O Uredbi o zaštiti registraturnoga i arhivskoga gradiva

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Vla­da Repu­bli­ke Slo­ve­ni­je je kra­jem srp­nja 2006. g. pri­hva­ti­la Ured­bu1 koja je bila nuž­na kako bi Zakon o zašti­ti regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va, objav­ljen počet­kom 2006. g., mogao zaži­vje­ti.2

Ured­ba o zašti­ti regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va iz teme­lja mije­nja dosa­daš­nju prav­nu orga­ni­zi­ra­nost stru­ke jer s nje­nim pri­hva­ća­njem pres­ta­ju vri­je­di­ti sli­je­de­ći pra­vil­ni­ci:

  • Pra­vil­nik o mate­ri­jal­noj zašti­ti arhiv­sko­ga i regis­tra­tur­no­ga gra­di­va;
  • Pra­vil­nik o struč­noj obra­di i evi­den­ci­ja­ma arhiv­sko­ga gra­di­va;
  • Pra­vil­nik o vred­no­va­nju i pre­da­ji jav­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va arhi­vi­ma;
  • Pra­vil­nik o kori­šte­nju jav­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va u arhi­vi­ma;
  • Pra­vil­nik o pos­tu­pa­nju s pri­vat­nim arhiv­skim gra­di­vom.

Pra­vil­ni­ci su bili na sna­zi od 1999. g. i pri­lič­no su dobro bili pri­mje­nji­va­ni u prak­si. Sada su struč­ne odred­be i nad­lež­nost svih tih pet pra­vil­ni­ka zdru­že­ni, u sma­nje­nom obi­mu, u citi­ra­noj Ured­bi.

Upra­vo je sto­ga u uvo­du Ured­be naz­na­če­no da Ured­ba ure­đu­je dje­lo­va­nje i inter­na pra­vi­la oso­ba koje čuva­ju regis­tra­tur­no odnos­no arhiv­sko gra­di­vo, odre­đu­je pohra­nu tog gra­di­va u digi­tal­nom i kla­sič­nom obli­ku, daje opće uvje­te (što je novost u dosa­daš­njoj arhiv­skoj teori­ji i prak­si) za regis­tra­ci­ju i akre­di­ta­ci­ju opre­me i uslu­ga za digi­tal­nu pohra­nu, odre­đu­je ele­men­te za vred­no­va­nje i pre­da­ju arhiv­sko­ga gra­di­va jav­nim arhi­vi­ma, struč­nu obra­du, vođe­nje evi­den­ci­ja arhiv­sko­ga gra­di­va, pose­bi­ce zašti­tu film­sko­ga i pri­vat­no­ga gra­di­va kao i pri­vat­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, uvje­te kori­šte­nja arhiv­sko­ga gra­di­va u arhi­vi­ma, te na kra­ju rad poseb­ne arhiv­ske komi­si­je.

Ovaj je uvod bit mog izla­ga­nja. Ured­ba je, zbog novog usmje­re­nja budu­ćeg razvo­ja slo­ven­ske arhiv­ske teori­je i prak­se iza­zva­la širo­ku disku­si­ju i raz­li­či­ta poima­nja. Među­na­rod­ni ins­ti­tut arhiv­ske zna­nos­ti Sve­uči­li­šta u Mari­bo­ru je Zakon, i s njim izda­nu Ured­bu, u mno­gim nji­ho­vim struč­nim odred­ba­ma nega­tiv­no oci­je­nio. Dosa­daš­nje sta­nje u slo­ven­skoj arhiv­skoj stru­ci je tak­vo da slo­ven­ski arhi­vis­ti oče­ku­ju, pri uvo­đe­nju Zako­na i Ured­be teško­će i obim­ne pos­tup­ke pri­la­go­đa­va­nja novim iza­zo­vi­ma stru­ke (The­oria sine praxis, sine cura sine axis.)

Pozi­tiv­ne odred­be Zako­na i Ured­be nisu u suprot­nos­ti s okvi­ri­ma i sta­ja­li­šti­ma koje odre­đu­ju pri­hva­će­ni među­na­rod­ni stan­dar­di, prvens­tve­no ISO stan­dar­di s raz­li­či­tim broj­ka­ma i ozna­ka (svi su nave­de­ni na kra­ju ured­be kao pri­log i ukup­no ih je 38).

Ured­ba u uvod­nom dije­lu podrob­no odre­đu­je niz struč­nih ter­mi­na, koji su potreb­ni za nje­no razu­mi­je­va­nje, iako se oni u odre­đe­nim seg­men­ti­ma pojav­lju­ju kako u zako­nu, tako i u ured­bi

Budu­ći da je Ured­ba u nas­tav­ku mog rada u cije­los­ti u pri­lo­gu ja bi obra­tio paž­nju samo na neka osnov­na poglav­lja koja su u slo­ven­skoj arhiv­skoj teori­ji novost. Prvens­tve­no se radi o pri­pre­mi za orga­ni­zi­ra­no pre­uzi­ma­nje i čuva­nje regis­tra­tur­no­ga i arhiv­sko­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku, pri čemu su obra­đe­ne faze pri­pre­me i orga­ni­za­ci­je pos­tup­ka.

Odre­đe­na su unu­tar­nja pra­vi­la, uvje­ti i slič­no za one koji će te pos­tup­ke htje­ti izvr­ša­va­ti.

U biti se radi o pita­nji­ma izved­be čuva­nja i pri­hva­ća­nja izvo­đe­nja unu­tar­njih pra­vi­la, pri čemu je u ured­bi pose­ban nagla­sak dan na pre­uzi­ma­nje, pre­tvor­bu i čuva­nje arhiv­sko­ga i regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku.
Odre­đe­ni su pos­tup­ci za pre­uzi­ma­nje izvor­no­ga regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku kao i pre­uzi­ma­nja i pre­tvor­be izvor­no­ga regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u kla­sič­nom obli­ku, pre­tvor­ba regis­tra­tur­no­ga gra­di­va u digi­tal­nom obli­ku kao i obli­ci zapi­sa za dugo­traj­nu pohra­nu i sl.

Poseb­no su u Ured­bi odre­đe­ni opći uvje­ti za opre­mu i uslu­ge koja mora ispu­nja­va­ti onaj koji želi dobi­ti kon­ce­si­ju, te s kak­vom stroj­nom opre­mom mora ras­po­la­ga­ti. Tako­đer je odre­đe­na pro­gram­ska opre­ma te opći uvje­ti izvo­đe­nja uslu­ga, koje će u vezi s digi­tal­ni­ma arhi­vi­ra­njem pre­uze­ti oni koji će za to dobi­ti kon­ce­si­ju.

Ured­ba pre­dvi­đa pos­tup­ke regis­tra­ci­je ponu­đa­ča opre­me i uslu­ga, akre­di­ta­ci­ju za nosi­te­lje pro­jek­te i nji­ho­vu opre­mu i uslu­ge. Pro­pi­sa­ni su regis­tri u sve­zi s elek­tro­nič­kom pohra­nom su pro­pi­sa­ni u okvi­ru nači­na popi­si­va­nja.

Ured­ba sadr­ži odred­be o oda­bi­ra­nju i vred­no­va­nju te pre­da­ji arhiv­sko­ga gra­di­va, što je pri­je bilo ure­đe­no poseb­nim pra­vil­ni­kom.

Ured­ba odre­đu­je struč­nu obra­du i evi­den­ci­je u arhi­vi­ma, što je rani­je tako­đer bilo ure­đe­no poseb­nim pra­vil­ni­kom. Odre­đe­ni su uvje­ti i obli­ci arhiv­ske pomo­ći, uvje­ti kori­šte­nja arhiv­sko­ga gra­di­va, obli­ci i vrste infor­ma­cij­skih sus­ta­va kao i vrste i obli­ci evi­den­ci­ja arhiv­sko­ga gra­di­va.

Ured­ba se poseb­no bavi film­skim arhiv­skim gra­di­vom – obli­ci­ma pre­da­je, nači­nom zapi­sa, ana­log­nim zapi­si­ma, digi­tal­nim zapi­si­ma, pre­da­je film­skih vrp­ci. Tako je u mno­go čemu rije­še­no pita­nje naci­onal­ne film­ske bašti­ne.

Poseb­no se poglav­lje u Ured­bi odno­si na pri­vat­no arhiv­sko gra­di­vo i na nje­go­vo pro­gla­ša­va­nje, odre­đi­va­nje nad­lež­nos­ti minis­ta­ra i nad­lež­nih (regi­onal­nih) arhi­va, obli­ke evi­den­ti­ra­nja pri­vat­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va i sl.

Nared­no je poglav­lje, koje je rani­je bilo ure­đe­no poseb­nim pra­vil­ni­kom, odno­si se na upo­ra­ba i garan­ti­ra­nje jav­nos­ti rada arhi­va o čemu su se razvi­le mno­ge disku­si­je. Ured­ba tako odre­đu­je dos­tup­nost jav­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, kao i pri­vat­no­ga, te uvje­te kori­šte­nja jav­no­ga arhiv­sko­ga gra­di­va, duž­nos­ti i oba­ve­ze koris­ni­ka u arhi­vi­ma, moguć­nos­ti nači­na upo­ra­be gra­di­va, posud­be, repro­du­ci­ra­nja, iznim­ke i traj­nu upo­ra­bu digi­tal­nih kopi­ja. Isto su tako odre­đe­ne tari­fe za kori­šte­nje arhiv­sko­ga gra­di­va i obli­ci jav­nog objav­lji­va­nja i objav­lji­va­nja infor­ma­ci­ja s važ­nim arhiv­skim gra­di­vom na loka­nim ili svjet­skim mre­ža­ma.

Ured­ba zavr­ša­va s osni­va­njem arhiv­ske komi­si­je, koja dje­lu­je kao struč­no i savje­to­dav­no tije­lo s nad­lež­nos­ti­ma gle­de zada­ća u sve­zi s iznim­ka­ma veza­no uz roko­ve dos­tup­nos­ti, pove­ća­nje roka, spor­nih pri­mje­ra odre­đi­va­nja roka nedos­tup­nos­ti. Ured­ba odre­đu­je rad komi­si­je, prvens­tve­no nje­no ime­no­va­nje, pres­ta­nak rada i čla­no­ve komi­si­je.

Ured­ba ima dva pri­lo­ga:
Pri­log 1 dono­si (loš) popis regis­tra­tur­no­ga gra­di­va za koje­ga se raču­na da je u pra­vi­lu uvi­jek arhiv­sko gra­di­vo.
Pri­log 2 navo­di ISO stan­dar­de i ANSI stan­dar­de za film, video i audio gra­di­vo, nabro­ja­no od 1 do 38 .

U 2006. godi­ni teme­lji­to su izmi­je­nje­ni prin­ci­pi rada slo­ven­ske arhiv­ske teori­je i prak­se, koji su uzbu­di­li slo­ven­ske arhi­vis­te a sve jed­no rado bih upo­zo­rio na tri, barem po mom sudu, nedo­re­če­ne i struč­no sla­bo odre­đe­ne odred­be.

Prva je sva­ka­ko to da Zakon i ured­ba dije­le gra­di­vo pre­ma nači­nu zapi­sa i veza­no uz nosač na kojem je gra­di­vo zapi­sa­no.3 Arhiv­sko gra­di­vo u cje­li­ni mora ima­ti kon­ti­nu­itet svo­je­ga pos­to­ja­nja u duljem vre­men­skom raz­dob­lju.

Dru­go je, po mom i po miš­lje­nju čla­no­va Među­na­rod­nog ins­ti­tu­ta arhiv­skih zna­nos­ti, je dvoj­nost u odre­đi­va­nju rada struč­nih arhi­va. Dio nji­ho­va rada sada mogu obav­lja­ti neke dru­ge usta­no­ve koje će tra­ži­ti i dobi­ti kon­ce­si­ju za izvo­đe­nje pos­tup­ka digi­tal­nog arhi­vi­ra­nja.

Tre­će je da nit­ko ne zna odgo­vo­ri­ti na broj­na struč­na pita­nja koja pos­tav­lja­ju arhi­vis­ti gle­de dugo­traj­ne pohra­ne novih medi­ja, i nit­ko ne zna odgo­vo­ri­ti na pita­nje pokri­va­nja veli­kih tro­ško­va i nit­ko ne govo­ri o može­bit­nom kolap­su u slu­ča­ju nes­tan­ka izvo­ra ener­gi­je.

Osob­no sma­tram da si loši oni član­ci Zako­na i Ured­be koji favo­ri­zi­ra­ju Arhiv Slo­ve­ni­je i tako one­mo­gu­ću­ju razvoj moder­ne arhiv­ske teori­je i prak­se u regi­onal­nim arhi­vi­ma.

Kao pri­mjer nejed­na­kos­ti u Zako­nu navo­dim favo­ri­zi­ra­nje Rimo­ka­to­lič­ke crk­ve.

Moje je osob­no miš­lje­nje, koje po svi­je­tu dije­le mno­go mla­đi arhi­vis­ti, koji zbog pomanj­ka­nja kla­sič­no­ga arhi­vis­tič­kog zna­nja, koje im nit­ko nije dao pot­vr­di­li su moj stav, da kako je zapra­vo pra­va bit­ka za suvre­me­nu arhiv­sku teori­ju i prak­su tek zapo­če­la.

(Izla­ga­nje je odr­ža­no 25. stu­de­no­ga 2006. na 2. ZAD — danu)


  1. Urad­ni list R Slo­ve­ni­je št. 86/2006 []
  2. Urad­ni list R Slo­ve­ni­je št. 30/ 2006 []
  3. Vidi: Heđ­be­li, Živa­na. Polo­žaj, ulo­ga i pro­mje­ne pismo­hra­na i arhi­va kao pos­lje­di­ca šire­nja elek­tro­nič­ke upra­ve. magis­tar­ski rad, Zagreb : Filo­zof­ski fakul­tet, 21. 05. 2005., 212 str., men­tor Boras, Damir []