Nacrt prijedloga Zakona o arhivskom gradivu i arhivima

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Čla­nak je u cije­los­ti pre­ne­sen s por­ta­la Forum.tm:
http://www.forum.tm/vijesti/i-ministarstvo-kulture-krenulo-s-prijedlogom-zakona-o-arhivima-5472

Nakon Mos­ta čije je izmje­ne Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhiv­skoj gra­đi kra­jem ožuj­ka Sabor upu­tio u dru­go čita­nje, i Minis­tar­stvo kul­tu­re kre­nu­lo je sa svo­jim pri­jed­lo­gom, novim Zako­nom o arhi­vi­ma.

Minis­tri­ca kul­tu­re Nina Obu­ljen Kor­ži­nek pred­sta­vi­la je danas Nacrt pri­jed­lo­ga Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma te pozva­la svu zain­te­re­si­ra­nu jav­nost da se uklju­či u jav­nu ras­pra­vu o zako­nu koji bi tre­bao una­pri­je­di­ti i osu­vre­me­ni­ti sus­tav zašti­te arhiv­skog gra­di­va u RH te se na pra­vi način obra­ču­na­ti s pita­njem suoča­va­nja s proš­loš­ću nede­mo­krat­skih dru­šta­va. “Ključ­ni se cilje­vi odno­se na tri važ­na podru­čja koje ure­đu­je Zakon o arhi­vi­ma, a to je pita­nje tran­sfor­ma­ci­je arhiv­ske služ­be, pita­nje dos­tup­nos­ti arhiv­skog gra­di­va i nje­go­vog kori­šte­nja, te pita­nje osi­gu­ra­nja zakon­skog okvi­ra za elek­tro­nič­ku doku­men­ta­ci­ju”, kaza­la je minis­tri­ca izno­se­ći osnov­ne ele­men­te nacr­ta pri­jed­lo­ga Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma na kon­fe­ren­ci­ji za novi­na­re u Minis­tar­stvu kul­tu­re.

Pos­to­je­ći Zakon, na sna­zi od 1997. godi­ne, po svim tim tri­ma toč­ka­ma nedo­volj­no ure­đu­je sta­nje te je pri­lič­no zas­ta­rio, napo­me­nu­la je.

Zako­nom se u prvo­me redu želi pos­ti­ći da jav­na upra­va cje­lo­vi­to i kva­li­tet­no doku­men­ti­ra svo­ju dje­lat­nost, te da ta doku­men­ta­ci­ja bude dos­tup­na i saču­va­na na adek­va­tan način.

Jedan od cilje­va dono­še­nja zako­na je i pita­nje suoča­va­nja s proš­loš­ću nede­mo­krat­skih dru­šta­va.

Želi­mo da se arhi­vi otvo­re i da arhiv­sko gra­di­vo iz tog raz­dob­lja ima punu dos­tup­nost i to uz punu skrb za dos­to­jans­tvo onih koji su bili žrtve tih repre­siv­nih reži­ma”, rek­la je Obu­ljen Kor­ži­nek.

Zakon iz 1997. nije se poseb­no odre­dio pre­ma tom pita­nju, a jedan dobar dio pro­ble­ma, poseb­no onaj koji je poten­ci­ran u jav­nos­ti veza­no uz dos­tup­nost gra­di­va, nije vezan uz sam zakon već uz odre­đe­na pos­tu­pa­nja koja su bila veza­na uz to gra­di­vo, napo­me­nu­la je.

Ključ­no je reći da će se sada, jer oči­to pos­to­ji i volja i potre­ba, to pita­nje što se tiče arhiv­ske dje­lat­nos­ti jed­nom zauvi­jek rije­ši­ti. To zna­či da će zakon, ako bude usvo­jen u for­mi u kak­voj je sada, vrlo pre­ciz­no odre­di­ti uvje­te pod koji­ma se može i kako će se koris­ti­ti ta gra­đa, bez ikak­vih ogra­ni­če­nja, a onda će biti dalje na oni­ma koji se bave inter­pre­ta­ci­jom i istra­ži­va­njem da s time dalje pos­tu­pa­ju”, rek­la je.

Za minis­tar­stvo kul­tu­re ključ­no je da se to pita­nje rije­ši na takav način da arhi­vis­ti toč­no i pre­ciz­no zna­ju kako sa gra­đom pos­tu­pa­ti i kako je napra­vi­ti dos­tup­nom”, poru­či­la je minis­tri­ca.

Polaz­ne osno­ve za novi zakon izra­đe­ne su još 2008.–2009., a nje­go­vo je uvr­šta­va­nje u plan nor­ma­tiv­nih aktiv­nost Vla­de RH za ovu godi­nu dio potre­be da se zas­ta­rje­li zako­ni koji pri­pa­da­ju kor­pu­su AKM (arhi­vi, knjiž­ni­ce, muze­ji) uskla­de sa zah­tje­vi­ma novog vre­me­na, oso­bi­to u svje­tlu pla­ni­ra­nog veli­kog pro­jek­ta digi­ta­li­za­ci­je arhiv­sko-knjiž­nič­ke i muzej­ske gra­đe, istak­nu­la je nada­lje.

Tekst nacr­ta pri­jed­lo­ga Zako­na nala­zi se od petka 7. travnja u javnoj raspravi na e-savjetovanju i to u tra­ja­nju od tri­de­set rad­nih dana, nakon čega će u nje­ga biti ugra­đe­ne sve pri­hvat­lji­ve pri­mjed­be, te će biti upu­ćen na miš­lje­nje nad­lež­nim reso­ri­ma.

Minis­tri­ca je naj­a­vi­la redo­vi­to izvje­šta­va­nje jav­nos­ti o tije­ku jav­ne ras­pra­ve, te odr­ža­va­nje neko­li­ko okru­glih sto­lo­va. Cje­lo­vit zakon na prvom bi čita­nju mogao biti već pri­je ljet­ne stan­ke, što zna­či da bi se konač­ni pri­jed­log Zako­na mogao usvo­ji­ti odmah po jesen­skom sazi­va­nju Sabo­ra, oci­je­ni­la je.

Uki­nut opći rok nedos­tup­nos­ti

Držav­ni taj­nik Ivi­ca Polji­čak istak­nuo je kako je cilj novog Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma stvo­ri­ti sve nuž­ne pret­pos­tav­ke za suoča­va­nje s iza­zo­vi­ma 21. sto­lje­ća, ali i rje­ša­va­nje dije­la neri­je­še­nih pita­nja koja se odno­se na arhiv­sko gra­di­vo iz proš­log vre­me­na.

U tom smis­lu, novi se zakon teme­lji na tri­ma nače­li­ma: nače­lu cje­lo­vi­tos­ti – dak­le, da može­mo obu­hva­ti­ti sve ono što je važ­no; nače­lu inte­gri­te­ta – da ne dira­mo u dio koji se naro­či­to odno­si na arhiv­sko gra­di­vo iz proš­los­ti nego ide­mo za onim što je u tom smis­lu dois­ta netak­nu­to i zate­če­no; te nače­lu dos­tup­nos­ti za koju vidi­mo da je iza­zva­la u pro­tek­lom raz­dob­lju jako puno jav­ne pozor­nos­ti”, kazao je Polji­čak.

Jedan važan aspekt novo­ga zako­na je bri­sa­nje općeg roka nedos­tup­nos­ti od 30 godi­na koji je bio na sna­zi u važe­ćem zako­nu, što se u prvom redu odno­si na arhiv­sko gra­di­vo koje nas­ta­je danas, a koje je suk­lad­no tom zako­nu odmah dos­tup­no kraj­njim koris­ni­ci­ma, rekao je.

Novim je zako­nom jas­no defi­ni­ra­na i dos­tup­nost arhiv­skog gra­di­va koje je nas­ta­lo do 31. pro­sin­ca 1990., pri čemu je naprav­lje­na jas­na dis­tink­ci­ja izme­đu pro­go­ni­te­lja i žrtve.

U tom smis­lu, poda­ci u jav­nom arhiv­skom gra­di­vu koje je nas­ta­lo do toga datu­ma dos­tup­ni su bez ogra­ni­če­nja, ali uz jed­nu iznim­ku, koja se odno­si na osob­ne podat­ke žrta­va, dok se zašti­će­nim osob­nim poda­ci­ma ne sma­tra­ju poda­ci o obav­lja­nju služ­be­nih duž­nos­ti, pos­lo­va, utje­ca­ja i ulo­zi oso­ba koji su obna­ša­li jav­ne duž­nos­ti, te pri­pad­ni­ka i duž­nos­ni­ka služ­bi sigur­nos­ti biv­šeg tota­li­tar­nog komu­nis­tič­kog i nede­mo­krat­skog reži­ma, kad je riječ o poda­ci­ma žrta­va, pos­to­je ogra­ni­če­nja.

Dak­le, svi osob­ni poda­ci koji se odno­se na te oso­be pot­pu­no su dos­tup­ni jav­nos­ti. Među­tim, osob­ni poda­ci žrta­va, kako je pre­dvi­đe­no novim zako­nom, nisu na taj način tre­ti­ra­ni – ne izjed­na­ča­va­mo žrtvu i pro­go­ni­te­lja”, kazao je Polji­čak.

Tako su osob­ni poda­ci žrta­va koje više nisu žive pot­pu­no dos­tup­ni, no za dos­tup­nost poda­ta­ka žrta­va pro­go­na sigur­nos­nih služ­bi biv­šeg reži­ma potreb­na je nji­ho­va pret­hod­na suglas­nost, pojas­nio je, napo­me­nuv­ši kako je dos­tup­nost zako­nom uskla­đe­na s hrvat­skim i europ­skim zako­no­dav­s­tvom.

Unu­tar godi­ne dana Naci­onal­ni plan razvo­ja arhiv­ske dje­lat­nos­ti

Stva­ri se ipak ne mogu pro­mi­je­ni­ti pre­ko noći, dodao je, što se u prvo­me redu odno­si na stva­ra­nje digi­tal­nog arhi­va ali i na pri­kup­lja­nje sva­kog gra­di­va nas­ta­log do 1990.

U tom je smis­lu zako­nom pre­dvi­đe­no da se u roku od godi­ne dana izra­di naci­onal­ni plan razvo­ja arhiv­ske dje­lat­nos­ti unu­tar koje­ga bi se defi­ni­ra­le aktiv­nos­ti, roko­vi, te sred­stva kako bi mogli pri­ku­pi­ti elek­tro­nič­ko arhiv­sko gra­di­vo, izgra­di­ti digi­tal­ni arhiv, te pre­uze­ti sve pre­os­ta­lo gra­di­vo nas­ta­lo do danas, uklju­či­vo i ono nas­ta­lo do 31. pro­sin­ca 1990.”.

Pomoć­nik rav­na­te­lja Hrvat­skog držav­nog arhi­va za arhiv­ske infor­ma­cij­ske sus­ta­ve i među­na­rod­nu surad­nju Jozo Iva­no­vić upo­zo­rio je kako arhiv­ska služ­ba u Hrvat­skoj ne ras­po­la­že digi­tal­nim arhi­vom, a oba­vez­na je gra­đu moći pre­uze­ti i na pra­vi je način pohra­ni­ti.

Sto­ga tre­ba poseb­no pohva­li­ti što se na ozbi­ljan način pris­tu­pi­lo odgo­vor­nom rje­ša­va­nju pro­ble­ma ula­ga­nja u arhiv­sku služ­bu, rekao je. Rad na pri­jed­lo­gu novog Zako­na izraz je sprem­nos­ti da se pro­ve­de pri­je­ko potreb­na tran­sfor­ma­ci­ja arhiv­ske služ­be, koja “nije jed­nos­tav­na, tre­bat će dos­ta vre­me­na i nije bez tro­ško­va”, oci­je­nio je.

Mos­tov pri­jed­log s dru­gim roko­vi­ma

Za raz­li­ku od novog pri­jed­lo­ga, Mos­to­ve izmje­ne pre­dvi­đa­ju otva­ra­nje arhi­va iz doba soci­ja­lis­tič­ke Jugos­la­vi­je do 22. pro­sin­ca 1990. godi­ne. Do dru­gog čita­nja u Sabo­ru, Most mora pri­ba­vi­ti miš­lje­nje Hrvat­skog držav­nog arhi­va, Agen­ci­je za zašti­tu osob­nih poda­ta­ka (AZOP), puč­ke pra­vo­bra­ni­te­lji­ce i povje­re­ni­ce za infor­mi­ra­nje. Pri­jed­log Mos­ta doži­vio je kri­ti­ke i na Vla­di koja je, zajed­no s minis­tri­ma iz Mos­ta, jed­no­glas­no usvo­ji­la miš­lje­nje da pri­jed­log izmje­na i dopu­na Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma, kojem je pred­la­ga­telj Klub zas­tup­ni­ka Mos­ta, zbog niza manj­ka­vos­ti i nedo­re­če­nos­ti tre­ba dora­di­ti za dru­go čita­nje.