Izlučivanjem gradiva kod stvaratelja do preuzimanja gradiva u sređenome stanju

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Izlu­či­va­nje gra­di­va ogra­ni­če­nih roko­va čuva­nja u današ­nje je vri­je­me vrlo važ­no budu­ći da se pove­ća­va­ju koli­či­ne gra­di­va na papi­ru iz dana u dan, sto­ga je bri­ga arhi­va da pro­ve­du što kva­li­tet­ni­ju edu­ka­ci­ju stva­ra­te­lja kako bi pos­ti­gli želje­ne rezul­ta­te. Slje­de­ći je korak nad­zor stva­ra­te­lja. Da bi se olak­ša­lo izlu­či­va­nje potreb­na je izra­da Općeg i gran­skih popi­sa gra­di­va koji omo­gu­ću­ju stva­ra­te­lji­ma da što adek­vat­ni­je spro­ve­du izlu­či­va­nje gra­di­va. Bez gran­skog popi­sa nekim je stva­ra­te­lji­ma, kao što je bol­ni­ca, pro­blem izlu­či­ti veće koli­či­ne gra­di­va jer se pre­ma pos­to­je­ćim lis­ta­ma i popi­si­ma goto­vo sve gra­di­vo tre­ba čuva­ti traj­no. Kako i može­mo li ustraj­nim radom vanj­skih služ­bi spri­je­či­ti dosa­daš­nji način pre­uzi­ma­nja gra­di­va, kad pre­uzi­ma­mo goto­vo sve gra­di­vo i u nesre­đe­nom sta­nju i bez popi­sa da spri­je­či­mo nje­go­vo pro­pa­da­nje.

Ključ­ne rije­či: izlu­či­va­nje, stva­ra­te­lji, edu­ka­ci­ja stva­ra­te­lja, nad­zor stva­ra­te­lja, opći popis, gran­ski popis

Uvod
Do 1945. godi­ne zašti­ta arhiv­ske gra­đe kod stva­ra­te­lja bila je jako sla­ba jer nije bilo poseb­nih arhiv­skih pro­pi­sa. Tek su poje­di­ni stva­ra­te­lji (npr. ban­ka, željez­ni­ca, cari­na) izda­va­li okruž­ni­ce i nared­be o čuva­nju, oda­bi­ra­nju i izlu­či­va­nju gra­di­va u pismo­hra­na­ma, a vred­no­va­nje i izlu­či­va­nje gra­di­va obav­lja­lo se bez sudje­lo­va­nja arhi­va. Tako se godi­ne 1942. jed­nom okruž­ni­com minis­tar­stva odre­đu­je se da se uni­šta­va­nje „sta­rih spi­sa“ vrši uz komi­si­ju, te da izlu­či­va­nje gra­di­va tre­ba odo­bri­ti Držav­ni arhiv u Zagre­bu.1
Stu­pa­njem na sna­gu prvog Općeg zako­na o držav­nim arhi­ma2  iz 1952. godi­ne odre­đe­no je da će se doni­je­ti i osta­li pro­pi­si potreb­ni za pri­mje­nu tog zako­na. Tako se 1952. godi­ne pro­pi­su­je Uput­stvo o pri­kup­lja­nju, čuva­nju i pra­vo­vre­me­nom škar­ti­ra­nju arhiv­skog mate­ri­ja­la.3  To Uput­stvo iako je naiš­lo na mno­go­bro­je kri­ti­ke malo­broj­nih struč­nja­ka ipak je bilo prvo i jedi­no, a nas­ta­vi­lo se je pri­mje­nji­va­ti u Hrvat­skoj dugi niz godi­na, iako je nje­go­va obvez­nost pres­ta­la.4
Nakon Uput­stva5 iz 1952. godi­ne, u Hrvat­skoj je tek 1981. godi­ne done­sen novi Pra­vil­nik o oda­bi­ra­nju i izlu­či­va­nju regis­tra­tur­nog gra­di­va6  nakon stu­pa­nja na sna­gu novog Zako­na o zašti­ti arhiv­ske gra­đe i arhi­vi­ma.7

Vrlo je zanim­lji­vo da su od 1962. godi­ne vođe­ne ras­pra­ve o dono­še­nju repu­blič­kog pra­vil­ni­ka o oda­bi­ra­nju i izlu­či­va­nju, te je i nakon stu­pa­nja na sna­gu Zako­na o zašti­ti arhiv­ske gra­đe i arhi­vi­ma8  iz 1965. godi­ne bilo pre­dvi­đe­no dono­še­nje šest pro­ved­be­nih pro­pi­sa, done­se­no ih je pet, jedi­no nije done­še­no Uput­stvo o oda­bi­ra­nju i izlu­či­va­nju regis­tra­tur­ne gra­đe.9
Tak­va situ­aci­ja dove­la je i do stal­nih uka­zi­va­nja na pro­ble­me u izlu­či­va­nju pa tako Mari­jan Ras­tić kaže da Zakon o arhiv­skoj gra­đi i arhi­vi­ma10 nije pre­dvi­dio obvez­nost pro­ved­be pos­tup­ka oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja regis­tra­tur­ne gra­đe, te da bi se u pro­ved­be­nom pos­tup­ku tre­ba­lo pre­ciz­no odre­di­ti koji su to roko­vi, odnos­no da bi pre­ma kate­go­ri­za­ci­ji ima­te­lji A kate­go­ri­je tre­ba­li sva­ke godi­ne obvez­no pro­vo­di­ti pos­tu­pak oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja regis­tra­tur­ne gra­đe.11
Nakon uka­za­nih tak­vih pro­pus­ta u Zako­nu i Pra­vil­ni­ku, u slje­de­ćem Pra­vil­ni­ku o vred­no­va­nju, te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­skog gra­di­va,12 koji je done­sen tek 2002. godi­ne, piše da su  stva­ra­te­lji gra­di­va obvez­ni “redo­vi­to pro­vo­di­ti izlu­či­va­nje gra­di­va čiji je rok čuvanja iste­kao, a naj­kas­ni­je 5 godi­na od posljednjeg pro­ve­de­nog pos­tup­ka.”13
Bez obzi­ra na pro­pi­se vrlo čes­to se i dalje susre­će­mo sa stva­ra­te­lji­ma koji ne izlu­ču­ju gra­di­vo redo­vi­to. Kako može­mo pobolj­ša­ti situ­aci­ju i koji su even­tu­ali kora­ci koje bi tre­ba­li podu­ze­ti da da se sta­nje popra­vi poku­šat ću izlo­ži­ti u nas­tav­ku.

Edu­ka­ci­ja stva­ra­te­lja
Jedan od prvih kora­ka koje bsmoi tre­ba­li pro­ves­ti da se redo­vi­to vrši izlu­či­va­nje gra­di­va sva­ka­ko je edu­ka­ci­ja stva­ra­te­lja. Prvi korak u edu­ka­ci­ji stva­ra­te­lja su teča­je­vi i ispi­ti za dje­lat­ni­ke u pismo­hra­na­ma, na koji­ma im tre­ba­mo uka­za­ti na nuž­nost savjes­nog pos­tup­nja s doku­men­ta­ci­jom, na prav­ne pro­pi­se koji se odno­se na ruko­va­nje s doku­men­ta­ci­jom u pismo­hra­ni, ali i na važ­nost ured­no­ga vođe­nja ured­skog pos­lo­va­nja.
Vrlo je važ­no da se stva­ra­te­lji­ma uka­že na pove­za­nost vođe­nja ured­skog pos­lo­va­nja, vred­no­va­nja i izlu­či­va­nja gra­di­va. Uko­li­ko se pri­li­kom izra­de kla­si­fi­ka­cij­skih pla­no­va, za obvez­ni­ke ured­skog pos­lo­va­nja, ili dru­gih raz­red­be­nih pla­no­va pri odla­ga­nju spi­sa ne mis­li na vred­no­va­nje, ali i izlu­či­va­nje spi­sa, vrlo je teško izvr­ši­ti vred­no­va­nje, a još teže izlu­či­va­nje spi­sa. Uko­li­ko se pri­li­kom raz­vr­sta­va­nja spi­sa na kla­se ili odre­đe­ne raz­red­be­ne pla­no­ve ne mis­li na vri­jed­nost poje­di­nog spi­sa, te se spi­se ne odla­že i po roko­vi­ma čuva­nja, a ne samo po sadr­ža­ju, nemo­gu­će je bez mno­go tru­da i vre­me­na odje­li­ti spi­se za neko budu­će izlu­či­va­nje budu­ći da je u tak­vim slu­ča­je­vi­ma potreb­no  čita­nje svih spi­sa kako se ne bi izlu­či­li spi­si koji ima­ju duže roko­ve čuva­nja ili čak spi­si koji se traj­no čuva­ju. Pored toga je bit­no nagla­si­ti da bez odzi­ra što arhi­vi odo­bra­va­ju nji­ho­ve poseb­ne popi­se i pri­jed­lo­ge za izlu­či­va­nje pos­lje­di­ce nesa­vjes­nog izlu­či­va­nja spi­sa sno­se stva­ra­te­lji sami, a tako­đer sma­tram da je nuž­no pri­li­kom teča­ja i nad­zo­ra nagla­si­ti povi­jes­nu važ­nost poje­di­ne doku­men­ta­ci­je, ali i pos­lje­di­ce koje mogu sno­si­ti zbog nesa­vjes­nog ruko­va­nja spi­si­ma. Sto­ga bi ide­alan bio onaj plan kla­si­fi­ka­cij­skih ili raz­red­be­nih ozna­ka koji bi uz sva­ku kla­si­fi­ka­cij­sku ili raz­red­be­nu ozna­ku i opis vrste gra­di­va koja se odla­že pod tu kla­si­fi­ka­cij­sku ili raz­red­be­nu ozna­ku imao i roko­ve čuva­nja te kla­si­fi­ka­cij­ske odnos­no raz­red­be­ne ozna­ke.
Edu­ka­ci­jom bi stva­ra­te­lje tre­ba­lo naves­ti da poč­nu raz­miš­lja­ti o vred­no­va­nju gra­di­va, ali i o zna­ča­ju izlu­či­va­nja gra­di­va, jer samo izlu­či­va­njem gra­di­va može­mo saču­va­ti i pre­uze­ti ono gra­di­vo koje će biti nama i istra­ži­va­či­ma bit­no za dalj­nja istra­ži­va­nja. Poz­na­to je da čuva­ju­ći sve ne čuva­mo ništa, naro­či­to u današ­nje vri­je­me repro­duk­ci­je veli­ke koli­či­ne spi­sa, kako u pisa­nom tako u pos­ljed­nje vri­je­me sve veće koli­či­ne gra­đe u digi­tal­nom obli­ku.
Kako bismo uka­za­li stva­ra­te­lji­ma na vri­jed­nost gra­di­va, tre­ba pro­ves­ti adek­vat­nu edu­ka­ci­ju stva­ra­te­lja koji vrlo čes­to zabo­ra­ve na važ­nost poje­di­nih doku­me­na­ta. S obzi­rom na koli­či­nu gra­di­va koja nas­ta­je sva­kod­nev­no, čes­to se zabo­ra­vi da poje­di­ni doku­men­ti ima­ju i povi­jes­nu vri­jed­nost. Naj­češ­ći pri­mjer tak­vog sta­va vidi se u ško­la­ma koji­ma je bit­no da saču­va­ju kuri­ku­lu­me koji su vrlo vri­jed­no gra­di­vo za istra­ži­va­nje povi­jes­ti poje­di­ne ško­le, ali isto tako zabo­rav­lja­ju da su časo­pi­si i novi­ne koje izda­ju sva­ke godi­ne budu­ćim istra­ži­va­či­ma možda i vred­ni­ji od kuri­ku­lu­ma jer sadr­že rado­ve uče­ni­ka ško­le, zabi­lje­že­na su sva zbi­va­nja u ško­li koja su popra­će­na foto­gra­fi­ja­ma, a navo­de i dru­ge bit­ne podat­ke o poje­di­noj škol­skoj godi­ni. S obzi­rom da se pri­li­kom istra­ži­va­nja povi­jes­ti pojed­nih ško­la danas osla­nja­mo na spo­me­ni­ce ško­la, miš­lje­nja sam da nam u današ­nje vri­je­me časo­pi­si ili novi­ne koje izda­je veći­na ško­la daju više poda­ta­ka od kuri­ku­lu­ma ili spo­me­ni­ca, budu­ći da su sva doga­đa­nja popra­će­na i foto­gra­fi­ja­ma, nada­lje se spo­mi­nju rezul­ta­ti uče­ni­ka na raz­nim natje­ca­nji­ma, te dru­gi podat­ci koji bi mogli zatre­ba­ti istra­ži­va­či­ma, a koji nisu zabi­lje­že­ni u dru­gim doku­men­ti­ma ško­le. Iako tisko­vi­ne ne spa­da­ju u arhiv­sko gra­di­vo, bit­no je stva­ra­te­lji­ma uka­za­ti i na vri­jed­nost tak­ve vrste gra­đe budu­ći da poje­di­ni stva­ra­te­lji nema­ju saču­va­ne pri­mjer­ke tisko­vi­na koje izda­ju kao ni  mate­ri­ja­le koji su kori­šte­ni za pri­pre­mu za tisak tih tisko­vi­na.

Nad­zor pismo­hra­na

Redo­vi­tim nad­zo­rom pismo­hra­na osim što vodi­mo bri­gu o gra­di­vu u nas­ta­ja­nju i upo­zo­ra­va­mo stva­ra­te­lje odnos­no ima­te­lje gra­di­va na pro­pi­se kojih su se duž­ni drža­ti, bri­ne­mo i o tome da se ta gra­đa saču­va i sre­di do pre­da­va­nja u arhiv. Da bismo dobi­li uvid u gra­di­vo koje nas­ta­je u pismo­hra­na­ma, stva­ra­te­lji nam mora­ju dos­ta­vi­ti popi­se gra­di­va pre­ma koji­ma može­mo izra­ču­na­ti even­tu­al­ne koli­či­ne gra­di­va koje ćemo pre­uze­ti jed­nog dana u arhiv. Pro­ved­bom nad­zo­ra upo­zo­ra­va­mo stva­ra­te­lje na odgo­vor­no pona­ša­nje pre­ma gra­di­vu u nas­ta­ja­nju, ali isto tako je vrlo važ­no da im pri­li­kom nad­zo­ra pro­pi­su­je­mo mje­re obvez­nog izlu­či­va­nja gra­di­va s ogra­ni­če­nim roko­vi­ma čuva­nja.
Poje­di­ni stva­ra­te­lji vrlo se teško odlu­ču­ju na izlu­či­va­nje gra­di­va u pismo­hra­na. Dio stva­ra­te­lja ne pro­vo­di izlu­či­va­nje gra­di­va s ogra­ni­če­nim roko­vi­ma čuva­nja zbog nema­ra i nebri­ge o gra­di­vu u nas­ta­ja­nju, pa ako još k tome ima­ju i dovolj­no mjes­ta u pismo­hra­ni ne izlu­ču­ju ga dugi niz godi­na, iako im je Pra­vil­ni­kom14 pro­pi­sa­na obve­za oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja gra­di­va koje­mu je iste­kao rok čuva­nja i to naj­kas­ni­je 5 godi­na od posljednjeg pro­ve­de­nog postupka.((Pravilnik o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­skog gradiva,“Narodne novi­ne“ br. 90/02, čl. 12, st. 1.))  Poje­di­ni se stva­ra­te­lji zbog stra­ha od  mogu­ćih pos­lje­di­ca izlu­či­va­nja gra­di­va  ne odlu­ču­ju na izlu­či­va­nje pa bi izra­dom općeg i gran­skih popi­sa  tre­ba­lo odag­na­ti nji­hov strah od izlu­či­va­nja gra­di­va.
Iz bilo kojih raz­lo­ga da stva­ra­te­lji ne izlu­ču­ju gra­di­vo s ogra­ni­če­nim roko­vi­ma čuva­nja mora­mo se pobri­nu­ti da ipak obav­lja­ju izlu­či­va­nje gra­di­va redo­vi­to. Vje­ro­jat­no je naj­jed­nos­tav­ni­ji način na koji ih se može natje­ra­ti na izlu­či­va­nje gra­di­va da im se pri­li­kom nad­zo­ra pro­pi­še mje­ra oba­vez­nog izlu­či­va­nja gra­di­va u što kra­ćem raz­dob­lju pa da ih se na taj način upo­zo­ri na obve­zu redo­vi­tog izlu­či­va­nje gra­di­va s ogra­ni­če­nim roko­vi­ma čuva­nja budu­ći da je zakon­ski i odre­đe­no redo­vi­to i obvez­no izlu­či­va­nje.

Općim i gran­skim popi­si­ma do cilja

U Hrvat­skoj je izra­đen Opći popis gra­di­va s roko­vi­ma čuva­nja15  koji je veli­ka pomoć stva­ra­te­lji­ma pri izra­di poseb­nih popi­sa. U izra­di su i gran­ski popi­si koji bi tre­ba­li pomo­ći stva­ra­te­lji­ma pri izlu­či­va­nju gra­di­va. Opći popis pomo­gao je stva­ra­te­lji­ma, ali i arhi­vis­ti­ma da što lak­še odre­de roko­ve čuva­nja općem gra­di­vu, odnos­no gra­di­vu koje se stva­ra kod svih stva­ra­te­lja, a arhi­vi­ma je vrlo čes­to potre­ban jer je pre­uze­to vrlo mno­go gra­di­va u nesre­đe­nom sta­nju da bi se gra­di­vo spa­si­lo od nemar­nog ruko­va­nja i uni­šte­nja.
Gran­ski popi­si za poje­di­ne gru­pe sta­vra­te­lja su nuž­ni, jer nije gra­di­vu svih stva­ra­te­lja zakon­ski odre­đen rok čuva­nja. Ona gru­pa stva­ra­te­lja koja ima naj­vi­še pro­ble­ma s izlu­či­va­njem gra­di­va su zdrav­s­tve­ne usta­no­ve, budu­ći da je pre­ma pos­to­je­ćim  pro­pi­si­ma, a i ten­den­ci­ji arhi­va goto­vo sva medi­cin­ska doku­men­ta­ci­ja se traj­no čuva. Nadam se da ćemo usko­ro izra­di­ti gran­ski popis barem za zdrav­s­tve­ne usta­no­ve jer se u bol­ni­ca­ma stva­ra­ju veli­ke koli­či­ne gra­di­va sva­kod­nev­no, a koli­či­na gra­di­va goto­vo iz dana u dan ras­te. U Hrvat­skoj pos­to­ji Ori­jen­ta­cij­ska lis­ta medi­cin­ske doku­men­ta­ci­je za bol­nič­ke usta­no­ve16 koja može pos­lu­ži­ti kao temelj za izra­du poseb­nog popi­sa poje­di­ne zdrav­s­tve­ne usta­no­ve, poseb­no tu mis­lim na bol­ni­ce. Iako se nave­de­nom ori­jen­ta­cij­skom lis­tom skra­tio rok čuv­nja poje­di­nog gra­di­va u bol­ni­ca­ma, gra­di­va koje se tre­ba čuva­ti traj­no još je uvi­jek vrlo mno­gu, iako sam autor navo­di da je vrlo vri­jed­ne doku­men­ta­ci­je za istra­ži­va­če u bol­ni­ca­ma čak 25%,17, kad uspo­re­di­mo koli­či­ne gra­di­va koje će se čuva­ti traj­no kod dru­gih stva­ra­te­lja čiji se omje­ri pre­ma izra­ču­ni­ma struč­nja­ka nekih zem­lja kra­ću od niskih 1% do 5% do mak­si­mal­no 20%, iz čega se vidi zna­čaj medi­cin­ske doku­men­ta­ci­je,18,  a ako se uzme u obzir da uni­šte­njem poje­di­ne medi­cin­ske doku­men­ta­ci­je može doći do gubit­ka ili uma­nje­nja pra­va poje­di­na­ca ili gubit­ka pra­va stva­ra­te­lja, ali i do pre­kr­šaj­nih odnos­no kaz­ne­nih sank­ci­ja, pro­blem odre­đi­va­nja roko­va čuva­nja medi­cin­skoj doku­men­ta­ci­ji se čini još veći.

Zaklju­čak

Izlu­či­va­nje gra­di­va vrlo je zna­ča­jan pro­ces koji se tre­ba pro­vo­di­ti u pismo­hra­na­ma, poseb­no u današ­nje vri­je­me veli­ke repro­duk­ci­je spi­sa. Da bismo u arhi­ve pre­uze­li samo gra­di­vo koje se tre­ba čuva­ti traj­no vrlo je važ­no pro­vo­di­ti redo­vi­to izlu­či­va­nje gra­di­va, da se ne bi dogo­di­lo da arhi­vi pre­uz­mu cje­lo­kup­no gra­di­vo kao rani­je. Kako bi se spa­si­lo gra­di­vo od uni­šte­nja, bit­no je da se na vri­je­me inzis­ti­ra na bri­zi o gra­di­vu u nas­ta­ja­nju, a jed­na od bri­ga o gra­di­vu u nas­ta­ja­nju je osim da ga u pismo­hra­na­ma čuva­ju od uni­šte­nja i da redo­vi­to vrše izlu­či­va­nje gra­di­va s ogra­ni­če­nim roko­vi­ma čuva­nja.
Pre­ma sve­mu dosad nave­de­nom za izlu­či­va­nje gra­di­va, da bi pre­uze­li gra­di­vo u sre­đe­nom sta­nju u arhi­ve potreb­na je pro­ves­ti slje­de­će mje­re:
a) edu­ka­ci­ja stva­ra­te­lja – da ih se upoz­na sa zakon­skim obve­za­ma;
b) redo­vi­ti nad­zor stva­ra­te­lja, pri­li­kom kojeg se izri­ču rje­ša­nja o oba­vez­nom izlu­či­va­nju gra­di­va u što kra­ćem roku;
c)  izra­da općeg i gran­skih popi­sa.

Kako bi se izlu­či­va­nje gra­di­va moglo vrši­ti redo­vi­to vrlo je važ­na stav­ka ured­no vođe­nje ured­skog pos­lo­va­nja. Sto­ga je pri­li­kom edu­ka­ci­je i nad­zo­ra vrlo važ­no upo­zo­ri­ti na pra­vil­no vođe­nje ured­skog pos­lo­va­nja. Bez pra­vil­nog vođe­nja ured­skog pos­lo­va­nja vrlo je teško vrši­ti izlu­či­va­nje doku­men­ta­ci­je, osim narav­no finan­cij­ske doku­men­ta­ci­je. Sto­ga bi bilo dobro da se u Hrvat­skoj done­se novi plan kla­si­fi­ka­cij­skih ozna­ka, jer je na sna­zi još uvi­jek kla­si­fi­ka­cij­ski plan iz 1988. godi­ne,19  kojim nije pre­dvi­đe­na moguć­nost spa­ja­nja kla­si­fi­ka­cij­ske ozna­ke s rokom čuva­nja gra­di­va.

Sum­mary:
Recor­ds dis­po­sal is a very impor­tant pro­cess that sho­uld be car­ri­ed out in record offi­ces, espe­ci­al­ly in today’s times of high pro­duc­ti­on of recor­ds. In order to acce­ssi­on only the mate­ri­al with unli­mi­ted reten­ti­on peri­od, it is very impor­tant to car­ry out the dis­po­sal of recor­ds regu­lary. In order to avo­id that the arc­hi­ves acce­ssi­on enti­re hol­din­gs, as it has hap­pe­ned befo­re, to save the mate­ri­al from des­truc­ti­on, it is very impor­tant to insist on taking care for cur­rent recor­ds on time and this care, besi­des pre­ser­ving them from des­truc­ti­on in record offi­ces, also inclu­des regu­lar dis­po­sal of recor­ds with limi­ted reten­ti­on peri­od.
Accor­ding to everyt­hing we have said abo­ut recor­ds dis­po­sal, in order to tran­sfer the mate­ri­al in good order into the arc­hi­ves, it is nece­ssary to imple­ment the fol­lowing measu­res:
a) Edu­ca­ti­on of the cre­ators – they sho­uld be fami­li­ar with legal requ­ire­ments;
b) Regu­lar moni­to­ring of cre­ators, during which deci­si­ons abo­ut man­da­tory dis­po­sal of mate­ri­al are issu­ed as soon as possi­ble;
c) Cre­ati­on of Gene­ral and Spe­ci­al lis­ts.
In order to car­ry out recor­ds dis­po­sal regu­lar­ly, it is very impor­tant to have pro­per and neat recor­ds mana­ge­ment. The­re­fo­re, during the tra­ining and moni­to­ring it is very impor­tant to draw atten­ti­on to the pro­per con­duct of recor­ds mana­ge­ment, beca­use wit­ho­ut the pro­per con­duct of recor­ds mana­ge­ment it is very dif­fi­cult to car­ry out the dis­po­sal of docu­men­ta­ti­on.


  1. Bačić Stje­pan: O pro­pi­si­ma za oda­bi­ra­nje i izlu­či­va­nje regis­tra­tur­ne gra­đe, „Arhiv­ski vjes­nik“ br. 15, Zagreb, 1972., str. 255. []
  2.  Opći zakon o držav­nim arhi­ma, „Služ­be­ni list FNRJ“ br. 12/50, čl. 14. []
  3. Uput­stvo o pri­kup­lja­nju, čuva­nju i pra­vo­vre­me­nom škar­ti­ra­nju arhiv­skog mate­ri­ja­la, “Služ­be­ni list FNRJ” br. 8/52. []
  4. Bačić Stje­pan: O pro­pi­si­ma za oda­bi­ra­nje i izlu­či­va­nje regis­tra­tur­ne gra­đe, „Arhiv­ski vjes­nik“ br. 15, Zagreb, 1972., str. 256. []
  5. Uput­stvo o pri­kup­lja­nju, čuva­nju i pra­vo­vre­me­nom škar­ti­ra­nju arhiv­skog mate­ri­ja­la, „Služ­be­ni list FNRJ“ br. 8/52 []
  6. Pra­vil­nik o oda­bi­ra­nju i izlu­či­va­nju regis­tra­tur­nog gra­di­va, “Narod­ne novi­ne“ br. 36/81 []
  7. Zakon o zašti­ti arhiv­ske gra­đe i arhi­vi­ma, „Narod­ne novi­ne“ br.25/78 []
  8. Zakon o zašti­ti arhiv­ske gra­đe i arhi­vi­ma, „Narod­ne novi­ne“ br. 31/65 []
  9. Bačić Stje­pan: O pro­pi­si­ma za oda­bi­ra­nje i izlu­či­va­nje regis­tra­tur­ne gra­đe, „Arhiv­ski vjes­nik“ br. 15, Zagreb, 1972., str. 256. []
  10. Zakon o zašti­ti arhiv­ske gra­đe i arhi­vi­ma, “Narod­ne novi­ne“ br.25/78 []
  11. Ras­tić Mari­jan: Pre­uzi­ma­nje gra­đe u arhiv­sku usta­no­vu, “Arhiv­ski vjes­nik“ br. 29, Zagreb, 1987., str. 43. []
  12. Pra­vil­nik o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­skog gra­di­va, “Narod­ne novi­ne“, br. 90/02 []
  13. Pra­vil­nik o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­skog gra­di­va, „Narod­ne novi­ne“, br. 90/02, čl. 12, st. 1 []
  14. Pra­vil­nik o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­skog gra­di­va, „Narod­ne novi­ne“ br. 90/02 []
  15. http://www.arhiv.hr/arhiv2/Arhivskasluzba/Novosti/Javnarasprava/index.htm []
  16. Dar­ko Rub­čić: Ori­jen­ta­cij­ske lis­ta medi­cin­ske doku­men­ta­ci­je za bol­nič­ke usta­no­ve „Arhiv­ski vijes­nik“ br. 39, Zagreb, 1996, str. 103–115 []
  17. Josip Kola­no­vić: Vred­no­va­nje arhiv­skog gra­di­va u teori­ji i prak­si, „Arhiv­ski vijes­nik“ br. 38, Zagreb, 1995, str. 8. []
  18. Dar­ko Rub­čić: Ori­jen­ta­cij­ske lis­ta medi­cin­ske doku­men­ta­ci­je za bol­nič­ke usta­no­ve „Arhiv­ski vijes­nik“ br. 39, Zagreb, 1996, str. 106 []
  19. Pra­vil­nik o jedins­tve­nim kla­si­fi­ka­cij­skim ozna­ka­ma i broj­ča­nim ozna­ka­ma stva­ra­la­ca i pri­ma­la­ca aka­ta, “Narod­ne novi­ne“ br. 38/88 []