odras­tu. Kad odras­tu neki od ovih inse­ka­ta ne tra­že hra­nu, nego se pare, repro­du­ci­ra­ju i ugi­ba­ju. U arhi­vi­ma se naj­češ­će sre­ću: sre­br­na ribi­ca, knji­ška uš, molj­ci, crvo­to­či­ne i žoha­ri.

Sre­br­na ribi­ca 
Mrk­vas­to­ga izgle­da, dugač­ka je 12 mm i pre­poz­nat­lji­va po sre­brn­kas­to­me tije­lu metal­no­ga sja­ja i vrlo brzim valo­vi­tim pokre­ti­ma. Aktiv­na je noću u toplom pros­to­ru. Hra­ni se škro­bom, dek­s­tri­nom i celu­lo­zom, naro­či­to s novih vrsta papi­ra. Uzro­ku­je nepra­vil­ne ero­zi­je na povr­ši­ni doku­men­ta.

Knji­ška uš
Insekt duga­čak oko 1 mm, bije­lo-sme­đeg polu­pro­zir­nog tije­la.
Tra­ži vlaž­ne uvje­te, hra­ni se papi­rom, pli­jes­ni, liša­ji­ma, škro­bom, organ­skim lje­pi­lom, tka­ni­na­ma, svi­lom, kožom i ugi­nu­lim insek­ti­ma.

Kuć­ni moljac
U arhiv­skim spre­mi­šti­ma može se naći pet vrsta molja­ca. Veli­ki su od 6 do 14 mm. Sme­đi kuć­ni moljac vari­ra bojom od svi­je­tle do tam­no­sme­đe, dok su mu kri­la posu­ta svje­tli­jim pje­gi­ca­ma. Može ih se vidje­ti u sva­ko doba godi­ne, ali lete od svib­nja do lis­to­pa­da. Žive u krz­nu, koži, svi­li, pamu­ku, lanu, vuni, škro­bu i organ­sko­me lje­pi­lu. Šte­tu čine zapra­vo oval­ne čahu­re dugač­ke oko 10 mm koje odras­li molj­ci ostav­lja­ju u šup­lji­na­ma koje su izdu­bi­li u koži i papi­ru. Lar­ve u čahu­ra­ma mogu osta­ti nepo­kret­ne kroz dugo raz­dob­lje, jer  će one izro­va­ti van tek kad okol­ni uvje­ti  omo­gu­će nji­ho­vo pre­živ­lja­va­nje.

Crvo­to­či­ne
Veli­ke su 3 – 4 mm, oklop­lje­nog oval­nog tije­la, tam­ne, sme­đe-crve­ne boje. Odras­le crvo­to­či­ne pros­ti­ru svo­ja jajaš­ca veli­či­ne od 0,35 do 0,55 mm u drvo ili knji­ge pro­ša­ra­ne tune­li­ma koje su pro­bi­le dok su bile lar­ve. Bli­je­do­žu­te lar­ve su poput glis­ti­ca i veli­ke su do 6 mm. Sta­dij lar­ve tra­je oko šest tje­da­na, ali može tra­ja­ti i godi­na­ma, dok se ne stek­nu povolj­ni uvje­ti da odras­la crvo­to­či­na izi­đe iz “gale­ri­je”.

Žohar
Tam­no sme­đe tije­lo im je dugač­ko 11 – 13 mm. Žive u vlaž­nim, mrač­nim i toplim uvje­ti­ma. Jedu­ći škrob, pli­je­san, lje­pi­lo, uve­ze knji­ga, bje­lan­če­vi­ne i dru­ge organ­ske tva­ri žoha­ri ošte­ću­ju papir, kar­ton, odje­ću i namje­štaj.  Uzro­ku­ju nepra­vil­ne povr­šin­ske ero­zi­je i mrlje.

Zna­ko­vi po koji­ma može­mo pre­poz­na­ti poja­vu inse­ka­ta u arhi­vu:

• Živi insek­ti, jajaš­ca, odras­li ili lar­ve naj­češ­će se nala­ze unu­tar ili izme­đu knji­ga i papi­ra, u puko­ti­na­ma poli­ca (naro­či­to drve­nih poli­ca). Gra­di­vo tre­ba ispi­ta­ti izbli­za  budu­ći da se sre­br­na ribi­ca, knji­ška uš i dru­gi insek­ti teško mogu pri­mi­je­ti­ti zbog nji­ho­ve boje i veli­či­ne.
• Osta­ci inse­ka­ta, uklju­či­vo cije­lo tije­lo i dije­lo­ve tije­la, nala­ze se na pro­zor­skim daska­ma, uz hrbat knji­ga, duž uve­za knji­ge i u puko­ti­na­ma poli­ca.
• Feces: crne kugli­ce, sum­nji­ve hrpi­ce ili fina pra­ši­na poput pije­ska. Boja fece­sa obič­no je slič­na ono­me čime se insek­ti hra­ne. Ako je hrpi­ca pri­sut­na ispod gra­di­va sva­ki put kad oko nje­ga čis­ti­mo pod, to gra­di­vo vje­ro­jat­no je napad­nu­to aktiv­nom popu­la­ci­jom inse­ka­ta.
• Vid­lji­va šte­ta: rupe ili tune­li u gra­di­vu, izje­de­na povr­ši­na lis­to­va

Mikro­or­ga­niz­mi
Kon­ta­mi­na­ci­ja gra­di­va mikro­or­ga­niz­mi­ma oči­tu­je se degra­da­ci­jom celu­loz­nih vla­ka­na (ona gube otpor­nost) i nji­ho­vom pig­men­ta­ci­jom. Papir pos­ta­je krhak, per­ga­me­na troš­na, koža uko­če­na, tin­ta gubi boju. Od mikro­or­ga­ni­za­ma, u arhi­vi­ma se naj­češ­će susre­ću pli­jes­ni i bak­te­ri­je.

Pli­jes­ni su mikro­skop­ski sit­ne glji­vi­ce koje for­mi­ra­ju naku­pi­nu – mice­lij. Nes­po­sob­ne su asi­mi­li­ra­ti ugljik iz zra­ka i žive para­zi­ti­ra­ju­ći na dru­gim orga­niz­mi­ma. Spo­re pli­jes­ni su kli­ce pri­sut­ne u zra­ku, u pra­ši­ni i na gra­di­vu, a repro­du­ci­ra­ju se dise­mi­na­ci­jom. Na  kli­ja­nje spo­ra utje­ču kli­mat­ski uvje­ti: veća vla­ga i viša tem­pe­ra­tu­ra pos­pje­šu­ju kine­ti­ku nji­ho­va razvo­ja. Pli­jes­ni napa­da­ju papir, lje­pi­lo, kožu, per­ga­me­nu, drvo, tka­ni­ne i dru­go, naro­či­to u pri­sut­nos­ti rela­tiv­no viso­ke vlaž­nos­ti i topli­ne. Pli­jes­ni mogu biti sjaj­nih boja, crne ili bije­le, ovis­no o vrsti. Pre­poz­na­ju se kao bije­le, zele­ne, crve­ne ili crne mrlje kruž­nog obli­ka te po miri­su pli­jes­ni. Aktiv­na pli­je­san izgle­da prlja­vo ili slu­za­vo. Uspa­va­na pli­je­san je suha, poput tal­ka. Neke vrste pli­jes­ni su tok­sič­ne pa nakon kon­tak­ta s nji­ma tre­ba potra­ži­ti savjet miko­lo­ga. Teško pre­poz­nat­lji­va od nes­truč­nja­ka, pli­je­san mora biti pod­vrg­nu­ta labo­ra­to­rij­skoj ana­li­zi.

Bak­te­ri­je su jed­nos­ta­nič­na bića, nevid­lji­va golim okom, brzo se raz­m­no­ža­va­ju i za neko­li­ko sati for­mi­ra­ju kolo­ni­je od više mili­ju­na jedin­ki.  Repro­du­ci­ra­ju se  kli­ca­ma koje mogu osta­ti u sta­nju miro­va­nja za nepo­god­nih kli­mat­skih uvje­ta. Neke vrste bak­te­ri­ja razvi­ja­ju se na doku­men­ti­ma u slu­ča­ju povi­še­ne vla­ge i tem­pe­ra­tu­re, naro­či­to nakon ele­men­tar­nih nepo­go­da (popla­va, izlje­va vode ili poža­ra gaše­nih vodom).

Glo­dav­ci, miše­vi i šta­ko­ri, hra­ne se lje­pi­lom i kožom, čes­to prlja­ju papir i trga­ju ga da bi sagra­di­li gni­jez­da za svo­ju mla­dun­čad. Takav papir bit će u dronj­ci­ma s rupa­ma na rubo­vi­ma i zna­ko­vi­ma zuba.

Osim po vid­lji­voj šte­ti na gra­di­vu, poja­vu glo­da­va­ca u arhi­vu usta­no­vit ćemo po neugod­nom miri­su ili otkri­ćem nji­ho­va fece­sa.

Ispi­ti­va­nje biokon­ta­mi­na­ci­je
Utvr­đi­va­nje stup­nja biokon­ta­mi­na­ci­je zra­ka i povr­ši­na (zido­va, poli­ca, doku­me­na­ta) pred­stav­lja jed­nu od naj­važ­ni­jih mje­ra pro­cje­ne rizi­ka i utje­če na izbor pos­tu­pa­ka. Pri tome se rabe ure­đa­ji za ispi­ti­va­nje zra­ka bažda­re­ni za mje­re­nje zrač­ne biokon­ta­mi­na­ci­je (SAS, Sys­tème – Air – Sur­fa­ce). Da bi se pos­ti­gla toč­na sli­ka biokon­ta­mi­na­ci­je pros­to­ra, nuž­no je nacr­ta­ti “kar­tu” tj. izra­di­ti više uzo­ra­ka biokon­ta­mi­na­ci­je pre­ma ras­po­re­du spre­mi­šta, poli­ca, smje­šta­ju kli­ma­ti­za­cij­skih otvo­ra, cir­ku­la­ci­ji osob­lja itd. Te ana­li­ze ima­ju smis­la samo ako se peri­odič­ki pro­vo­de sva­ka tri mje­se­ca. Ana­li­za dobi­ve­nih rezul­ta­ta dopu­šta odre­đi­va­nje sred­nje razi­ne i sta­bil­nos­ti biokon­ta­mi­na­ci­je, otkri­va­nje vari­ja­ci­ja i izmje­ru učin­ko­vi­tos­ti sred­sta­va za fil­tri­ra­nje zra­ka. Tek nakon što se zavr­ši ovaj posao bit će mogu­će raz­mo­tri­ti mje­re koje tre­ba podu­ze­ti.

Pre­ven­ci­ja
Pre­ven­ci­ja je uvi­jek bolja od potre­be da se odgo­va­ra na napad šte­to­či­na. Da bismo pra­vil­no pre­ven­tiv­no dje­lo­va­li mora­mo zna­ti odgo­vo­re na slje­de­ća pita­nja: koli­ka šte­ta je pri­hvat­lji­va? Koli­ko šte­to­či­na odre­đe­ne vrste će biti tole­ri­ra­no? Da li će se podu­ze­ti mje­re čim se pri­mi­je­ti jedan žohar ili tek kad se pri­mi­je­ti njih deset? Je li već jed­na sre­br­na ribi­ca pre­vi­še? Kuda šte­to­či­ne ula­ze, kako se raz­m­no­ža­va­ju, čime se hra­ne, gdje se skri­va­ju?
Jedan od naj­važ­ni­jih obli­ka pre­ven­ci­je su higi­jen­ske mje­re budu­ći da veći­na inse­ka­ta živi u praš­nja­vim, prlja­vim i tam­nim uvje­ti­ma i ne vole mjes­ta gdje ih se ome­ta čiš­će­njem i proz­ra­či­va­njem. Pra­ši­na sadr­ži broj­ne spo­re pli­jes­ni i bak­te­ri­je koje će uz dovolj­no vla­ge i topli­ne u usta­ja­lom zra­ku brzo poče­ti svo­je kli­ja­nje. Ako se gra­di­vo, poli­ce i spre­mi­šta redo­vi­to čis­te od pra­ši­ne i pro­vje­tra­va­ju, ovaj rizik se sma­nju­je. Živo­tinj­ske izlu­če­vi­ne i sme­će u bli­zi­ni zgra­da priv­la­če glo­dav­ce i žoha­re. Potreb­no je redov­no ukla­nja­nje otpa­da, čiš­će­nje podo­va i čiš­će­nje pri­la­za zgra­di. Sva­ka­ko tre­ba rabi­ti usi­sa­va­če budu­ći da ukla­nja­ju insek­te, ličin­ke, jajaš­ca i ostat­ke s podru­čja koja su teško dos­tup­na. Zido­vi spre­mi­šta mogu se obo­ji­ti insek­ti­cid­nom, fun­gi­cid­nom ili bak­te­ri­cid­nom bojom. Mogu­će je pro­vo­di­ti peri­odič­nu dezin­fek­ci­ju podo­va pos­tup­kom zapra­ši­va­nja. Rupe i napuk­li­ne u zido­vi­ma zgra­de tre­ba redo­vi­to poprav­lja­ti kako ne bi olak­ša­li pro­dor inse­ka­ta, glo­da­va­ca i pra­ši­ne. Osim toga, može se mno­go uči­ni­ti i ugrad­njom vra­ta koja se auto­mat­ski zatva­ra­ju, zatva­ra­njem pro­zo­ra ili pos­tav­lja­njem pro­zor­skih mre­ža, ukla­nja­njem pro­ble­ma s vodom i vla­gom, upo­ra­bom odgo­va­ra­ju­ćeg vanj­skog svje­tla koje će manje priv­la­či­ti insek­te, te ukla­nja­njem cvjet­ni­ca i bilja­ka koje se nala­ze nepo­sred­no uz zgra­du. Mre­že tre­ba stav­lja­ti i na ven­ti­la­cij­ske otvo­re i kana­li­za­cij­ske cije­vi kako bi se spri­je­čio pro­dor glo­da­va­ca i inse­ka­ta. U ove aktiv­nos­ti tre­ba uklju­či­ti sve osob­lje koje radi u arhi­vu, naro­či­to por­ti­re i osob­lje zadu­že­no za odr­ža­va­nje.

Stra­te­gi­ja inter­ven­ci­je
Bez obzi­ra na to o kojoj je vrsti kon­ta­mi­na­ci­je riječ, tre­ba inter­ve­ni­ra­ti na nivou spre­mi­šta. U suprot­nom može se oče­ki­va­ti ponov­na poja­va šte­te. Čes­to je nuž­no pri­vre­me­no pre­se­li­ti gra­di­vo na dru­go mjes­to da bi se u spre­mi­štu mogla pro­ves­ti učin­ko­vi­ta dezin­fek­ci­ja. Tre­ba iza­bra­ti naj­ma­nje škod­ljiv pos­tu­pak (npr. ako su knji­ge pune sre­br­nih ribi­ca, izbje­ga­va­ti ćemo upo­ra­bu kemi­ka­li­ja – jed­nos­tav­no ćemo ih ruč­no očis­ti­ti, rabe­ći usi­sa­vač ili meku čet­ku). Ako nije sigur­no da su šte­to­či­ne aktiv­ne, očis­tit ćemo taj dio spre­mi­šta, gra­di­vo sta­vi­ti u her­me­tič­ki zatvo­re­nu plas­tič­nu vre­ću i pro­ma­tra­ti niz tje­da­na kako bi se usta­no­vi­lo ima li u nje­mu zna­ko­va aktiv­nog napa­da inse­ka­ta.

Ne-kemij­ski pos­tup­ci
Naj­bo­lji način za pre­ven­ci­ju i za spre­ča­va­nje naj­ez­de pli­jes­ni je ukla­nja­nje uvje­ta koji bi mogli omo­gu­ći­ti nje­zin razvoj: viso­ka tem­pe­ra­tu­ra, viso­ka rela­tiv­na vla­ga, usta­ja­li zrak, tama. Nakon što se pro­ci­je­ni­la šte­ta na doku­men­ti­ma, dobro je izo­li­ra­ti ih kako bi se izbje­gla dise­mi­na­ci­ja spo­ra. To se mora izves­ti paž­lji­vo, smje­šta­ju­ći doku­men­te u her­me­tič­ki zatvo­re­ne plas­tič­ne vre­će. Uko­li­ko se pli­je­san poja­vi­la, prvo tre­ba osu­ši­ti napad­nu­to gra­di­vo. Ako vlaž­ni i pljes­ni­vi mate­ri­jal ne može biti odmah osu­šen, možda se može sta­bi­li­zi­ra­ti zamr­za­va­njem. Smje­štaj tak­vo­ga mate­ri­ja­la u zamr­zi­vač neće uni­šti­ti pli­je­san, ali će ipak doves­ti pli­je­san u uspa­va­no sta­nje dok ne dođe vri­je­me kad će biti mogu­će pri­mi­je­ni­ti odgo­va­ra­ju­ći pos­tu­pak za ukla­nja­nje pli­jes­ni.
Nemoj­te poku­ša­va­ti uklo­ni­ti aktiv­nu pli­je­san! Ona bi se mogla samo pro­ši­ri­ti i raz­ma­za­ti. Pli­je­san koja zadr­ža­va aktiv­nost i nakon zamr­za­va­nja ili nakon što je mate­ri­jal na kojem se nala­zi suh, mora se nakrat­ko (1 – 2 sata) izlo­ži­ti sun­če­vom ultra­lju­bi­čas­tom zra­če­nju. Pri tome tre­ba biti vrlo opre­zan jer pre­vi­še zra­če­nja može ubr­za­ti pro­pa­da­nje gra­di­va. Osim toga, nagle pro­mje­ne tem­pe­ra­tu­re mogu doves­ti do kon­den­za­ci­je ili do veli­ke vla­ge, a to može potak­nu­ti razvoj pli­jes­ni. Uspa­va­ne spo­re pli­jes­ni reak­ti­vi­rat će se ponov­no čim uvje­ti budu povolj­ni. Zato ih tre­ba uklo­ni­ti  čet­ka­njem ili usi­sa­va­njem (usi­sa­va­čem  s pot­pu­nim fil­trom). Pri­li­kom čet­ka­nja tre­ba rabi­ti meka­nu, čis­tu čet­ku svi­je­tle boje i njež­ne pokre­te. Zamje­na prlja­ve čet­ke čes­to pre­ven­tiv­no spre­ča­va raz­ma­zi­va­nje pli­jes­ni s jed­nog pred­me­ta na dru­gi. Ovaj pos­tu­pak mora biti izve­den na otvo­re­nom ili u pros­to­ri­ji pre­dvi­đe­noj za tu svr­hu kako osta­lo gra­di­vo ne bi bilo infi­ci­ra­no.
Pre­ma savje­ti­ma struč­nja­ka, mogu­ća je dezin­sek­ci­ja zamr­za­va­njem doku­me­na­ta. Ova je meto­da alter­na­ti­va zapra­ši­va­nju kemi­ka­li­ja­ma i vrlo učin­ko­vi­ta za uni­šte­nje veći­ne inse­ka­ta, bez obzi­ra na to u kojem su razvoj­nom stup­nju.
Pro­ces zamr­za­va­nja mora biti brz i dovolj­no dugo se mora odr­ža­va­ti niska tem­pe­ra­tu­ra (barem –20 stup­nje­va C).
Pos­tu­pak zamr­za­va­nja je slje­de­ći: gra­di­vo umo­ta­ti u plah­tu, ruč­nik ili neki dru­gi upi­ja­ju­ći mate­ri­jal. Taj mate­ri­jal će poku­pi­ti svu kon­den­za­ci­ju. Smjes­ti­ti umo­ta­no gra­di­vo u plas­tič­nu vre­ću i her­me­tič­ki je zatvo­ri­ti. Vre­ću osta­vi­ti u zamr­zi­va­ču barem dva tjed­na. Kad se gra­di­vo izva­di iz zamr­zi­va­ča, osta­vi se omo­ta­no u vre­ći neko­li­ko sati dok se ne izjed­na­či sa sob­nom tem­pe­ra­tu­rom. Vrlo je važ­no uvje­ri­ti se da gra­di­vo nije ošte­će­no sni­ža­va­njem tem­pe­ra­tu­re i da je kon­den­za­ci­ja pod nad­zo­rom (tj. tre­ba vrlo spo­ro pove­ća­va­ti tem­pe­ra­tu­ru) Foto­gra­fi­je se ne smi­ju zamr­za­va­ti (jer se sas­to­je od više mate­ri­ja­la i mogu popu­ca­ti). Papir se dobro zamr­za­va.

Kemij­ski pos­tup­ci
Kemij­ske pos­tup­ke u svr­hu dekon­ta­mi­na­ci­je mora­ju pro­vo­di­ti struč­nja­ci koris­te­ći rje­še­nja kon­tro­li­ra­na od istra­ži­vač­kih labo­ra­to­ri­ja u skla­du s teh­ni­ka­ma kon­zer­va­ci­je doku­me­na­ta. Kemij­ski pos­tup­ci su pos­ljed­nji izlaz. Pes­ti­ci­di mogu uzro­ko­va­ti šte­tu na gra­di­vu i naško­di­ti ljud­skom zdrav­lju. Čes­to nisu učin­ko­vi­ti i možda neće uni­šti­ti jajaš­ca koja će se izle­ći niz tje­da­na pos­li­je i izno­va zapo­če­ti razvoj­ni cik­lus. Tre­ba rabi­ti što manje kemi­ka­li­ja, biti sigu­ran da su one koje rabi­mo zais­ta i odgo­va­ra­ju­će,  te iza­bra­ti naj­ma­nje tok­si­čan  pes­ti­cid. Kri­te­ri­ji pri izbo­ru pes­ti­ci­da su slje­de­ći :

• mak­si­mal­na učin­ko­vi­tost: tre­ba dobro pro­uči­ti i iden­ti­fi­ci­ra­ti uzroč­ni­ke i poz­na­va­ti nji­hov razvoj­ni cik­lus kako bi se mogao iza­bra­ti pes­ti­cid dovolj­no širo­kog spek­tra koji će ih uni­šti­ti.
• neškod­lji­vost za arhiv­sko gra­di­vo: pes­ti­ci­di su sas­tav­lje­ni od aktiv­nih tva­ri koji­ma su doda­ni dru­gi pro­izvo­di (ota­pa­la, boje, sta­bi­li­za­to­ri, itd). Ove kom­po­nen­te mogu biti škod­lji­ve za neke mate­ri­ja­le (nji­hov uči­nak može biti tre­nu­tan ili rezi­du­alan)
• neškod­lji­vost za lju­de: kemij­ske kom­po­nen­te čes­to nose rizik od tok­sič­nos­ti, tre­nut­ni (slu­čaj­nim kon­tak­tom) ili kro­nič­ni (učes­ta­lim kon­tak­tom s malim doza­ma pes­ti­ci­da)

Dva naj­češ­ća kemij­ska pos­tup­ka koja se pri­mje­nju­ju u arhi­vi­ma su: špri­ca­nje (spraying) i zapra­ši­va­nje (fumi­ga­ti­on) insek­ti­ci­di­ma. Oba pos­tup­ka mogu biti opas­na i des­truk­tiv­na i mogu ih pro­vo­di­ti samo iskus­ni struč­nja­ci. U proš­los­ti je u arhi­vi­ma bila učes­ta­la pri­mje­na eti­len-oksi­da (ETO), vrlo zapa­lji­vog obo­je­nog pli­na. Vrlo učin­ko­vit, ETO je jedi­ni pro­izvod koji je isto­vre­me­no insek­ti­cid, bak­te­ri­cid i fun­gi­cid. Miri­še poput ete­ra. Tret­man eti­len-oksi­dom tra­je oko 6 sati, nakon toga potreb­no je  više dana  pro­vje­tra­va­ti gra­di­vo u pros­to­ri­ji s ven­ti­la­ci­jom kako bi se izbje­glo udi­sa­nje kan­ce­ro­ge­nog rezi­du­al­nog pli­na. Nakon što su pooš­tre­ni zdrav­s­tve­ni kri­te­ri­ji i nakon što se usta­no­vi­lo da je ETO kan­ce­ro­gen, nje­go­va upo­ra­ba bila je ogra­ni­če­na. Danas se ETO vrlo rijet­ko pri­mje­nju­je. Zami­je­ni­li su ga sum­por­ni flu­orid  i metil – bro­mid, oba bez boje i miri­sa, vrlo tok­sič­na i poten­ci­jal­no rizič­na za zdrav­lje.
Pri­li­kom zapra­ši­va­nja sum­por­nim flu­ori­dom tre­ba pazi­ti da ne dođe u dodir s izvo­rom stru­je ili s otvo­re­nim pla­me­nom jer može iza­zva­ti požar. Zbog vrlo niskog vre­li­šta, tre­ba izbje­ga­va­ti kon­takt sum­por­nog flu­ori­da s vodom jer može koro­di­ra­ti metal­ne povr­ši­ne. Sum­por­ni flu­orid može dje­lo­va­ti na bje­lan­če­vi­ne, npr. na kožu, može uzro­ko­va­ti stva­ra­nje mrlja i bli­je­đe­nje doku­me­na­ta.
Metil-bro­mid  ošte­ću­je papir, kož­ni uvez i dru­ge mate­ri­ja­le .
Dezin­sek­ci­ja se, osim zapra­ši­va­njem i špri­ca­njem, može izves­ti i dezok­si­da­ci­jom: gra­di­vo se smje­šta u zatvo­re­ni pros­tor u koji se uvo­di se pli­no­vi­ti dušik, argon ili helij. Ovaj pos­tu­pak tra­je više tje­da­na, ovis­no o uvje­ti­ma (rezi­du­al­ni nivo oksi­ge­na­ci­je, tem­pe­ra­tu­ra, vlaž­nost, itd.)

Kada se radi o uni­šta­va­nju glo­da­va­ca, dera­ti­za­ci­ja je naj­bo­lji izbor. Pone­kad su mišo­lov­ke prak­tič­ni­je od  kemij­skih sred­sta­va, budu­ći da  je čes­to nemo­gu­će izvu­ći ugi­nu­le živo­ti­nje iz mjes­ta kamo su se sklo­ni­le.

Ne zabo­ra­vi­te:

• redov­no pro­vje­ra­va­ti arhiv­sko gra­di­vo
• adre­su labo­ra­to­ri­ja koji može pro­ves­ti ana­li­zu biokon­ta­mi­na­ci­je
• adre­su struč­nja­ka za dezin­fek­ci­ju spre­mi­šta i doku­me­na­ta
• broj grad­ske služ­be za dera­ti­za­ci­ju
• ono navaž­ni­je: nikad se u zdra­vi pros­tor ne smi­je uno­si­ti sum­nji­vo gra­di­vo ako nije proš­lo jed­no vri­je­me u kojem ga se pro­ma­tra­lo — tak­vo gra­di­vo mora ići u zonu tri­ja­že, a ne u spre­mi­šta!

Lite­ra­tu­ra:
Gil­bert Le Guen, Cen­tre Inter­régi­onal de Con­ser­va­ti­on du Livre, Arles : Les pro­blèmes biolo­giqu­es, Mar­se­il­les, FR, 1995.
La pra­tique arc­hi­vis­tique frança­ise, 481. – 483., 496., Paris, FR, 1993.
Emergency Salvage of Flood Damaged Family Papers, NARA, Washington, USA, 1998.
Erich Kesse : Know the Sig­ns of Insect Infes­ta­ti­on, Pre­ser­va­ti­on Bul­le­tin 7.1.Univesity of Flo­ri­da Libra­ri­es, USA (CoOL), 1999.
Pes­ts in Your Col­lec­ti­ons, Chi­co­ra Foun­da­ti­on, INC. Colum­bia, South Caro­li­na, USA,(CoOL ), 1994.
Wil­li­am J. Arnold : Fumi­ga­ti­on for Insect Con­trol: Sen­si­ti­ve Struc­tu­res, Muse­ums and Art and Valu­ables Repo­si­to­ri­es , Vol. 7, Nr. 1, (CoOL) Alta Loma, CA, 1985
Bugs are eating my family tre­asu­res!, Bishop Muse­um, Hono­lu­lu, Hawai‘i, USA, 1996.

(Pre­da­va­nje je odr­ža­no na Savje­to­va­nju HAD-a u Tra­koš­ća­nu, 15. lip­nja 2000. godi­ne)