Teri Kuk i postmoderno shvatanje arhiva sa osvrtom na arhivistiku u Srbiji

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Abs­trakt: Proš­le 2014. godi­ne svet je napus­tio Teri Kuk, jedan od naj­ve­ćih teore­ti­ča­ra arhi­vis­ti­ke savre­me­nog doba. U svo­jim rado­vi­ma on se poseb­no bavio pita­njem uti­ca­ja pos­t­mo­der­nis­tič­kih shva­ta­nja na razvoj savre­me­ne arhi­vis­ti­ke u teorij­skom i prak­tič­nom smis­lu. U ovom radu auto­ri­ca subli­mi­ra viđe­nja Teri­ja Kuka poseb­no akcen­tu­ju­ći nje­go­va shva­ta­nja pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­skog prin­ci­pa, nače­la prvo­bit­nog reda, kon­tek­s­ta i vred­no­va­nja doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la. U poseb­nom delu rada auto­ri­ca se doti­če pita­nja da li je i u kojoj meri savre­me­na arhiv­ska para­dig­ma, u čijoj osno­vi su pos­t­mo­der­nis­tič­ka shva­ta­nja, sas­tav­ni deo arhiv­ske teori­je i prak­se u arhi­vi­ma u Srbi­ji.

Ključ­ne reči: Teri Kuk, Ter­ry Cook, arhi­vis­ti­ka, arhiv, teori­ja arhi­vis­ti­ke, posmo­der­ni­zam, pos­t­mo­der­ni arhi­vi, arhi­vis­ti­ka u Srbi­ji.

Teri Kuk (Ter­ry Cook, 1947–2014), kanad­ski arhi­vis­ta, bio je jedan od naj­z­na­čaj­ni­jih svet­skih teore­ti­ča­ra arhi­vis­ti­ke na pre­la­zu izme­đu 20. i 21. veka. Rođen je 1947. godi­ne. Diplo­mi­rao je isto­ri­ju na Uni­ver­zi­te­tu Alber­ta u Edmon­to­nu 1969., a 1970. je zavr­šio mas­ter stu­di­je iz oblas­ti isto­ri­je ide­ja na Kar­l­ton uni­ver­zi­te­tu u Ota­vi. Godi­ne 1977. je dok­to­ri­rao iz iste oblas­ti na Kra­lji­či­nom uni­ver­zi­te­tu u Kin­g­s­to­nu. Od 1975. do 1998. godi­ne Teri Kuk je radio u Jav­nom arhi­vu Kana­de (danas Bibli­ote­ka i arhiv Kana­de). Godi­ne 1998. je osni­vao svo­je kon­sul­tant­sko pre­du­ze­će Klio u okvi­ru kojeg je radio kao arhiv­ski kon­sul­tant. Upo­re­do sa ovim pos­lom, na Uni­ver­zi­te­tu Mani­to­ba je od 1998. do 2012. godi­ne kao gos­tu­ju­ći pro­fe­sor pre­no­sio svo­je veli­ko zna­nje na stu­den­te arhi­vis­ti­ke. U istom svoj­stvu, Teri Kuk je pre­da­vao i na Uni­ver­zi­te­tu u Ota­vi u peri­odu 2010–2014. godi­ne.

Teri Kuk je dao zna­ča­jan dopri­nos razvo­ju arhiv­ske teori­je, poseb­no se bave­ći pita­njem vred­no­va­nja i opi­sa gra­đe, isto­ri­jom arhi­va i arhi­vis­ti­ke, digi­tal­nom gra­đom, pos­t­mo­der­nim arhi­vi­ma. Bio je jedan od tvo­ra­ca neko­li­ko uti­caj­nih arhiv­skih stra­te­gi­ja od kojih je naj­poz­na­ti­ja makro­vred­no­va­nje. Obja­vio je pet knji­ga i više od 80 čla­na­ka,1 bio je član redak­ci­ja više časo­pi­sa,2  uklju­ču­ju­ći časo­pi­se Arhi­va­ria3 i The Ame­ri­can Arc­hi­vist. Na svom putu od isto­ri­ča­ra do arhi­vis­te i od tra­di­ci­onal­nog do pos­t­mo­der­nog arhi­vis­te dobio je broj­na pro­fe­si­onal­nih priz­na­nja. Za dopri­nos u razvo­ju arhi­vis­ti­ke pos­tao je član Kanad­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je.

Umro je 2014. godi­ne.4

Kada je upi­tan kako je počeo da se bavi teori­jom arhi­vis­ti­ke i isto­ri­jom arhi­va i arhi­vis­ti­ke, Teri Kuk je odgo­vo­rio da je nje­go­vo puto­va­nje otpo­če­lo kada je počeo sebi da pos­tav­lja mno­go­broj­na “zašto?” pita­nja o arhi­vi­ma, arhiv­skim pro­ce­si­ma, ide­ja­ma… Pitao se zašto prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je zauzi­ma tako zna­čaj­no mes­to u arhiv­skoj teori­ji i prak­si kada pita­nje porek­la gra­đe nije tako jed­nos­tav­no i kada sve više gra­đe ima višes­tru­ko porek­lo, zašto je vred­no­va­nje doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la bazi­ra­no na istra­ži­vač­kim tren­do­vi­ma aka­dem­skih isto­ri­ča­ra kada i pri­pad­ni­ci mno­gih dru­gih pro­fe­si­ja ima­ju potre­be za istra­ži­va­njem arhi­va, zašto arhi­vis­ti insis­ti­ra­ju na činje­ni­ci da su samo neutral­ni i objek­tiv­ni kus­to­si kada je oči­gled­no da su oni kroz pro­ces vred­no­va­nja arhiv­ske gra­đe aktiv­ni i subjek­tiv­ni učes­ni­ci u stva­ra­nju arhi­va, zašto se toli­ko paž­nje pok­la­nja pro­izvo­du, tj. doku­men­ti­ma, a ne pro­ce­su koji dovo­di do nji­ho­vog nas­tan­ka, zašto je arhiv­sku gra­đu opi­su­je­mo na način na koji to čini­mo?5 Ova i mno­ga dru­ga pita­nja su potak­la Teri­ja Kuka da tra­ži odgo­vo­re kroz pro­uča­va­nje isto­ri­je arhi­va i arhi­vis­ti­ke, ali i kroz pre­is­pi­ti­va­nje teori­je arhi­vis­ti­ke putem pos­t­mo­der­nis­tič­kih ide­ja i shva­ta­nja.
Naziv pos­t­mo­der­na filo­zo­fi­ja upo­treb­lja­va se da bi se obe­le­ži­lo sta­nje u filo­zo­fi­ji u kome su osnov­ne ide­je moder­ne filo­zo­fi­je zapa­le u kri­zu. U skla­du sa tim, filo­zo­fi­ja pos­t­mo­der­ne, koja se razvi­ja u dru­goj polo­vi­ni 20. veka, podra­zu­me­va kri­ti­ku, pre­is­pi­ti­va­nje – ali pone­kad i odba­ci­va­nje – celo­kup­ne moder­ne filo­zo­fi­je u kojoj domi­ni­ra pro­sve­ti­telj­sko pove­re­nje u objek­tiv­nost ljud­skog zna­nja i moguć­nost ute­me­lje­nja svih obli­ka živo­ta na raci­onal­nim prin­ci­pi­ma.6 Pos­t­mo­der­ni­zam dubo­ko sum­nja u sve meta­pri­po­ves­ti, u moguć­nost spoz­na­je sve­ta kakav on zais­ta jes­te, u moguć­nost nje­go­vog real­nog opi­sa. Pos­t­mo­der­ni­zam odba­cu­je pojam uni­ver­zal­ne isti­ne, sma­tra da iza sva­ke nauke sto­ji soci­jal­ni kon­tekst. Pos­t­mo­der­ni­zam je kao kon­cept nepo­ver­ljiv pre­ma meta­na­ra­ci­ja­ma i pro­ti­van svim mito­vi­ma, pre­poz­nat­ljiv je po odba­ci­va­nju defi­ni­tiv­nih reše­nja, a u arhi­vis­ti­ku je ušao naj­vi­še posred­stvom rado­va Žaka Deri­de (1996, Arc­hi­ve Fever). Nje­gov uti­caj na stva­ra­nje nove arhiv­ske teori­je i prak­se Teri Kuk vidi u rela­ti­vi­za­ci­ji i pre­is­pi­ti­va­nju osnov­nih arhi­vis­tič­kih nače­la, kao i u poseb­nom nagla­ša­va­nju kon­tek­s­ta, kao dimen­zi­je koja u današ­njoj arhi­vis­ti­ci zauzi­ma vrlo zna­čaj­no mes­to. Teri Kuk sma­tra da se uti­caj pos­t­mo­der­niz­ma na arhiv­sku prak­su može posma­tra­ti kroz kroz nje­ne poje­di­ne seg­men­te: vred­no­va­nje, opis i tran­s­pa­rent­nost i odgo­vor­nost arhi­va.7
Pos­t­mo­der­nis­tič­ka shva­ta­nja dono­se i nova viđe­nja arhi­va kao ins­ti­tu­ci­ja i nji­ho­ve svr­he. Dok se rani­je sma­tra­lo da arhi­vi slu­že drža­vi, novi kon­cept sma­tra da su arhi­vi od lju­di i za lju­de. Pored toga što vrše zašti­tu arhiv­ske gra­đe, sma­tra se da im je svr­ha da pru­že gra­đa­ni­ma ose­ćaj iden­ti­te­ta i lokal­ne pri­pad­nos­ti, kao i da učes­tvu­ju u obli­ko­va­nju nji­ho­ve lič­ne i kolek­tiv­ne memo­ri­je. Ova nova shva­ta­nja nuž­no dovo­de do pro­me­ne u orji­en­ta­ci­ji arhi­vis­ta, prvens­tve­no u vred­no­va­nju arhiv­ske gra­đe, ali i u osta­lim aktiv­nos­ti­ma, ponaj­pre u opi­si­va­nju, kate­go­ri­za­ci­ji i sis­te­ma­ti­za­ci­ji infor­ma­ci­ja. Na uda­ru pos­t­mo­der­nis­tič­kih shva­ta­nja su se naš­li i osnov­ni arhi­vis­tič­ki prin­ci­pi na koji­ma je bazi­ra­na tra­di­ci­onal­na arhi­vis­ti­ka i tra­di­ci­onal­na arhiv­ska para­dig­ma: prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­ski prin­cip i nače­lo prvo­bit­nog reda.8

Prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­ski prin­cip i nače­lo prvo­bit­nog reda – kon­tekst arhiv­ske gra­đe

Teri Kuk se ne sla­že sa tra­di­ci­onal­nom arhi­vis­ti­kom koja kon­tekst doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la naj­u­že pove­zu­je sa nje­go­vom pro­ve­ni­jen­ci­jom. Sma­tra da je kon­tekst gra­đe mno­go šira kate­go­ri­ja od nje­nog porek­la i mes­ta nas­tan­ka u odre­đe­nom admi­nis­tra­tiv­noj hije­rar­hij­skoj struk­tu­ri i zas­tu­pa sta­no­vi­šte da su za kon­tekst gra­đe mno­go bit­ni­je funk­ci­je i aktiv­nos­ti izvan admi­nis­tra­tiv­ne struk­tu­re u kojoj je gra­đa nas­ta­la. Sma­tra da tra­di­ci­onal­no posma­tra­na admi­nis­tra­tiv­na ver­ti­kal­na struk­tu­ra ne može da pru­ži puno razu­me­va­nje kon­tek­s­ta gra­đe. U današ­nje doba, kada je ver­ti­kal­na struk­tu­ra ispre­se­ca­na broj­nim hori­zon­tal­nim funk­ci­ja­ma i aktiv­nos­ti­ma koje dale­ko pre­va­zi­la­ze gra­ni­ce admi­nis­tra­tiv­nog sis­te­ma u kojem gra­đa nas­ta­je, nemi­nov­no je i pome­ra­nje foku­sa pro­ve­ni­jen­ci­je. Sa porek­la i mes­ta nas­tan­ka, fokus pro­ve­ni­jen­ci­je se pome­ra na funk­ci­je, aktiv­nos­ti i pro­ce­se koji su dove­li do nje­nog nas­tan­ka. Pre­ma Teri­ju Kuku, ovde je reč o jed­noj radi­kal­no dru­ga­či­joj vrsti pro­ve­ni­jen­ci­je, funk­ci­onal­noj pro­ve­ni­jen­ci­ji, koja omo­gu­ća­va mno­go širi i dub­lji pogled u kon­tekst gra­đe, a samim tim omo­gu­ća­va i nje­no bolje razu­me­va­nje. Funk­ci­onal­na, pos­t­mo­der­na pro­ve­ni­jen­ci­ja pove­zu­je vir­tu­el­no kroz dina­mič­ne, višes­tru­ke veze aktiv­nos­ti koje dovo­de do nas­tan­ka gra­đe i nas­ta­lu gra­đu. Među­tim, po nje­mu, veći­na arhi­vis­ta još uvek raz­miš­lja hije­rar­hij­ski, pri­me­nju­ju­ći tra­di­ci­onal­ne arhiv­ske meto­de pri­li­kom sre­đi­va­nja, vred­no­va­nja i opi­si­va­nja gra­đe. Sma­tra da se tra­di­ci­onal­ni arhi­vi sve više uda­lja­va­ju od real­nos­ti, a da tra­di­ci­onal­no shva­će­na pro­ve­ni­jen­ci­ja u digi­tal­nom dobu pos­ta­je ire­le­vant­na, pa čak i opas­na.9
Teri Kuk se sla­že sa tra­di­ci­onal­nim viđe­njem da je arhiv­ski fond osno­va arhi­va, arhiv­skog rada i arhiv­skog opi­sa, ali se od kla­sič­nog shva­ta­nja uda­lja­va svo­jim poima­njem sušti­ne arhiv­skog fon­da.10 Kao i osta­li pos­t­mo­der­nis­ti, on posma­tra arhiv­ski fond kao inte­lek­tu­al­ni kon­cept. Fond je za nje­ga ne samo fizič­ka celi­na u arhi­vu već i kon­cep­tu­al­ni odraz opi­sa fizič­kih jedi­ni­ca datog fon­da i opi­sa admi­nis­tra­tiv­nih, isto­rij­skih i funk­ci­onal­nih karak­te­ris­ti­ka nje­go­vog tvor­ca. Sma­tra da arhiv­ski fond ne odra­ža­va samo fizič­ki pore­dak koji je zas­no­van na pra­vi­li­ma pro­is­tek­lim iz tran­sfe­ra,11 sre­đi­va­nja ili stva­ra­nja odre­đe­nih gru­pa gra­đe, već fond posma­tra kao kon­cep­tu­al­nu celi­nu koja odra­ža­va pro­ce­se koji su dove­li do stva­ra­nja gra­đe od stra­ne stva­ra­oca i pred­stav­lja pri­rod­nu celi­nu u čijoj osno­vi su zajed­nič­ke funk­ci­je, aktiv­nos­ti, oblik ili pri­me­na. Pre­ma Teri­ju Kuku, osnov­nu kohe­ziv­nu vezu fon­da pred­stav­lja­ju funk­ci­je i aktiv­nos­ti koje su dove­le do nas­tan­ka gra­đe od stra­ne stva­ra­oca.

Teri Kuk, kao i osta­li pos­t­mo­der­nis­ti, sma­tra da je tra­di­ci­onal­no shva­će­no nače­lo prvo­bit­nog reda proš­lost savre­me­ne arhi­vis­ti­ke. Od kru­tog čuva­nja prvo­bit­nog reda u fon­du ovo nače­lo se tran­sfor­mi­še u kon­cep­tu­al­ni model koji nas­ta­je upo­tre­bom odgo­va­ra­ju­ćih sof­tve­ra i u kojem su doku­men­ti odlo­že­ni nasu­mič­no, bez odre­đe­nog reda, ali izme­đu kojih se mogu uspos­ta­vi­ti inte­lek­tu­al­ne ili funk­ci­onal­ne veze na raz­li­či­te nači­ne, u raz­li­či­te svr­he, u raz­li­či­to vre­me, za raz­li­či­te koris­ni­ke. I pojam doku­men­ta doživ­lja­va tran­sfor­ma­ci­ju. Nova shva­ta­nja doku­ment više ne posma­tra­ju kao fizič­ki obje­kat, nego kao kon­cep­tu­al­ni data-obje­kat, kon­tro­li­san sa meta­po­da­ci­ma koji vir­tu­el­no kom­bi­nu­ju sadr­žaj, kon­tekst i struk­tu­ru u cilju sve­do­če­nja o nekoj aktiv­nos­ti ili funk­ci­ji tvor­ca. Kako se kon­tekst doku­men­ta i nje­go­va upo­tre­ba menja­ju kroz vre­me, tako se menja­ju i meta­po­da­ci.12

Vred­no­va­nje doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la

Pita­nje arhiv­skog vred­no­va­nja kao naj­ve­će odgo­vor­nos­ti arhi­vis­ta je tema koja se razvi­la rela­tiv­no kas­no i iza­zva­la je broj­ne ras­pra­ve u okvi­ru stru­ke. Savre­me­ni arhi­vis­ti sma­tra­ju da je vred­no­va­nje samo srce arhi­vis­ti­ke, da je nje­na osno­va i da iz nje­ga pro­is­ti­ču sve osta­le funk­ci­je. Pojam arhiv­skog vred­no­va­nja se zna­čaj­no menjao kroz isto­ri­ju.13

Do sre­di­ne 20. veka arhi­vis­ti su sma­tra­li da uop­šte ne tre­ba da se bave vred­no­va­njem, da je to near­hi­vis­tič­ki čin. Arhi­vis­ti su se bili pois­to­ve­ti­li sa ulo­gom čuva­ra. Nakon toga nas­tu­pio je peri­od u kojem se sma­tra­lo da su arhi­vis­ti samo neutral­ni, objek­tiv­ni, pasiv­ni posred­ni­ci izme­đu gra­đe i isto­ri­ča­ra. Vred­no­va­nje je vrše­no na osno­vu vred­nos­ti koje su pro­is­ti­ca­le iz tren­do­va u isto­ri­ogra­fi­ji. Tre­ći peri­od odli­ku­je viđe­nje da se arhi­vis­tič­ki posao, pa samim tim i vred­no­va­nje, može sves­ti na skup pos­tu­pa­ka i pro­ce­du­ra bez obzi­ra na teoret­sku i filo­zof­sku poza­di­nu vred­no­va­nja. Arhi­vis­ti vred­nu­ju gra­đu na osno­vu istra­ži­va­nja, ana­li­zi­ra­nja i pro­ce­nji­va­nja druš­tve­ne funk­ci­onal­nos­ti i svih pove­za­nih aktiv­nos­ti na rela­ci­ji gra­đa­nin – drža­va, odnos­no vred­no­va­nje se vrši na osno­vu ana­li­ze funk­ci­ja stva­ra­oca. Teri Kuk sma­tra da je sada nas­tu­pi­la čet­vr­ta faza vred­no­va­nja, faza u kojoj bi arhi­vis­ti tre­ba­lo da pode­le funk­ci­ju vred­no­va­nja sa gra­đa­ni­ma. Za Kuka je uklju­či­va­nje gra­đa­na u ovaj pro­ces od pre­sud­ne važ­nos­ti i sma­tra da oni tre­ba da budu ne samo učes­ni­ci već i part­ne­ri.
I danas poje­di­ni arhi­vis­tič­ki kru­go­vi, uglav­nom pove­za­ni sa digi­tal­nim čuva­njem, sma­tra­ju da vred­no­va­nje nije nji­hov posao. Teri Kuk u ovom sta­no­vi­štu vidi para­doks, sma­tra­ju­ći da se pov­la­če­njem arhi­vis­ta iz pos­tup­ka vred­no­va­nja ovaj vrlo bitan aspekt pre­pu­šta stva­ra­oci­ma ili ima­oci­ma doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la, a samim tim se otva­ra put even­tu­al­nim zlo­upo­tre­ba­ma i uni­šte­nju vred­nih doku­me­na­ta. Tako od sta­va da je vred­no­va­nje near­hi­vis­tič­ki pro­ces, dola­zi­mo do mogu­će situ­aci­je da su arhi­vis­ti svo­jim pasiv­nim sta­vom odgo­vor­ni za nese­lek­tiv­no vred­no­va­nje.14
Teri Kuk je bio jedan od tvo­ra­ca makro­vred­no­va­nja, poz­na­tog još i pod nazi­vom funk­ci­onal­no vred­no­va­nje, mode­la koji je razvio Naci­onal­ni arhiv Kana­de 90-ih godi­na proš­log veka. U osno­vi ove meto­de vred­no­va­nja je funk­ci­onal­na ana­li­za ins­ti­tu­ci­ja. Arhi­vis­ti ana­li­zom funk­ci­ja stva­ra­oca gra­đe utvr­đu­ju koja gra­đa je važ­na za druš­tvo. U odno­su na tra­di­ci­onal­no vred­no­va­nje, fokus je pome­ren sa ver­ti­kal­ne hije­rar­hij­ske struk­tu­re i ana­li­ze sadr­ža­ja doku­me­na­ta na funk­ci­je i ana­li­zu odno­sa doku­me­na­ta i fun­ci­ja koje su dove­le do nji­ho­vog nas­tan­ka.15

Teri Kuk sma­tra da kla­si­čan Šelen­ber­gov model vred­no­va­nja ima mno­go nedos­ta­ta­ka. U cen­tru ovog mode­la su potre­be uskog aka­dem­skog kru­ga lju­di, isto­ri­ča­ra, koje zavi­se od isto­ri­ograf­skih tren­do­va. Kuk sma­tra da su ovak­vim pris­tu­pom zane­ma­re­ne potre­be širo­kih slo­je­va gra­đans­tva sa čita­vim spek­trom potre­ba i da sto­ga ne pos­to­ji ni etič­ka oprav­da­nost za dalju odbra­nu ovog mode­la. Tako­đe sma­tra da Šelen­ber­gov pris­tup ima i bit­ne meto­do­lo­ške nedos­tat­ke.16
Teri Kuk navo­di da je sušti­na makro­vred­no­va­nja u tome što se kroz ovaj pris­tup zajed­no pro­ce­nju­je druš­tve­na vred­nost funk­ci­onal­no-struk­tu­ral­nog kon­tek­s­ta u kojem je gra­đa nas­ta­la od stra­ne odre­đe­nog stva­ra­oca i pove­za­nost tog kon­tek­s­ta sa gra­đa­ni­ma, gru­pa­ma, orga­ni­za­ci­ja­ma, odnos­no publi­kom. Tra­di­ci­onal­no vred­no­va­nje je foku­si­ra­no na sadr­žaj gra­đe, dok je u cen­tru makro­vred­no­va­nja pro­ce­nji­va­nje funk­ci­onal­nog kon­tek­s­ta stva­ra­oca gra­đe. Vred­no­va­nje se odno­si na gra­đu (doku­men­te), dok makro­vred­no­va­nje toj gra­đi daje širi kon­tekst. Na taj način, makro­vred­no­va­nje pred­stav­lja kon­cep­tu­al­nu, vir­tu­el­nu ili funk­ci­onal­nu pro­ve­ni­jen­ci­ju.17

Teri Kuk uoča­va tri među­sob­no pove­za­na enti­te­ta kon­tek­s­ta: stva­ra­oce gra­đe (hije­rar­hij­ske struk­tu­re i dr), druš­tve­no isto­rij­ske pro­ce­se (funk­ci­je, aktiv­nos­ti, tran­sak­ci­je) i gra­đa­ne koji su u odre­đe­noj pove­za­nos­ti sa nave­de­nim struk­tu­ra­ma ili funk­ci­ja­ma. Zada­tak arhi­vis­ta je da istra­žu­ju pri­ro­du i među­sob­ne pove­za­nos­ti i inte­rak­ci­je izme­đu enti­te­ta kon­tek­s­ta i da na osno­vu toga vred­nu­ju gra­đu pro­is­tek­lu iz tih odno­sa. Kuk sma­tra da ova­kav pris­tup omo­gu­ća­va lak­še iden­ti­fi­ko­va­nje i izdva­ja­nje manje vred­ne gra­đe, odnos­no omo­gu­ća­va da se veli­ke koli­či­ne bez­vred­nog doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la mogu izlu­či­ti na makro­ni­vou bez dalje pro­ce­ne, što dono­si veli­ke ušte­de u vre­me­nu, nov­cu, pros­to­ru, radu i dr.18

Među­tim, Teri Kuk sma­tra da je makro­vred­no­va­nje samo faza u razvo­ju arhiv­skog vred­no­va­nja. Veru­je da smo na počet­ku ere u kojoj će gra­đa­ni biti aktiv­ni učes­ni­ci i part­ne­ri u ovom pro­ce­su, čak i čuva­ri gra­đe. Uklju­či­va­nje gra­đa­na je od pre­sud­ne važ­nos­ti pogo­to­vo za digi­tal­no doba. Pre­dvi­đa da će arhi­vis­ti u buduć­nos­ti samo suvred­no­va­ti doku­men­tar­ni mate­ri­jal, a da će arhi­vi pre­uzi­ma­ti gra­đu samo kao kraj­nje reše­nje za nje­nu zašti­tu.19

I za kraj ovog poglav­lja, reči Teri­ja Kuka: Ako može­mo shva­ti­ti ovu vizi­ju, uko­li­ko može­mo pre­ki­nu­ti “rak-ranu” tiši­ne,20 ako si može­mo odu­ze­ti eks­klu­ziv­nu moć i nauči­ti je dije­li­ti putem surad­nje, tada će ono što ćemo ubu­du­će čuva­ti biti radi­kal­no dru­ga­či­je. I uko­li­ko mi arhi­vis­ti pri­hva­ti­mo činje­ni­cu da nas dois­ta defi­ni­ra to “što čuva­mo” i da “čuva­mo ono što jesmo”, tada će se naš pro­fe­si­onal­ni iden­ti­tet tako­đer radi­kal­no pro­mi­je­ni­ti u znat­nu korist druš­tva. Vje­ru­jem da je teore­ti­zi­ra­nje i pri­mje­na tak­ve vizi­je u bli­skoj buduć­nos­ti osnov­ni pro­fe­si­onal­ni iza­zov u svim arhi­vis­tič­kim funk­ci­ja­ma i sasvim sigur­no u našoj prvoj odgo­vor­nos­ti arhi­vis­tič­kog vred­no­va­nja.21

Arhiv­ska para­dig­ma u Srbi­ji u kon­tek­s­tu raz­ma­tra­nja pos­t­mo­der­nis­tič­kih ide­ja

Tokom pro­tek­lih 120 godi­na arhiv­ska teori­ja se razvi­ja­la i menja­la, sa ciljem dava­nja odgo­vo­ra na spe­ci­fič­ne arhiv­ske potre­be. Savre­me­na arhiv­ska teori­ja je poče­la da se razvi­ja 60-ih godi­na 20. veka i pove­za­na je sa delo­va­njem više teore­ti­ča­ra i arhi­vis­ta koji su novu pro­ble­ma­ti­ku obra­đi­va­li sa raz­li­či­tih sta­no­vi­šta, ali su svi deli­li viđe­nje o važ­nos­ti nagla­ša­va­nja kon­tek­s­ta, inter­pre­ta­ci­je i kri­tič­kog čita­nja koji su u sre­di­štu stva­ra­nja nove arhiv­ske teori­je. Ova pro­me­na u arhiv­skoj teori­ji poči­va na pre­poz­na­va­nju važ­nos­ti kon­tek­s­ta u kul­tu­ri, uti­ca­ju pos­t­mo­der­niz­ma i dras­tič­nim teh­no­lo­škim pro­me­na­ma.22 Arhiv­ska teori­ja se menja pod uti­ca­jem pos­t­mo­der­nis­tič­kih shva­ta­nja, ali i pod uti­ca­jem pro­me­na u arhiv­skoj prak­si do kojih dola­zi usled poku­ša­ja reša­va­nja pro­ble­ma iza­zva­nih naglim teh­no­lo­škim razvo­jem, odnos­no pro­me­na­ma teh­no­lo­gi­je pomo­ću kojih doku­men­ti nas­ta­ju, čuva­ju se i pre­zen­tu­ju. Pre­ma Džo­nu Ride­ne­ru, na pro­me­nu arhiv­ske teori­je su uti­ca­li: pro­me­na para­dig­me, teh­no­lo­ške pro­me­ne i isto­ri­ogra­fi­ja.23

Pro­me­na nauč­ne para­dig­me, sma­tra Tomas Kun, nas­tu­pa uvek kada odgo­vo­ri na istra­ži­vač­ka pita­nja više ne mogu da objas­ne posma­tra­ne feno­me­ne ili kada meto­do­lo­gi­ja prak­se, ute­me­lje­na na teori­ji, u tak­vim posma­tra­nji­ma više ne zado­vo­lja­va naras­le potre­be. Kao pos­le­di­ca toga razvi­ja­ju se raz­li­či­ti kon­cep­ti pro­ble­ma i mogu­ćih reše­nja, a onu hipo­te­zu koja se poka­že kao tač­na usva­ja struč­na jav­nost. Kada dođe do pro­me­ne para­dig­me, nauč­ni­ci menja­ju dota­daš­nji pogled na svet, pita­nja koja o nje­mu pos­tav­lja­ju, oru­đa koja koris­te da bi ga razu­me­li.24  Savre­me­ni teore­ti­ča­ri arhi­vis­ti­ke sma­tra­ju da danas u arhi­vis­ti­ci egzis­ti­ra­ju dve para­dig­me: sta­ra, isto­rij­sko-teh­nič­ka i savre­me­na, nauč­no-infor­ma­ci­ona. Osnov­ni objekt sta­re para­dig­me je doku­ment, a nove je infor­ma­ci­ja. U osno­vi savre­me­ne arhiv­ske para­dig­me su pos­t­mo­der­nis­tič­ka shva­ta­nja.

Gde su u ovim pro­me­na­ma arhiv­ska teori­ja i prak­sa u Srbi­ji? Koja arhiv­ska para­dig­ma domi­ni­ra kod nas? Da li su naši arhi­vi tra­di­ci­onal­ni ili pos­t­mo­der­ni? Odgo­vo­ri na ova pita­nja, u naj­u­žem smis­lu, mogu se dobi­ti ana­li­zom osnov­nih arhi­vis­tič­kih prin­ci­pa na koji­ma je bazi­ra­na tra­di­ci­onal­na arhi­vis­ti­ka i tra­di­ci­onal­na arhiv­ska para­dig­ma, a koji su u pos­t­mo­der­nis­tič­kim shva­ta­nji­ma doži­ve­la veli­ku tran­sfor­ma­ci­ju: prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­ski prin­cip i nače­lo prvo­bit­nog reda.

Prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je25 i fon­dov­ski prin­cip su osno­va arhiv­skog rada u Srbi­ji. Ovi prin­ci­pi, koji su u Srbi­ji zas­tup­lje­ni od osni­va­nja arhi­va kao usta­no­va koje čuva­ju arhiv­sku gra­đu, danas ima­ju svo­ju osno­vu u Zako­nu o kul­tur­nim dobri­ma: Arhiv­ska gra­đa i regis­tra­tur­ski mate­ri­jal, nas­ta­li u radu držav­nih orga­na i orga­ni­za­ci­ja, orga­na jedi­ni­ca teri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je i lokal­ne samo­upra­ve, poli­tič­kih orga­ni­za­ci­ja, usta­no­va i pre­du­ze­ća i dru­gih orga­ni­za­ci­ja, ver­skih zajed­ni­ca i poje­di­na­ca čuva­ju se kao celi­na – arhiv­ski fond i ne mogu se ras­par­ča­va­ti.26  Prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­ski prin­cip i nače­lo prvo­bit­nog reda se u srp­skoj arhi­vis­ti­ci sma­tra­ju za pola­zi­šte sva­kog prak­tič­nog rada. Čine jedins­tvo, sem u slu­ča­je­vi­ma kada nije mogu­će rekons­tru­isa­ti prvo­bit­ni pore­dak doku­me­na­ta u fon­du. Arhiv­ski fond se posma­tra tra­di­ci­onal­no, kao fizič­ka tvo­re­vi­na.
Kon­tekst, kojem pos­t­mo­der­nis­ti pri­da­ju veli­ki zna­čaj, u srp­skoj arhiv­skoj prak­si se uglav­nom posma­tra na tra­di­ci­ona­lan način. Kon­tekst pro­izi­la­zi iz stuk­tu­ral­no shva­će­ne pro­ve­ni­jen­ci­je, pove­zan je sa admi­nis­tra­tiv­nom struk­tu­rom tj. mes­tom nas­tan­ka i čuva­nja doku­me­na­ta. Kon­tekst, iska­zan u nara­tiv­nom obli­ku, je sadr­žan u Isto­ri­ja­tu stva­ra­oca i Isto­ri­ja­tu arhiv­skog fon­da, odnos­no Isto­rij­skoj beleš­ci. Iako su ele­men­ti­ma Isto­ri­ja­ta stva­ra­oca obu­hva­će­ni delat­nost i funk­ci­je stva­ra­oca, oni se posma­tra­ju usko, bez veće ana­li­ze.
Među­tim pos­led­njih neko­li­ko godi­na, pre­vo­dom stan­dar­da Među­na­rod­nog arhiv­skog save­ta na srp­ski jezik,27 i srp­ski arhi­vis­ti su poče­li više da raz­miš­lja­ju o kon­tek­s­tu arhiv­ske gra­đe. Iako su naj­vi­še paž­nje iza­zva­li prvo ISAD(G), a potom ISAAR(CPF) stan­dard, to je bilo dovolj­no da se kroz arhiv­sku teori­ju i prak­su aktu­eli­zu­je pita­nje kon­tek­s­ta arhiv­ske gra­đe.

Vred­no­va­nje regis­tra­tur­skog mate­ri­ja­la28 je u Srbi­ji većim delom zas­no­va­no na tra­di­ci­onal­noj arhiv­skoj para­dig­mi, odnos­no vrši se na osno­vu sadr­ža­ja gra­đe. Pre­ma Ured­bi o kate­go­ri­ja­ma regis­tra­tur­skog mate­ri­ja­la sa roko­vi­ma čuva­nja iz 1993. godi­ne,29  roko­vi čuva­nja su dati pre­ma lis­ti kate­go­ri­ja regis­tra­tur­skog mate­ri­ja­la sači­nje­noj na osno­vu Jedins­tve­ne kla­si­fi­ka­ci­je pred­me­ta po mate­ri­ji koja je sas­tav­ni deo Uput­stva o kan­ce­la­rij­skom pos­lo­va­nju orga­na držav­ne upra­ve iz 1993. godi­ne.30 Pre­ma Ured­bi o kan­ce­la­rij­skom pos­lo­va­nju orga­na držav­ne upra­ve iz 1992. godi­ne31 svi pred­me­ti i akti u kan­ce­la­rij­skom pos­lo­va­nju oba­vez­no se kla­si­fi­ku­ju po mate­ri­ji koja je po deci­mal­nom sis­te­mu svr­sta­na u 10 glav­nih gru­pa.32

Godi­ne 2008. među­na­rod­ni stan­dard ISO 15489: Infor­ma­ci­je i doku­men­ta­ci­ja – Uprav­lja­nje doku­men­ti­ma, delo­vi 1 i 2, pre­ve­den je na srp­ski jezik.33  Time su arhi­vis­ti Srbi­je, kao i sva prav­na i fizič­ka lica koji­ma je ina­če ovaj stan­dard name­njen, dobi­li moć­ni rad­ni apa­rat. Iako ovaj stan­dard još uvek nije imple­men­ti­ran u doma­će zako­no­dav­s­tvo, mno­ga prav­na lica, koje ne oba­ve­zu­je pos­to­je­ći zakon­ski okvir, su svoj sis­tem kan­ce­la­rij­skog pos­lo­va­nja saobra­zi­la ovom stan­dar­du. Stan­dard ISO 15489 pre­dvi­đa kla­si­fi­ka­ci­oni sis­tem zas­no­van na pos­lov­nim funk­ci­ja­ma, navo­de­ći da je kla­si­fi­ka­ci­ja u pot­pu­no razvi­je­noj for­mi dono­si pri­kaz pos­lov­nih funk­ci­ja, aktiv­nos­ti i delat­nos­ti orga­ni­za­ci­je, te daje moguć­nost da se taj pri­kaz može koris­ti­ti za razvi­ja­nje kla­si­fi­ka­ci­one šeme za uprav­lja­nje doku­men­ti­ma. Kada govo­ri o vred­no­va­nju doku­me­na­ta, Stan­dard 15489 navo­di da je prvo potreb­no izvr­ši­ti ana­li­zu unu­traš­njeg i spo­ljaš­njeg okru­že­nja orga­ni­za­ci­je, njen odnos (odno­se) pre­ma okru­že­nju, te utvr­di­ti pos­lov­ne funk­ci­je i delat­nos­ti koje orga­ni­za­ci­ja obav­lja. Potom je potreb­no rezul­ta­te ove pos­lov­ne ana­li­ze raz­mo­tri­ti u odno­su na spo­ljaš­nje i unu­traš­nje zah­te­ve radi oču­va­nja odgo­vor­nos­ti za pos­lov­nu delat­nost.34 U ovoj meto­do­lo­gi­ji jas­no su vid­lji­vi pos­t­mo­der­nis­tič­ki ele­men­ti, odnos­no funk­ci­je i aktiv­nos­ti orga­ni­za­ci­je i nji­ho­ve inte­rak­ci­je su u sre­di­štu sis­te­ma za uprav­lja­nje doku­men­ti­ma. Iz napred nave­de­nog se vidi da su srp­ska arhiv­ska teori­ja i prak­sa zas­no­va­ne na tra­di­ci­onal­noj arhiv­skoj para­dig­mi. U pos­led­njih neko­li­ko godi­na, naj­vi­še posred­stvom među­na­rod­nih stan­dar­da, do naših arhi­va sti­gla su i poje­di­na pos­t­mo­der­nis­tič­ka shva­ta­nja. U prak­si, pri­me­na ovih ide­ja je na zane­mar­lji­vom nivou. Iako su mno­gi od ovih pos­t­mo­der­nis­tič­kih raz­miš­lja­nja i pos­tu­pa­ka vrlo dale­ko od naše arhi­vis­tič­ke prak­se, situ­aci­ja bi se znat­no pro­me­ni­la uko­li­ko bi se stan­dar­di Među­na­rod­nog arhiv­skog save­ta i stan­dard SRPS ISO 15489 1–2 inkor­po­ri­ra­li u zako­no­dav­ni sis­tem Srbi­je. Pri­me­na stan­dar­da MAS-a u arhi­vi­ma bi rezul­ti­ra­la izra­dom dos­led­ni­jih i razum­lji­vi­jih opi­sa arhiv­ske gra­đe (poseb­no boljim razu­me­va­njem kon­tek­s­ta nas­ta­ka i koriš­će­nja gra­đe), olak­ša­lo bi se pro­na­la­že­nje i raz­me­na infor­ma­ci­ja i omo­gu­ći­lo bi se stva­ra­nje jedins­tve­nih infor­ma­ci­onih sis­te­ma. Pri­me­nom stan­dar­da SRPS ISO 15489 pove­ća­la bi se efi­kas­nost uprav­lja­nja doku­men­ti­ma kod stva­ra­oca, poseb­no kada je reč o elek­tron­skim doku­men­ti­ma. Naj­ve­ća vred­nost ovog stan­dar­da je u tome što on uvo­di arhiv­ske ins­ti­tu­ci­je na samom počet­ku pro­ce­sa pra­će­nja doku­men­ta – od kon­cep­ta stva­ra­nja doku­men­ta i sis­te­ma uprav­lja­nja doku­men­ti­ma do pre­da­je nad­lež­noj arhiv­skoj ins­ti­tu­ci­ji, a ne kao do sada na kra­ju pro­ce­sa, kada su inter­ven­ci­je arhi­va goto­vo nemo­gu­će.35

Narav­no, sve ovo bi tre­ba­lo da bude pra­će­no stal­nim usa­vr­ša­va­njem i struč­no-meto­do­lo­škom obu­kom rad­ni­ka u arhi­vi­ma. U Srbi­ji se vrlo uzak krug lju­di bavi teoret­skim pita­nji­ma arhiv­ske nauke. Arhi­vis­ti ovo objaš­nja­va­ju činje­ni­com da im sva­kod­nev­ni arhiv­ski život, pun prak­tič­nih pro­ble­ma koji dovo­de u pita­nje i egzis­ten­ci­ju samih arhi­va, ne ostav­lja puno pros­to­ra za to. Veći­na njih sma­tra da je prvo potreb­no rešti prak­tič­ne pro­ble­me, da su teorij­ska pita­nja nešto što se ostav­lja za kraj i čime tre­ba da se bave “oda­bra­ni”. Na ovom mes­tu neće biti reči o raz­lo­zi­ma ovak­vog raz­miš­lja­nja, ali će biti izra­že­no nes­la­ga­nje sa njim. U osno­vi reša­va­nja sva­kog prak­tič­nog pro­ble­ma je odre­đe­na teorij­ska pos­tav­ka.

Da bi se rešio odre­đe­ni prak­tič­ni pro­blem, uglav­nom se tra­ži odgo­vor na pita­nje: kako? Među­tim, ovak­vim pris­tu­pom se pre­ska­če vrlo bit­na faza, odnos­no tra­ga­nje za odgo­vo­rom na pita­nje: zašto? Pita­nje zašto je teorij­sko, odnos­no odgo­vor na nje­ga pred­stav­lja teorij­sku osno­vu za reša­va­nje pro­ble­ma. Ako se odgo­vo­ri na pita­nje zašto, mno­go brže i kva­li­te­ni­je će se doći do odgo­vo­ra na pita­nje kako. To će doves­ti do kva­li­tet­ni­jih reše­nja za arhiv­ske pro­ble­me, ubr­za­ti rad, ušte­de­ti finan­sij­ska sred­stva. No da bi smo mogli da raz­miš­lja­mo na takav način, potreb­no je da dobro poz­na­je­mo teori­ju arhi­vis­ti­ke, nje­nu sadaš­njost, ali i nje­nu proš­lost. Uko­li­ko želi­mo da pođe­mo ovim putem, rado­vi Teri­ja Kuka nam mogu mno­go pomo­ći u sti­za­nju do cilja.

Rezi­me

Teri Kuk (Ter­ry Cook, 1947–2014), kanad­ski arhi­vis­ta, bio je jedan od naj­z­na­čaj­ni­jih svet­skih teore­ti­ča­ra arhi­vis­ti­ke na pre­la­zu izme­đu 20. i 21. veka. Dao je zna­ča­jan dopri­nos razvo­ju arhiv­ske teori­je, poseb­no se bave­ći pita­njem vred­no­va­nja i opi­sa gra­đe, isto­ri­jom arhi­va i arhi­vis­ti­ke, digi­tal­nom gra­đom, pos­t­mo­der­nim arhi­vi­ma. Bio je jedan od tvo­ra­ca neko­li­ko uti­caj­nih arhiv­skih stra­te­gi­ja od kojih je naj­poz­na­ti­ja makro­vred­no­va­nje.
Pos­t­mo­der­ni­zam, kao kon­cept nepo­ver­ljiv pre­ma meta­na­ra­ci­ja­ma i pro­ti­van svim mito­vi­ma, pre­poz­nat­ljiv po odba­ci­va­nju defi­ni­tiv­nih reše­nja, u arhi­vis­ti­ku je ušao naj­vi­še posred­stvom rado­va Žaka Deri­de (1996, Arc­hi­ve Fever). Nje­gov uti­caj na stva­ra­nje nove arhiv­ske teori­je i prak­se Teri Kuk vidi u rela­ti­vi­za­ci­ji i pre­is­pi­ti­va­nju osnov­nih arhi­vis­tič­kih nače­la, kao i u poseb­nom nagla­ša­va­nju kon­tek­s­ta. Na uda­ru pos­t­mo­der­nis­tič­kih shva­ta­nja su se naš­li osnov­ni arhi­vis­tič­ki prin­ci­pi tra­di­ci­onal­ne arhiv­ske para­dig­me: prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­ski prin­cip i nače­lo prvo­bit­nog reda.
Teri Kuk se ne sla­že sa tra­di­ci­onal­nom arhi­vis­ti­kom koja kon­tekst doku­men­tar­nog mate­ri­ja­la naj­u­že pove­zu­je sa nje­go­vom pro­ve­ni­jen­ci­jom. Sma­tra da je kon­tekst gra­đe mno­go šira kate­go­ri­ja od nje­nog porek­la i mes­ta nas­tan­ka u odre­đe­nom admi­nis­tra­tiv­noj hije­rar­hij­skoj struk­tu­ri i zas­tu­pa sta­no­vi­šte da su za kon­tekst gra­đe mno­go bit­ni­je funk­ci­je i aktiv­nos­ti izvan admi­nis­tra­tiv­ne struk­tu­re u kojoj je gra­đa nas­ta­la. Sa porek­la i mes­ta nas­tan­ka fokus pro­ve­ni­jen­ci­je se pome­ra na funk­ci­je, aktiv­nos­ti i pro­ce­se koji su dove­li do nje­nog nas­tan­ka. Pre­ma Teri­ju Kuku, ovde je reč o jed­noj radi­kal­no dru­ga­či­joj vrsti pro­ve­ni­jen­ci­je, funk­ci­onal­noj pro­ve­ni­jen­ci­ji, koja omo­gu­ća­va mno­go širi i dub­lji pogled u kon­tekst gra­đe, a samim tim omo­gu­ća­va i nje­no bolje razu­me­va­nje. Funk­ci­onal­na, pos­t­mo­der­na pro­ve­ni­jen­ci­ja pove­zu­je vir­tu­el­no kroz dina­mič­ne, višes­tru­ke veze aktiv­nos­ti koje dovo­de do nas­tan­ka gra­đe i nas­ta­lu gra­đu.
Teri Kuk se sla­že sa tra­di­ci­onal­nim viđe­njem da je arhiv­ski fond osno­va arhi­va, arhiv­skog rada i arhiv­skog opi­sa ali se od kla­sič­nog shva­ta­nja uda­lja­va svo­jim poima­njem sušti­ne arhiv­skog fon­da. Kao i osta­li pos­t­mo­der­nis­ti, on posma­tra arhiv­ski fond kao inte­lek­tu­al­ni kon­cept. Fond je za nje­ga ne samo fizič­ka celi­na u arhi­vu već i kon­cep­tu­al­ni odraz opi­sa fizič­kih jedi­ni­ca datog fon­da i opi­sa admi­nis­tra­tiv­nih, isto­rij­skih i funk­ci­onal­nih karak­te­ris­ti­ka nje­go­vog tvor­ca.
Teri Kuk, kao i osta­li pos­t­mo­der­nis­ti, sma­tra da je tra­di­ci­onal­no shva­će­no nače­lo prvo­bit­nog reda proš­lost savre­me­ne arhi­vis­ti­ke. Od kru­tog čuva­nja prvo­bit­nog reda u fon­du ovo nače­lo se tran­sfor­mi­še u kon­cep­tu­al­ni model koji nas­ta­je upo­tre­bom odgo­va­ra­ju­ćih sof­tve­ra i u kojem su doku­men­ti odlo­že­ni nasu­mič­no, bez odre­đe­nog reda, ali izme­đu kojih se mogu uspos­ta­vi­ti inte­lek­tu­al­ne ili funk­ci­onal­ne veze na raz­li­či­te nači­ne, u raz­li­či­te svr­he, u raz­li­či­to vre­me, za raz­li­či­te koris­ni­ke.
Teri Kuk je bio jedan od tvo­ra­ca makro­vred­no­va­nja, poz­na­tog još i pod nazi­vom funk­ci­onal­no vred­no­va­nje, mode­la koji je razvio Naci­onal­ni arhiv Kana­de 90-ih godi­na proš­log veka. U osno­vi ove meto­de vred­no­va­nja je funk­ci­onal­na ana­li­za ins­ti­tu­ci­ja. Arhi­vis­ti ana­li­zom funk­ci­ja stva­ra­oca gra­đe utvr­đu­ju koja gra­đa je važ­na za druš­tvo. U odno­su na tra­di­ci­onal­no vred­no­va­nje, fokus je pome­ren sa ver­ti­kal­ne hije­rar­hij­ske struk­tu­re i ana­li­ze sadr­ža­ja doku­me­na­ta na funk­ci­je i ana­li­zu odno­sa doku­me­na­ta i fun­ci­ja koje su dove­le do nji­ho­vog nas­tan­ka. Tra­di­ci­onal­no vred­no­va­nje je foku­si­ra­no na sadr­žaj gra­đe, dok je u cen­tru makro­vred­no­va­nja pro­ce­nji­va­nje funk­ci­onal­nog kon­tek­s­ta stva­ra­oca gra­đe. Vred­no­va­nje se odno­si na gra­đu (doku­men­te), dok makro­vred­no­va­nje toj gra­đi daje širi kon­tekst. Na taj način, makro­vred­no­va­nje pred­stav­lja kon­cep­tu­al­nu, vir­tu­el­nu ili funk­ci­onal­nu pro­ve­ni­jen­ci­ju. Među­tim, Teri Kuk sma­tra da je makro­vred­no­va­nje samo faza u razvo­ju arhiv­skog vred­no­va­nja. Veru­je da smo na počet­ku ere u kojoj će gra­đa­ni biti aktiv­ni učes­ni­ci i part­ne­ri u ovom pro­ce­su, čak i čuva­ri gra­đe. Sma­tra da je uklju­či­va­nje gra­đa­na je od pre­sud­ne važ­nos­ti pogo­to­vo za digi­tal­no doba. Pre­dvi­đa da će arhi­vis­ti u buduć­nos­ti samo suvred­no­va­ti doku­men­tar­ni mate­ri­jal, a da će arhi­vi pre­uzi­ma­ti gra­đu samo kao kraj­nje reše­nje za nje­nu zašti­tu.
Prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je, fon­dov­ski prin­cip i nače­lo prvo­bit­nog reda su osno­va arhiv­skog rada u Srbi­ji, a arhiv­ski fond se posma­tra tra­di­ci­onal­no, kao fizič­ka tvo­re­vi­na. Kon­tekst, kojem pos­t­mo­der­nis­ti pri­da­ju veli­ki zna­čaj, u srp­skoj arhiv­skoj prak­si se uglav­nom posma­tra na tra­di­ci­ona­lan način. Među­tim pos­led­njih neko­li­ko godi­na, pre­vo­dom stan­dar­da Među­na­rod­nog arhiv­skog save­ta na srp­ski jezik, i srp­ski arhi­vis­ti su poče­li više da raz­miš­lja­ju o kon­tek­s­tu arhiv­ske gra­đe. Vred­no­va­nje regis­tra­tur­skog mate­ri­ja­la je u Srbi­ji većim delom zas­no­va­no na tra­di­ci­onal­noj arhiv­skoj para­dig­mi, odnos­no vrši se na osno­vu sadr­ža­ja gra­đe. Godi­ne 2008. među­na­rod­ni stan­dard ISO 15489: Infor­ma­ci­je i doku­men­ta­ci­ja – Uprav­lja­nje doku­men­ti­ma, delo­vi 1 i 2, pre­ve­den je na srp­ski jezik. Iako ovaj stan­dard još uvek nije imple­men­ti­ran u doma­će zako­no­dav­s­tvo mno­ga prav­na lica su svoj sis­tem kan­ce­la­rij­skog pos­lo­va­nja saobra­zi­la ovom stan­dar­du. Ana­li­zi­ra­ju­ći stan­dard ISO 15489 jas­no se uoča­va­ju pos­t­mo­der­nis­tič­ki ele­men­ti, odnos­no funk­ci­je i aktiv­nos­ti orga­ni­za­ci­je i nji­ho­ve inte­rak­ci­je se nala­ze u sre­di­štu sis­te­ma za uprav­lja­nje doku­men­ti­ma.
Iz napred nave­de­nog se vidi da su srp­ska arhiv­ska teori­ja i prak­sa zas­no­va­ne na tra­di­ci­onal­noj arhiv­skoj para­dig­mi. U pos­led­njih neko­li­ko godi­na, naj­vi­še posred­stvom među­na­rod­nih stan­dar­da, do naših arhi­va sti­gla su i poje­di­na pos­t­mo­der­nis­tič­ka sva­ta­nja. U prak­si, pri­me­na ovih ide­ja je na zane­mar­lji­vom nivou. Iako su mno­gi od ovih pos­t­mo­der­nis­tič­kih raz­miš­lja­nja i pos­tu­pa­ka vrlo dale­ko od naše arhi­vis­tič­ke prak­se, situ­aci­ja bi se znat­no pro­me­ni­la uko­li­ko bi se stan­dar­di Među­na­rod­nog arhiv­skog save­ta i stan­dard SRPS ISO 15489 1–2 inkor­po­ri­ra­li u zako­no­dav­ni sis­tem Srbi­je. Pri­me­na stan­dar­da MAS-a u arhi­vi­ma bi rezul­ti­ra­la izra­dom dos­led­ni­jih i razum­lji­vi­jih opi­sa arhiv­ske gra­đe (poseb­no boljim razu­me­va­njem kon­tek­s­ta nas­tan­ka i koriš­će­nja gra­đe), olak­ša­lo bi se pro­na­la­že­nje i raz­me­na infor­ma­ci­ja i omo­gu­ći­lo bi se stva­ra­nje jedins­tve­nih infor­ma­ci­onih sis­te­ma. Pri­me­nom stan­dar­da SRPS ISO 15489 pove­ća­la bi se efi­kas­nost uprav­lja­nja doku­me­na­ti­ma kod stva­ra­oca, poseb­no kada je reč o elek­tron­skim doku­men­ti­ma.

Pho­to by Smithsonian Institution


  1. Bibli­ogra­fi­ja naj­z­na­čaj­ni­jih rado­va Teri­ja Kuka je dos­tup­na na http://www.library.illinois.edu/ica-suv/bio_pdfs/Cook-Terry.pdf, (20. 4. 2015) []
  2. Teri Kuk je 2014. godi­ne pos­tao član redak­ci­je Arhiv­skog vjes­ni­ka. []
  3. Teri Kuk je 18 godi­na bio glav­ni i odgo­vor­ni ured­ni­ka časo­pi­sa kanad­skih arhi­vis­ta Arhi­va­ria. []
  4. Cook, Ter­ry, http://www.library.illinois.edu/ica-suv/bio_pdfs/Cook-Terry.pdf, (20. 4. 2015); Ter­ry Cook, http://archivists.ca/content/terry-cook, (20. 4. 2015); Ter­ry Cook, http://www.investigatingthearchive.org/philosophy-archive/cook_terry.php, (20. 4. 2015); Nan­cy Bar­tlett, Remem­be­ring Ter­ry Cook, Arc­hi­val Outlo­ok, July/August 2014., http://www.bluetoad.com/publication/?i=218177&pre=1, (25. 9. 2014); Mari­jan Bos­nar, Ter­ry Cook (1947–2014), Arhiv­ski vjes­nik, br. 57, Zagreb 2014, 481–482, http://hrcak.srce.hr/139218?lang=en, (25. 5. 2015). []
  5. Inter­vi­ew, Ter­ry Cook, http://www.revistas.usp.br/incid/article/viewFile/48659/52730, (14. 3. 2015). []
  6.  Mile Savić, Vla­di­mir N. Cvet­ko­vić, Nenad Cekić, Filo­zo­fi­ja za IV raz­red gim­na­zi­je i struč­nih ško­la, Beograd 2004, 309. []
  7. Opšir­ni­je vide­ti: Ter­ry Cook, Fashi­ona­ble Non­sen­se or Pro­fe­ssi­onal Rebir­th: Pos­t­mo­der­nism and the Prac­ti­ce of Arc­hi­ves, Arc­hi­va­ria: The jour­nal of the Asso­ci­ati­on of Cana­di­an Arc­hi­vis­ts, Num­ber 51, Spring 2001, 14–35, http://journals.sfu.ca/archivar/index.php/archivaria/article/view/12792/13989  (20. 9. 2012) []
  8. Ter­ry Cook, Arc­hi­val Sci­en­ce and Pos­t­mo­der­nism: New For­mu­la­ti­ons for Old Con­cep­ts, http://www.mybestdocs.com/cook-t-postmod-p1-00.htm  (20.09.2012). []
  9. Inter­vi­ew, Ter­ry Cook. []
  10.  Opšir­ni­je vide­ti: Ter­ry Cook, The Con­cept of the Arc­hi­val Fon­ds in the Post-Cus­to­di­al Era: The­ory, Pro­blems and Solu­ti­ons, Arc­hi­va­ria: The jour­nal of the Asso­ci­ati­on of Cana­di­an Arc­hi­vis­ts, Num­ber 35, Spring 1993, 24–37, dos­tup­no na: http://journals.sfu.ca/archivar/index.php/archivaria/article/view/11882/12835 (25. 5. 2015). []
  11.  Tran­sfer – prenos/i migra­ci­ja poda­ta­ka. Odno­si se na pre­nos odnos­no migra­ci­ju poda­ta­ka iz jed­nog sis­te­ma za uprav­lja­nje poda­ci­ma u dru­gi. – Sve­tla­na Adžić, Arhi­vi i arhiv­ska gra­đa: Ter­mi­ni, opi­si, defi­ni­ci­je, Beograd 2011. []
  12. Ter­ry Cook, Arc­hi­val Sci­en­ce and Pos­t­mo­der­nism: New For­mu­la­ti­ons for Old Con­cep­ts. []
  13.  Ter­ry Cook, “Mi smo ono što čuva­mo; čuva­mo ono što jesmo”: proš­lost, sadaš­njost i buduć­nost arhi­vis­tič­kog vred­no­va­nja, pre­veo Mari­jan Bos­nar, Arhiv­ski vjes­nik, br. 56, Zagreb 2013, 12, http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=173325, (5. 4. 2015). []
  14. Ter­ry Cook, Mi smo ono što čuva­mo; čuva­mo ono što jesmo, 13. []
  15. Ter­ry Cook, Macro­ap­pra­isal in The­ory and Prac­ti­ce: Ori­gins, Cha­rac­te­ris­tics, and Imple­men­ta­ti­on in Cana­da, 1950–2000, Arc­hi­val Sci­en­ce, Volu­me 5, Issue 2–4, Decem­ber 2005, 101–161, http://web.utk.edu/~lbronsta/cook.pdf, (25. 5. 2015). []
  16. Inter­vi­ew, Ter­ry Cook. []
  17. Inter­vi­ew, Ter­ry Cook. []
  18. Inter­vi­ew, Ter­ry Cook. []
  19. Ter­ry Cook, Mi smo ono što čuva­mo; čuva­mo ono što jesmo, 20. []
  20. Teri Kuk ovde mis­li na kan­ce­ro­ge­ne tiši­ne u arhi­vi­ma koje su nas­ta­le kao pos­le­di­ca tra­di­ci­onal­nog vred­no­va­nja iz kojeg su bili isklju­če­ni gra­đa­ni (pri­med­ba auto­ra). – Ter­ry Cook, Mi smo ono što čuva­mo; čuva­mo ono što jesmo, 22–23. []
  21. Isto, 23. []
  22.  Živa­na Heđ­be­li, Ride­ner, J. From Pol­ders to Pos­t­mo­der­nism: A Con­ci­se His­tory of Arc­hi­val The­ory. Dul­th: Litwin Books, 2009, Arhiv­ski vjes­nik, br. 53, Zagreb 2010, 413. []
  23.  Živa­na Heđ­be­li, Ride­ner, J. From Pol­ders to Pos­t­mo­der­nism, 411. []
  24.  Sonja Pav­lo­vić, Tomas Kun: Revo­lu­ci­onar, https://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/01/08/tomas-kun-revolucionar/#comments (10. 12. 2014). []
  25.  Uput­stvo za sre­đi­va­nje arhiv­skih fon­do­va orga­na upra­ve, rad­nih, druš­tve­no-poli­tič­kih i dru­gih orga­ni­za­ci­ja, koje je done­to na sed­ni­ci Arhiv­skog veća SR Srbi­je 21.12.1973. godi­ne, raz­li­ku­je prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je i prin­cip slo­bod­ne pro­ve­ni­jen­ci­je. Pre­ma Uput­stvu, prin­cip pro­ve­ni­jen­ci­je podra­zu­me­va da sva­ki pisa­ni doku­me­nat tre­ba da zauz­me ono mes­to u gru­pi arhiv­ske gra­đe koje je zauzi­mao u regis­tra­tu­ri, odnos­no da ure­đe­nje arhiv­skog fon­da tre­ba da odgo­va­ra poret­ku koji je usta­nov­ljen u regis­tra­tu­ri. Prin­cip slo­bod­ne pro­ve­ni­jen­ci­je je prin­cip koji poštu­je jedins­tvo i gra­ni­ce stva­ra­oca fon­da ali ne i sis­tem rada regis­tra­tu­re. Iz ovo­ga pro­izi­la­zi da se pro­ve­ni­jen­ci­ja shva­ta ne samo kao porek­lo, već da ona u sebi sadr­ži i nače­lo prvo­bit­nog reda. – Uput­stvo za sre­đi­va­nje arhiv­skih fon­do­va orga­na upra­ve, rad­nih, druš­tve­no-poli­tič­kih i dru­gih orga­ni­za­ci­ja, Arhiv­ski pre­gled, br. 1– 2, Beograd 1973, 177– 191. U svet­skoj struč­noj jav­nos­ti već duži niz godi­na pos­to­ji nes­la­ga­nje šta se tač­no podra­zu­me­va pod poj­mom pro­ve­ni­jen­ci­ja, da li se pod pro­ve­ni­jen­ci­jom mis­li samo na porek­lo ili ona u sebi sadr­ža­va i pošto­va­nje nače­la prvo­bit­nog reda. Ovaj rad se neće bavi­ti ovim pro­ble­ma­ti­kom. []
  26.  Zakon o kul­tur­nim dobri­ma, Služ­be­ni glas­nik RS, br.71/94, član 93. []
  27. ISAD(G): Opšti među­na­rod­ni stan­dard za opis arhiv­ske gra­đe, Dru­go izda­nje, Novi Sad, 2006., ISAAR(CPF): Među­na­rod­ni stan­dard arhiv­skog nor­ma­tiv­nog zapi­sa za prav­na, fizič­ka lica i poro­di­ce, Dru­go izda­nje, Novi Sad, 2006., ISDF: Među­na­rod­ni stan­dard za opi­si­va­nje funk­ci­ja, Prvo izda­nje, Novi Sad, 2011., ISDIAH: Među­na­rod­ni stan­dard za opi­si­va­nje usta­no­va koje čuva­ju arhiv­sku gra­đu, Prvo izda­nje, Novi Sad, 2010. []
  28.  Ter­min regis­tra­tur­ski mate­ri­jal ima isto zna­če­nje kao ter­min doku­men­tar­ni mate­ri­jal. []
  29.  Ured­ba o kate­go­ri­ja­ma regis­tra­tur­skog mate­ri­ja­la sa roko­vi­ma čuva­nja, Služ­be­ni glas­nik RS, br.44/93. Ovom ured­bom utvr­đu­ju se kate­go­ri­je regis­tra­tur­skog mate­ri­ja­la koji je nas­tao u radu minis­tar­sta­va i poseb­nih orga­ni­za­ci­ja kao i u radu služ­be Narod­ne skup­šti­ne, pred­sed­ni­ka Repu­bli­ke i Vla­de i orga­na opšti­na, gra­da Beogra­da i auto­nom­nih pokra­ji­na kad obav­lja­ju pove­re­ne pos­lo­ve držav­ne upra­ve iz okvi­ra pra­va i duž­nos­ti Repu­bli­ke, kao i pre­du­ze­ća i dru­gih orga­ni­za­ci­ja kad vrše jav­na ovlaš­će­nja. []
  30.  Uput­stvo o kan­ce­la­rij­skom pos­lo­va­nju orga­na držav­ne upra­ve, Služ­be­ni glas­nik RS, br.10/93, 14/93. []
  31. Ured­ba o kan­ce­la­rij­skom pos­lo­va­nju orga­na držav­ne upra­ve, Služ­be­ni glas­nik RS, br.80/92. []
  32. Isto, član 8. Uput­stvo o kan­ce­la­rij­skom pos­lo­va­nju orga­na držav­ne upra­ve navo­di koje su to gru­pe: 0 – držav­no ure­đe­nje, orga­ni­za­ci­ja i rad držav­nih orga­na i sta­tis­ti­ka; 1 – rad i rad­ni odno­si i soci­jal­no osi­gu­ra­nje; 2 – lič­na sta­nja gra­đa­na, držav­na i jav­na bez­bed­nost; 3 – pri­vre­da; 4 – finan­si­je; 5 – zdrav­lje i soci­jal­na zašti­ta; 6 – pro­sve­ta, nauka, kul­tu­ra; 7 – sud­stvo, tuži­laš­tvo i pra­vo­bra­ni­laš­tvo; 8 – voj­ni pred­me­ti – narod­na odbra­na; 9 – pred­me­ti koji ne spa­da­ju u gru­pe od 0 do 8. []
  33.  Ovaj stan­dard je dos­tu­pan na srp­skom jezi­ku u Ins­ti­tu­tu za stan­dar­di­za­ci­ju Srbi­je, Beograd kao SRPS ISO 15489–1 Infor­ma­ci­je i doku­men­ta­ci­ja – Uprav­lja­nje doku­men­ti­ma – Deo 1: Opšte i SRPS ISO 15489–2 Infor­ma­ci­je i doku­men­ta­ci­ja – Uprav­lja­nje doku­men­ti­ma – Deo 2: Smer­ni­ce, Beograd 2008. []
  34.  SRPS ISO 15489–2 Infor­ma­ci­je i doku­men­ta­ci­ja – Uprav­lja­nje doku­men­ti­ma – Deo 2: Smer­ni­ce. []
  35. Sve­tla­na Adžić, SRPS ISO 15489 Uprav­lja­nje doku­men­ti­ma, Arhiv­ski glas­nik, infor­ma­tiv­ni bil­ten Druš­tva arhi­vis­ta Srbi­je, br. 3, Beograd 2008, 9. []