Vojna bolnica za zarazne bolesti u Bršadinu 1914. — 1918.

0 Flares Twitter 0 Facebook 0 Google+ 0 Email -- 0 Flares ×

Saže­tak: U radu se pre­tež­no na osno­vu izvor­ne arhiv­ske gra­đe zate­če­ne u Arhi­vu Voj­vo­di­ne u Novom Sadu, ali i sekun­dar­ne lite­ra­tu­re, u kon­tek­s­tu opštih evrop­skih rat­nih zbi­va­nja tokom Prvog svet­skog rata govo­ri o zdrav­s­tvu i zdrav­s­tve­nim isti­tu­ci­ja­ma unu­tar aus­tro­ugar­ske voj­ne orga­ni­za­ci­je, te o osni­va­nju Bol­ni­ce za zaraz­ne boles­ti br. 1 u Brša­di­nu kod Vuko­va­ra u peri­odu od 1914. do 1918. godi­ne. Aus­tro­ugar­ska bol­ni­ca, poz­na­ta u to vre­me kao “Drve­ni Beč”, pred­stav­lja­la je jed­nu od naj­mo­der­ni­jih i naj­ve­ćih bol­ni­ca na podru­čju Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne i pre­va­shod­no slu­ži­la zbri­nja­va­nju aus­tro­ugar­ske voj­ske sa Istoč­nog i Bal­kan­skog fron­ta.

Ključ­ne reči: Prvi svet­ski rat, Brša­din, Aus­tro­ugar­ska care­vi­na, Bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu, Voj­no-gra­đe­vin­sko ode­lje­nje u Zagre­bu.

Prvi svet­ski rat: Zdrav­s­tve­ne pri­li­ke u Srem­skoj župa­ni­ji 

Istra­ži­va­nje zdrav­s­tve­nih pri­li­ka na podru­čju Srem­ske župa­ni­je1  tokom prve dve dece­ni­je XX veka tema je struč­nih rado­va u srp­skoj i hrvat­skoj isto­ri­ogra­fi­ji. Širi­na teme uvek ostav­lja pros­tor za novi pris­tup veli­kom bro­ju raz­no­vr­s­nih podru­čja na temu zdrav­s­tva i zdrav­s­tve­nih služ­bi na ovom podru­čju. Sre­di­šte inte­re­sa u radu pred­stav­lja Voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti br. 1 u Brša­di­nu2 kod Vuko­va­ra (k. u. k. Epi­de­mi­es­pi­tal Nr.1 in Brša­din bei Vuko­var), koja je u vre­me 1914–1918. godi­ne pred­stav­lja­la bitan deo zdrav­s­tve­nog sis­te­ma Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne.
Za istra­ži­va­nje zdrav­s­tve­nih pri­li­ka u Srem­skoj župa­ni­ji u vre­me tra­ja­nja Prvog svet­skog rata, kori­šte­na je arhiv­ska gra­đa Arhi­va Voj­vo­di­ne3 u Novom Sadu, ali i sekun­dar­na lite­ra­tu­ra poput struč­ne lite­ra­tu­re, lek­si­ko­na i onlajn izvo­ra.
Zdrav­s­tvo i zdrav­s­tve­ne ins­ti­tu­ci­je voj­nog karak­te­ra u Aus­tro­ugar­skoj u peri­odu 1914–1918. godi­ne bilo je pod nad­zo­rom Zdrav­s­tve­ne koman­de u Beču (Sanität­strup­pen­kom­man­do in Wien), a podru­čje Srem­ske župa­ni­je pod upra­vom Gene­ral­ne koman­de u Zagre­bu, koja je opet bila podre­đe­na Minis­tar­stvu rata u Beču. Uoči izbi­ja­nja Prvog svet­skog rata 1914. godi­ne Ured­bom o delo­va­nju bol­ni­ca Zdrav­s­tve­na koman­da u Beču “pokre­nu­la je osni­va­nje bol­ni­ca na sla­von­skom pros­to­ru“4, ali su osno­va­ne i podruž­ni­ce druš­tva Crve­nog kri­ža5 i u mes­ti­ma Kra­lje­vi­ne Hrvat­ske i Sla­vo­ni­je gde do sada nisu delo­va­le. U raz­dob­lju od 1914. do 1917. godi­ne aktiv­nost lokal­nih podruž­ni­ca Crve­nog kri­ža bila je usred­sre­đe­na na opo­ra­vak ranje­ni­ka koji su vozo­vi­ma u veli­kom bro­ju pris­ti­za­li s broj­nih rati­šta, orga­ni­za­ci­ju kur­se­va za bol­ni­čar­ke Crve­nog kri­ža, pri­kup­lja­nje dona­ci­ja, huma­ni­tar­ne akci­je kao i huma­ni­tar­ne pri­red­be za ranje­ni­ke.6
Srem­ska župa­ni­ja je 1914. godi­ne izves­ti­la Zemalj­sku vla­du7, ali i gra­do­ve u okvi­ru Srem­ske župa­ni­je o zaraz­nim boles­ti­ma koje su hara­le tim oblas­ti­ma (vide­ti pri­log 1). Cilj podi­za­nja bol­ni­ca bio je spre­ča­va­nje šire­nja zaraz­nih boles­ti koje su u vre­me 1914–1918. pred­stav­lja­le veli­ki pro­blem. Šire­nju zaraz­nih boles­ti pogo­do­va­lo je rat­no sta­nje u zem­lji i dovo­đe­nje rat­nih zarob­lje­ni­ka sa raz­nih fron­to­va. Kao raz­log se mogu naves­ti i loši higi­jen­ski uslo­vi, ali i nein­for­mi­sa­nost o boles­ti. Učes­ta­lost kole­re i pol­nih boles­ti pred­stav­lja­lo je veli­ki pro­blem. Kole­ra je uglav­nom zahva­ti­la voj­ne oblas­ti, dok je civil­no sta­nov­niš­tvo bilo u izves­noj meri zašti­će­no. Kole­ru je u Srem done­la voj­ska sti­žu­ći sa bal­kan­skog rati­šta. Srem je imao puno obo­le­lih od zaraz­nih boles­ti, prvens­tve­no zbog bli­zi­ne rati­šta, a za obo­le­le je iz raz­lo­ga nji­ho­ve što bolje izo­la­ci­je pos­to­jao čak pose­ban pre­voz sa rati­šta do bol­ni­ca gde su leče­ni. “Cela nase­lja u Sre­mu (Kuz­min, Boš­nja­ci, Ada­šev­ci) pos­ta­la su plod­no tlo za razvoj kole­re. Sta­nov­niš­tvo je bilo neuko, upo­treb­lja­va­lo je vodu kraj Save, Duna­va i Bosu­ta za piće, nisu pos­to­ja­le ure­đe­ne sep­tič­ke jame, infor­ma­ci­je o pre­ven­ci­ji boles­ti nisu se pro­bi­ja­le do njih. Vid­ljiv je bio manjak lekar­skog osob­lja da pri­po­mog­nu u leče­nju kole­rič­nih i spre­ča­va­nju šire­nja epi­de­mi­je. Ipak, kole­ra je loka­li­zo­va­na na isto­ku zem­lje.“8

brzojav_brsadinPri­log 1:
Tele­gram Srem­ske župa­ni­je upu­ćen Zemalj­skoj vla­di i Grad­skom pogla­var­stvu u Petro­va­ra­di­nu o slu­ča­ju kole­re među voj­niš­tvom u Rumi, Vuko­var, 10. decem­bar 1914.

Aus­tro­ugar­ski orga­ni upra­ve pre­du­zi­ma­li su pre­ven­tiv­ne mere, mere upo­zo­re­nja i kaž­nja­va­nja u slu­ča­ju nepri­dr­ža­va­nja izre­če­nih mera zašti­te poseb­no kad su pol­ne boles­ti u pita­nju.9 Odsek za unu­traš­nje pos­lo­ve Kra­ljev­ske hrvat­sko-sla­von­sko-dal­ma­tin­ske vla­de upu­ći­vao je župa­ni­ja­ma u vre­me tra­ja­nja Prvog svet­skog rata pro­gla­se o mera­ma za suz­bi­ja­nje pol­nih boles­ti.
Šire­nje zaraz­nih boles­ti pret­ho­di­lo je osni­va­nju novih bol­ni­ca, poseb­no na zara­ža­nim podru­čji­ma. Zara­že­ni i ranje­ni voj­ni­ci usled nedos­tat­ka istih bili su sme­šte­ni čes­to po ško­la­ma i dru­gim grad­skim usta­no­va­ma. Rat­na zbi­va­nja i poja­ča­ni pri­liv zara­že­nih voj­ni­ka uslo­vi­li su nemi­nov­nost izgrad­nje novih bol­ni­ca, prvens­tve­no name­nje­nih leče­nju infek­tiv­nih boles­ti. Jed­na od tak­vih bila je Voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti br.1 u Brša­di­nu kod Vuko­va­ra, jed­na od naj­mo­der­ni­jih i naj­ve­ćih bol­ni­ca na podru­čju Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne, a slu­ži­la je pre­va­shod­no zbri­nja­va­nju aus­tro­ugar­ske voj­ske sa Istoč­nog i Bal­kan­skog fron­ta.

Voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti br. 1 u Brša­di­nu — “Drve­ni Beč”

brsadin_2Pri­log 2: Bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti br. 1 u Brša­di­nu10

Aus­tro­ugar­ska voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu kod Vuko­va­ra (k. u. k. Epi­de­mi­es­pi­tal Nr. 1 in Brša­din bei Vuko­var) pos­lo­va­la je kao naj­ve­ća i naj­mo­der­ni­ja voj­na bol­ni­ca u čita­voj Aus­tro­ugar­skoj care­vi­ni. Bol­ni­ca, koja je dobi­la usko­ro naziv “Drve­ni Beč”, zbog drve­ne kons­truk­ci­je i ogrom­nog kom­plek­sa drve­nih bara­ka, pred­stav­lja­la je više “bol­nič­ki grad” (sa mnoš­tvom uli­ca, zgra­da i drve­nih bara­ka) nego samu bol­ni­cu, i bila jed­na od naj­ve­ćih u celoj Care­vi­ni. U samom počet­ku name­nje­na je leče­nju aus­tro­ugar­skih voj­ni­ka obo­le­lih od zaraz­nih boles­ti11, ali zbog veli­kog bro­ja obo­le­lih od 1915. godi­ne u bol­ni­cu su dopre­ma­ni i boles­ni­ci i ranje­ni­ci sa raz­nih rati­šta. Geos­tra­te­gij­ski polo­žaj Brša­di­na u vre­me tra­ja­nja Prvog svet­skog rata bio je od izu­zet­ne važ­nos­ti za loci­ra­nje bol­ni­ce. Dobar kop­ne­ni, vode­ni i želez­nič­ki saobra­ćaj omo­gu­ća­vao je bol­ni­ci sa jed­ne stra­ne pove­zi­va­nje sa fron­tom, a sa dru­ge stra­ne sa cen­tri­ma Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne (Zagre­bom, Budim­pe­štom i Bečom). Ulaz u bol­ni­cu nala­zio se pored samog puta Brša­din-Vuko­var. Uli­ce u okvi­ru bol­nič­kog kom­plek­sa bile su radi­jal­no zas­no­va­ne, te je ovaj ogro­man pros­tor bio vizu­el­no pode­ljen u 6 celi­na (vide­ti pri­log 3).

brsadin_3Pri­log 3: Bol­ni­ca u Brša­di­nu –  sni­mak iz vaz­du­ha12

Bol­ni­ca je ras­po­la­ga­la “sa 7000 kre­ve­ta i sas­to­ja­la se od ogrom­nog bro­ja kom­plek­sa drve­nih bara­ka, među koji­ma su naj­ve­će bara­ke za sme­štaj boles­nih i ranje­nih, bara­ke za sme­štaj ofi­ci­ra, dve crk­ve, kre­ma­to­ri­jum, bioskop­ska sala za film­ske i pozo­riš­ne pred­sta­ve, šta­le za uzgoj kra­va, volo­va i ova­ca, per­na­tih živo­ti­nja i zeče­va, bašte za uzgoj povr­ća i slič­no.“13 Ono je što je bol­ni­cu čini­lo moder­nom i izu­zet­nom u to vre­me, bila je oprem­lje­nost elek­trič­nim ins­ta­la­ci­ja­ma14,  odvo­dom za otpad­ne vode, naj­sa­vre­me­ni­jim bol­nič­kim ins­tru­men­ta­ri­ju­mom i ospo­sob­lje­nim bol­nič­kim osob­ljem.
Loci­ra­nje “voj­nog gra­da”, ili kako su ga neki još nazi­va­li “bol­nič­kog gra­da” ili “aus­tro­ugar­skog voj­nog logo­ra”, bilo je uslov­lje­no stra­te­škim raz­lo­zi­ma, jer se bol­ni­ca nala­zi­la na samo neko­li­ko kilo­me­ta­ra od prvih boji­šta. Dobra pove­za­nost sa želez­ni­com, drum­skim i vode­nim saobra­ća­jem, omo­gu­ća­va­la je tran­s­port veli­kog bro­ja ranje­ni­ka i zara­že­nih. Tokom rata “bilo je poku­ša­ja pre­me­šta­nja voj­ne bol­ni­ce, pre sve­ga ode­lje­nja za vene­rič­ne boles­ti, iz Brša­di­na u Petro­va­ra­din“15,  ali su tadaš­nje vlas­ti to odgo­di­le.
Bol­ni­ca “Drve­ni Beč” delo­va­la je do kra­ja Prvog svet­skog rata, nakon čega je opljač­ka­na i spa­lje­na. Medi­cin­ski apa­ra­ti i ins­tru­men­ti su uni­šte­ni, ali i ogrom­ne koli­či­ne sal­var­sa­na16 i kini­na17. Ogrom­na aus­tro­ugar­ska voj­na bol­ni­ca kod Brša­di­na, nazva­na “Drve­ni Beč”, izgo­re­la je do teme­lja. Kom­plet­na medi­cin­ska doku­men­ta­ci­ja bol­ni­ce izgo­re­la je u poža­ru koji je iza­zva­lo doma­će sta­nov­niš­tvo, ali i domo­bran­ska voj­ska i voj­ni dezer­te­ri iz aus­tro­ugar­skih jedi­ni­ca. Ured­bom o uvo­đe­nju pre­kog suda za Srem­sku župa­ni­ju “počeo je sa radom pre­ki sud u Vuko­va­ru 6. decem­bra 1918.  godi­ne, a uhap­še­ni su tere­će­ni na sudu za kra­đu i raz­boj­niš­tvo u Brša­di­nu”.18
Doku­men­ta­ci­ja “Drve­nog Beča” izgo­re­la je u poža­ru kra­jem 1918. godi­ne. Pošto su se pita­njem ustroj­stva i orga­ni­za­ci­je voj­nih bol­ni­ca na našim pros­to­ri­ma bavi­li aus­trij­ski orga­ni upra­ve, a for­mi­ra­nje i delo­va­nje istih bilo pod nad­lež­noš­ću voj­nih ins­ti­tu­ci­ja Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne, jedan deo izvor­ne bol­nič­ke gra­đe naj­ve­ro­vat­ni­je je saču­van u Rat­nom arhi­vu u Beču.
Na mes­tu aus­tro­ugar­skog voj­nog logo­ra-bol­ni­ce, nakon zavr­šet­ka Prvog svet­skog rata, sagra­đe­na je drve­na kape­la kao uspo­me­na na bol­ni­cu od veli­kog zna­ča­ja u datom isto­rij­skom peri­odu, koja se među­tim ubr­zo, vero­vat­no počet­kom tri­de­se­tih godi­na proš­log veka, sru­ši­la zbog dotra­ja­los­ti.

Gra­fič­ke zbir­ke raz­gled­ni­ca pred­stav­lja­ju jedan od ret­kih izvo­ra kojim se pot­vr­đu­je pos­to­ja­nje bol­ni­ce, koja se nala­zi­la na neka­daš­njoj teri­to­ri­ji Srem­ske župa­ni­je, danas Repu­bli­ke Hrvat­ske. Raz­gled­ni­ce su jedi­ni način da saz­na­mo kako je bol­ni­ca izgle­da­la, kao i da bli­že doku­či­mo pri­vat­ni život ranje­nih i zara­že­nih voj­ni­ka koji su u Brša­di­nu medi­cin­ski tre­ti­ra­ni (vide­ti pri­log 4 i 5).

brsadin_4Pri­log 4: Raz­gled­ni­ca pos­la­ta iz Voj­ne bol­ni­ce u Brša­di­nu 1916.19

brsadin_5

Pri­log 5: Raz­gled­ni­ca Lebl Ištva­na, Bol­ni­ca u Brša­di­nu, II sek­tor bara­ka 25–26, gos­po­đi­ci Ador­jan Gizi­ki,
sta­nov­ni­ci Maro­šva­šar­he­lja. Brša­din 1916. IX 1.20

Veli­ki pomak u far­ma­ce­ut­skoj indus­tri­ji

Voj­na bol­ni­ca u Brša­di­nu je uži­va­la veli­ki ugled. Pored oprem­lje­nos­ti naj­sa­vre­me­ni­jim bol­nič­kim ins­tru­men­ta­ri­ju­mom bol­ni­ca je ras­po­la­ga­la i veoma ospo­sob­lje­nim bol­nič­kim osob­ljem. O važ­nos­ti bol­ni­ce i ulo­zi leka­ra u to vre­me sve­do­če mno­ga doku­men­ta, pored osta­log i štam­pa­na publi­ka­ci­ja sa Sku­pa21 voj­nih leka­ra Car­sko kra­ljev­ske 2. armi­je, objav­lje­na 20. do 22. febru­ara 1917. godi­ne u Lem­ber­gu22. Dr Tausig (Dr. Taussig), voj­ni lekar i sani­tet­ski poruč­nik je na ovom lekar­skom sku­pu govo­rio na temu “Bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu“23, sa pre­va­shod­nim ciljem da refe­ri­še o bol­ni­ci, ali i una­pre­di meto­de leče­nja pre­va­shod­no zaraz­nih boles­ti.

brsadin_6Pri­log 6: Pre­da­va­nje dr Tausig-a (Dr. Taussig), voj­nog leka­ra,
na temu “Bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu”, 20. do 22. febru­ara 1917, u Lem­ber­gu

Poku­šaj leče­nja mala­ri­je u voj­noj bol­ni­ci u Brša­di­nu zabe­le­žio je veli­ki isto­rij­ski i far­ma­ce­ut­ski napre­dak. Naime, na osno­vu poda­ta­ka koji­ma ras­po­la­že Rat­ni arhiv u Beču24, doš­lo se do saz­na­nja da je u toku rata u brša­din­skoj voj­noj bol­ni­ci sku­po­ce­ni lek neo­sal­var­san bio zame­njen natri­jum-arse­nom (Natri­um arse­ni­co­sum). Pro­fe­sor Heli (Hel­ly) je u maju 1917. godi­ne u polj­skoj labo­ra­to­ri­ji name­nje­noj leče­nju mala­ri­je u Brša­di­nu razvio vlas­ti­tu injek­ci­onu šemu koris­te­ći raz­li­či­te doze natri­jum-arse­na u kom­bi­na­ci­ji sa kini­nom. Rezul­ta­ti su bili jed­na­ko dobri kao i upo­tre­ba neo­sal­var­sa­na u pos­tup­ku leče­nja. Uprav­nik Voj­ne far­ma­ce­ut­ske direk­ci­je u Beču uvi­deo je pred­nost u vezi sa nabav­kom natri­jum-arse­na i kini­na, za raz­li­ku od snab­de­va­nja voj­ske neo­sal­var­sa­nom koji je ina­če bio veoma skup. U vre­me Prvog svet­skog rata Dunav­ska monar­hi­ja je zabe­le­ži­la pomak u sek­to­ru hemij­sko-far­ma­ce­ut­ske indus­tri­je i nje­nog daljeg razvo­ja. Razvoj far­ma­ce­ut­ske indus­tri­je imao je poseb­nog zna­ča­ja po tadaš­nju Aus­tro-Ugar­sku i iz raz­lo­ga što se mogla napra­vi­ti odstup­ni­ca od Nemač­ke i stvo­ri­ti šan­sa za razvoj sop­s­tve­ne hemij­sko-far­ma­ce­ut­ske  indus­tri­je. Aus­tro-Ugar­ska je na ovom polju vide­la svo­ju šan­su, poseb­no kad se uzme u obzir činje­ni­ca da je Nemač­ka bila veli­ki kon­ku­rent na polju far­ma­ci­je i pro­fi­ti­ra­la zahva­lju­ju­ći rat­noj situ­aci­ji.

Pros­tor­ni plan i Ugo­vor o zaku­pu Voj­ne bol­ni­ce za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu

Pros­tor­ni plan i Ugo­vor o zaku­pu C. i kr. voj­ne bol­ni­ce u Brša­di­nu deo su izvor­ne arhiv­ske gra­đe Arhi­va Voj­vo­di­ne u Novom Sadu. Konač­ni  Ugo­vor o zaku­pu (vide­ti pri­log 7) sas­tav­ljen je na osno­vu nared­be Minis­tar­stva rata u Beču 26. apri­la 1917. godi­ne25, a zaklju­čen je izme­đu Voj­no-gra­đe­vin­skog ode­lje­nja u Zagre­bu, sa jed­ne stra­ne i Zem­ljiš­ne zajed­ni­ce Brša­din i Srp­ske pra­vos­lav­ne crk­ve­ne opšti­ne Brša­din, sa dru­ge stra­ne. Ugo­vor, ispi­san na nemač­kom jezi­ku pot­pi­sa­le su sve ugo­vo­re­ne stra­ne 24. maja 1917. godi­ne u Zagre­bu.
Bilo je pro­ra­ču­na­to da se za izgrad­nju bol­ni­ce uzme u zakup 182 jutra26 i 1329 hva­ti27 zem­lji­šta u zakup (vide­ti pri­log 8). Zem­lji­šte uze­to u zakup u svr­hu izgrad­nje bol­ni­ce ima­lo je dva vlas­ni­ka, Zem­ljiš­nu zajed­ni­cu Brša­din i Srp­sku pra­vos­la­vos­lav­nu crk­ve­nu opšti­nu Brša­din. Za grad­nju bol­ni­ca, poseb­no onih koje su počet­kom 20. veka slu­ži­le u voj­ne svr­he, uzi­ma­ni su u zakup obič­no veći koma­di zem­lji­šta, uglav­nom neo­bra­di­vog, kao što su npr. paš­nja­ci i liva­de, a samo u malom bro­ju slu­ča­je­va ora­ni­ce. Za bol­ni­cu u Brša­di­nu zakup­lje­no je tako­đe neo­bra­di­vo zem­lji­šte, i to 180 juta­ra paš­nja­ka i samo 2 jutra obra­di­ve ora­ni­ce.

brsadin_7Pri­log 7: Ugo­vor o zaku­pu zem­lji­šta, Zagreb 24. 05. 1917.

brsadin_8Pri­log 8: Deob­ni nacrt katas­tar­skih par­ce­la uze­tih u zakup od Zem­ljiš­ne zajed­ni­ce Brša­din
i Srp­ske pra­vos­lav­ne crk­ve­ne opšti­ne Brša­din za potre­be grad­nje voj­nič­kih bara­ka, Zagreb, 20. april 1916.

Tekst zakup­nog ugo­vo­ra za grad­nju bol­ni­ce u Brša­di­nu28 napi­san je na nemač­kom jezi­ku, a čini­lo ga je osam celi­na. U radu ću pome­nu­ti samo one delo­ve ugo­vo­ra koji su bit­ni za razu­me­va­nje doku­men­ta.
Voj­ne vlas­ti su pris­ta­le da pla­ća­ju zakup za zem­lji­šte potreb­no u svr­hu izgrad­nje voj­ne bol­ni­ce. Naj­am­ni­na po jed­nom jutru i za jed­nu godi­nu na godiš­njem nivou izno­si­la je 80 kru­na i ispla­ći­va­la se u godiš­njim kvar­ta­li­ma, tj. 1. apri­la 1915. godi­ne, 1. jula, 1. okto­bra i 2. janu­ara. Naj­am­ni­na se ispla­ći­va­la za sve vre­me tra­ja­nja rata, tj. nared­nih 6 godi­na, pa sve do pro­gla­še­nja demo­bi­li­za­ci­je.
Raz­re­še­nje Ugo­vo­ra o zaku­pu podra­zu­me­va­lo je da Voj­na upra­va uklo­ni pos­tav­lje­nu gra­đe­vi­nu i zem­lji­šte vra­ti vlas­ni­ci­ma u prvo­bit­nom sta­nju, što je podra­zu­me­va­lo i činje­ni­cu da struk­tu­ra i kva­li­tet zam­lji­šta osta­nu nepro­me­nje­ni u odno­su na pret­hod­no sta­nje. Mogu­ći spo­ro­vi pro­izaš­li iz Ugo­vo­ra o zaku­pu reša­va­li bi se u prvom višem nad­lež­nom sudu u Zagre­bu
Ugo­vor o zaku­pu izra­đen je u četi­ri pri­mer­ka: jedan name­njen Raču­no­vod­stve­nom ode­lje­nju Minis­tar­stva rata, dru­gi Voj­no-gra­đe­vin­skom ode­lje­nju u Zagre­bu, tre­ći je bio dos­tav­ljen Zem­ljiš­noj zajed­ni­ci u Brša­di­nu, a čet­vr­ti pri­me­rak Ugo­vo­ra zadr­ža­la je Srp­ska pra­vos­lav­na crk­ve­na opšti­na Brša­din. Zza­hva­lju­ju­ći činje­ni­ci da je crk­ve­na opšti­na Brša­din za dava­nje zem­lji­šta u zakup mora­la da oba­ves­ti srem­sko­kar­lo­vač­ku Arhi­di­je­ce­zu, jedan pri­me­rak ori­gi­na­la Ugo­vo­ra ostao je saču­van u našem Arhi­vu.

Voj­no-gra­đe­vin­sko ode­lje­nje u Zagre­bu29 ispos­ta­vi­lo je 20. apri­la 1916. godi­ne pros­tor­ni plan30 katas­tar­skih par­ce­la uze­tih u zakup za izgrad­nju voj­ne bol­ni­ce, koji pored osta­log čini i sas­tav­ni deo Ugo­vo­ra o zaku­pu. U pla­nu je ucr­tan osnov­ni polo­žaj bol­ni­ce u Brša­di­nu, želez­nič­ka pru­ga Vin­kov­ci-Vuko­var, drum pre­ma Vuko­va­ru, gene­ra­tor za stru­ju, ofi­cir­ske pros­to­ri­je, pros­tor pre­dvi­đen za uzgoj sto­ke i povr­tar­ske bašte (vide­ti pri­log 9).
Povr­ši­na pre­dvi­đe­na za izgrad­nju bol­nič­kih bara­ka obu­hva­ta­la je 68 juta­ra i 1700 hva­ti neo­bra­di­vog zem­lji­šta. Bol­nič­ke bara­ke izgra­đe­ne su sa des­ne stra­ne puta pre­ma Vuko­va­ru, u sme­ru Nuštar-Boro­vo, tj. Vin­kov­ci-Vuko­var, uz samu želez­nič­ku pru­gu, kojom se počet­kom XX veka i u toku samog tra­ja­nja Prvog svet­skog rata odvi­jao veli­ki saobra­ćaj­ni pro­met. Iako su bol­nič­ke bara­ke do teme­lja izgo­re­le polo­žaj bol­ni­ce se može i danas loci­ra­ti na osno­vu pos­to­je­ćih mapa i pla­no­va.

brsadin_9Pri­log 9: Pros­tor­ni plan Bol­ni­ce za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu, Zagreb, 20. april 1916.

Legen­da:
1. Pros­tor pre­dvi­đen za bol­nič­ke bara­ke br. 1
2. Pros­tor pre­dvi­đen za bol­nič­ke bara­ke br. 2
3. Želez­nič­ka pru­ga Vin­kov­ci-Vuko­var
4. Glav­ni drum pre­ma Vuko­va­ru
5. Gene­ra­tor za stru­ju
6. Ofi­cir­ske pros­to­ri­je
7. Šta­le za uzgoj sto­ke
8. Povr­tar­ske bašte

Rezi­me

Uoči izbi­ja­nja Prvog svet­skog rata 1914. godi­ne Zdrav­s­tve­na koman­da u Beču pokre­nu­la je Ured­bom o delo­va­nju bol­ni­ca osni­va­nje bol­ni­ca na pros­to­ru Kra­lje­vi­ne Hrvat­ske i Sla­vo­ni­je. Cilj podi­za­nja bol­ni­ca bio je spre­ča­va­nje šire­nja zaraz­nih boles­ti, koje su u vre­me Prvog svet­skog rata pred­stav­lja­le veli­ki pro­blem. Srem­ska župa­ni­ja je ima­la puno obo­le­lih od zaraz­nih boles­ti, prvens­tve­no zbog bli­zi­ne rati­šta.

Voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti br. 1 u Brša­di­nu kod Vuko­va­ra (k . u. k. Epi­de­mi­es­pi­tal Nr. 1 in Brša­din bei Vuko­var) delo­va­la je u peri­odu 1914–1918. i bila jed­na od naj­mo­der­ni­jih i naj­ve­ćih bol­ni­ca na podru­čju Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne. Bol­ni­ca je pre­va­shod­no slu­ži­la  zbri­nja­va­nju aus­tro­ugar­ske voj­ske sa Istoč­nog i Bal­kan­skog fron­ta.

Aus­tro­ugar­ska voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti u Brša­di­nu kod Vuko­va­ra pos­lo­va­la je kao naj­ve­ća i naj­mo­der­ni­ja voj­na bol­ni­ca u čita­voj Aus­tro­ugar­skoj care­vi­ni. Bol­ni­ca, koja je dobi­la usko­ro naziv “Drve­ni Beč”, zbog drve­ne kons­truk­ci­je i ogrom­nog kom­plek­sa drve­nih bara­ka, pred­stav­lja­la je više “bol­nič­ki grad” nego samu bol­ni­cu, i bila jed­na od naj­ve­ćih u celoj Care­vi­ni. U samom počet­ku name­nje­na je leče­nju aus­tro­ugar­skih voj­ni­ka obo­le­lih od zaraz­nih boles­ti, ali zbog veli­kog bro­ja obo­le­lih od 1915. godi­ne u bol­ni­cu su dopre­ma­ni i boles­ni­ci i ranje­ni­ci sa raz­nih rati­šta. Geos­tra­te­gij­ski polo­žaj Brša­di­na u vre­me tra­ja­nja Prvog svet­skog rata bio je od izu­zet­ne važ­nos­ti za loci­ra­nje bol­ni­ce. Dobar kop­ne­ni, vode­ni i želez­nič­ki saobra­ćaj omo­gu­ća­vao je bol­ni­ci sa jed­ne stra­ne pove­zi­va­nje sa fron­tom, a sa dru­ge stra­ne sa cen­tri­ma Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne (Zagre­bom, Budim­pe­štom i Bečom). Bol­ni­ca “Drve­ni Beč” delo­va­la je do kra­ja Prvog svet­skog rata, nakon čega je opljač­ka­na i spa­lje­na.

Poku­šaj leče­nja mala­ri­je u voj­noj bol­ni­ci u Brša­di­nu zabe­le­žio je veli­ki isto­rij­ski i far­ma­ce­ut­ski napre­dak. Razvoj far­ma­ce­ut­ske indus­tri­je imao je poseb­nog zna­ča­ja po tadaš­nju Aus­tro-Ugar­sku iz raz­lo­ga što se mogla napra­vi­ti odstup­ni­ca od Nemač­ke i stvo­ri­ti šan­sa za razvoj sop­s­tve­ne hemij­sko-far­ma­ce­ut­ske indus­tri­je.

Novo­iz­gra­đe­na voj­na bol­ni­ca za zaraz­ne boles­ti pred­stav­lja­la je veli­ki dobi­tak za pobolj­ša­nje zdrav­s­tve­nih pri­li­ka na podru­čju Srem­ske župa­ni­je.

Lite­ra­tu­ra i izvo­ri:

Arhiv Voj­vo­di­ne, Novi Sad, Fond br. 7 Slo­bod­ni voj­ni komu­ni­tet Petro­va­ra­din (Peterwar­de­iner   Militär Kom­mu­nität), 1702–1918.
Zden­ka Baždar, Pošas­t­na bol­ni­ca u Brša­di­nu —  Drve­nom Beču 1915.-1918,   Scri­nia Sla­vo­ni­ca (1332–4853) 1 (2001); str. 369–376.
Dra­gan Damja­no­vić, Kape­la na Đer­ga­ju kod Brša­di­na, https://www.google.rs/search?q=Kapela+na+%C4%90ergaju+kod+Br%C5%A1adina 2. avgust 2014.
Ivan Bal­ta, Sla­vo­ni­ja  i sla­von­ske voj­ne jedi­ni­ce u Prvo­me svjet­skom ratu, https://www.google.rs/search?q=SLAVONIJA+I+SLAVONSKE+VOJNE+JEDINICE+U+PRVOME+SVJETSKOM+RATU, 5. avgust 2014.
Igor Des­pot, Kole­ra u Ban­skoj Hrvat­skoj 1913. godi­ne, http://www.academia.edu/6250478/Kolera_u_Banskoj_Hrvatskoj_1913._godine, 28. jul 2014.
Tho­mas Rehor Mag. pharm. und Mag. phil. Mör­ser und Pas­til­len. Die k.u.k. Militärp­har­ma­zie im Ersten Wel­t­kri­eg, http://othes.univie.ac.at/13770/1/2011–03-16_8700094.pdf, 3. avgust 2014.


  1. Srem­ska župa­ni­ja ili Župa­ni­ja Sri­jem­ska (mađ. Szerém vár­megye; lat. Comi­ta­tus Syr­mi­en­sis) ime je župa­ni­je u Kra­lje­vi­ni Hrvat­skoj i Sla­vo­ni­ji unu­tar Zema­lja Kru­ne sv. Stje­pa­na u doba Aus­tro­ugar­ske care­vi­ne. Danas se nje­ni kra­je­vi nala­ze u istoč­noj Hrvat­skoj i jugo­za­pad­noj Voj­vo­di­ni (Srbi­ja). Glav­ni grad ove župa­ni­je bio je Vuko­var, a služ­be­ni jezik je, umes­to dota­daš­njeg nemač­kog i mađar­skog, bio hrvat­ski jezik []
  2. Brša­din je rela­tiv­no malo istoč­nos­la­von­sko selo koje se nala­zi neda­le­ko od držav­ne gra­ni­ce Hrvat­ske sa Srbi­jom. Pri­pa­da­lo je Srem­skoj župa­ni­ji, danas Vuko­var­sko-srem­skoj župa­ni­ji, i nala­zi se tri kilo­me­tra dalje od nje­nog sre­di­šta – gra­da Vuko­va­ra. Isto tako, pored sela pro­la­zi i željez­nič­ka pru­ga koja Brša­din tako­đe pove­zu­je sa isto­kom i zapa­dom. Tokom Prvog svet­skog rata u Brša­di­nu je bila sme­šte­na aus­tro­ugar­ska voj­na bol­ni­ca sači­nje­na od drve­nih bara­ka, pa je selo pri­lič­no poz­na­to i po nazi­vu koji je tada stek­lo – Drve­ni Beč. Pored veli­ke bol­ni­ce, iz tog vre­me­na ostao je i ogrom­ni kana­li­za­ci­oni odvod sači­njen za potre­be bol­ni­ce, a kojim se danas slu­že mno­ge kuće []
  3. Arhiv Voj­vo­di­ne,  Novi Sad (dalje: AV), F.7 Slo­bod­ni voj­ni komu­ni­tet Petro­va­ra­din (Peterwar­de­iner Militär Kom­mu­nität), (1702–1918), a.j. 833 []
  4. Zden­ka Baždar, Pošas­t­na bol­ni­ca u Brša­di­nu —  Drve­nom Beču 1915.–1918.  (The epi­de­mic hos­pi­tal in Brša­din — “Drve­nom Beču” (“The Wooden Vien­na”) from 1915 to 1918 ) Scri­nia Sla­vo­ni­ca (1332–4853) 1 (2001); str. 369–376 []
  5. Podruž­ni­ce druš­tva Crve­nog kri­ža delo­va­le su u uslo­vi­ma mira i rata. Pre­ma prvim sta­tu­tar­nim odred­ba­ma aktiv­nos­ti u miru uklju­ču­ju pri­pre­me za delo­va­nje u ratu tj. pra­će­nje dos­tig­nu­ća iz podru­čja voj­nog zdrav­s­tva, pri­pre­ma potreb­nog medi­cin­skog osob­lja i opre­me, uslo­va za podi­za­nje rat­nih bol­ni­ca, za pre­voz ranje­ni­ka, ops­kr­bu inva­li­da, udo­vi­ca i siro­ča­di, te objav­lji­va­nje godiš­njih izve­šta­ja o sop­s­tve­noj delat­nos­ti []
  6. AV, F.7, Godiš­nji izve­štaj delat­nos­ti Podruž­ni­ca druš­tva Crve­nog kri­ža u Petro­va­ra­di­nu, 11. decem­bar 1916. a. j. 836 []
  7. AV, F.7, Tele­gram Srem­ske župa­ni­je o slu­ča­ju kole­re među voj­niš­tvom u Rumi, Vuko­var, 10. decem­bar 1914. a. j. 830 []
  8. http://www.academia.edu/6250478/Kolera_u_Banskoj_Hrvatskoj_1913._godine, 28. jul 2014 []
  9. AV, F.7, Der weite­re Kam­pf gegen die Ges­c­hlec­h­ts­kran­k­he­iten bei der Armee im Fel­de. a. j. 838 []
  10. IZVOR: http://www.delcampe.net/page/item/id,224554945,var,Slavonia–Brsadin–Kuk-Epidemie-Spital,language,E.html, 18. avgust 2014 []
  11. Mala­ri­ja, dif­te­ri­ja, dizen­te­ri­ja, tuber­ku­lo­za, trbuš­ni tifus, vari­ola vera itd []
  12. IZVOR: httpi.imgur.com3ZqSnm8.jpg, 18. avgust 2014 []
  13. Zden­ka Baždar, Pošas­t­na bol­ni­ca u Brša­di­nu — Drve­nom Beču 1915.-1918, Scri­nia Sla­vo­ni­ca (1332–4853) 1 (2001), Osi­jek, str. 370 []
  14. Veli­ka voj­na bol­ni­ca u Brša­di­nu ras­po­la­ga­la je elek­trič­nom ener­gi­jom. Tro­faz­ni gene­ra­tor 400V, 25kVA je pokre­tao motor na plin []
  15. Zden­ka Baždar, Pošas­t­na bol­ni­ca u Brša­di­nu — Drve­nom Beču 1915.-1918, Scri­nia Sla­vo­ni­ca (1332–4853) 1 (2001), Osi­jek, str. 371 []
  16. Sal­var­san je lek  i kori­šten je za leče­nje sifi­li­sa. Izu­meo ga je Paul Erlih (Pol Erlih) za bor­bu pro­tiv sifi­li­sa. Paul Erlih je pro­uča­vao jedi­nje­nja arse­na zbog nji­ho­vih anti­bak­te­rij­skih svoj­sta­va i 1909. g. je izu­meo Sal­var­san koji je pri­me­njen za uspeš­no leče­nje sifi­li­sa. Tu stra­te­gi­ju su sle­di­li dru­gi istra­ži­va­či da bi pro­naš­li aktiv­na jedi­nje­nja u bor­bi sa zaraz­nim boles­ti­ma []
  17. Kinin je kori­šten za leče­nje mala­ri­je i groz­ni­ce []
  18. Zden­ka Baždar, Pošas­t­na bol­ni­ca u Brša­di­nu —  Drve­nom Beču 1915.-1918, Scri­nia Sla­vo­ni­ca (1332–4853) 1 (2001), Osi­jek, str. 374 []
  19. IZVOR: http://www.delcampe.net/page/item/id,224554945,var,Slavonia–Brsadin–Kuk-Epidemie-Spital,language,E.html, 18. avgust 2014 []
  20. IZVOR: http://www.delcampe.net/page/item/id,113304399,var,PC-1916-CENSORED-KUK-EPIDEMSPITAL-IN-BRSADIN-BEI-VUKOVARSENT-TO-ROMANIA-very-rare,language,G.html []
  21. Ver­hand­lun­gen der Fel­där­z­tlic­hen Tagung bei der k.u.k. 2. Armee, Lem­berg, 20. bis 22. Febru­ar 1917 []
  22. LEMBERG, glav­ni grad Gali­ci­je i Lodo­me­ri­je, danas na teri­to­ri­ji Ukra­ji­ne []
  23. Dr. Taussig, Das Epi­de­mi­es­pi­tal in Brša­din, Ver­hand­lun­gen der Fel­där­z­tlic­hen Tagung bei der k.u.k. 2. Armee, Lem­berg, 20. bis 22. Febru­ar 1917 []
  24. Tho­mas Rehor Mag. pharm. und Mag. phil. Mör­ser und Pas­til­len. Die k.u.k. Militärp­har­ma­zie im Ersten Wel­t­kri­eg, Wien 2011, S. 134 []
  25. Pos­to­ja­le su i rad­ne ver­zi­je Ugo­vo­ra o zaku­pu zem­lji­šta []
  26. joh (Joch, nem. – jutro,  mera za povr­ši­nu zem­lje, donjo­aus­trij­sko jutro oko 5.754,64 m2, = 1.600 kva­drat­nih hva­ta) []
  27. Klaf­ter (Klaf­ter, nem.- hvat, mera za za povr­ši­nu zem­lje) []
  28. AV, F.7, Mietver­trag, Zagreb  24. 05. 1917. a. j. 838 []
  29. Voj­no-gra­đe­vin­sko ode­lje­nje u Zagre­bu, jedan od osni­va­ča voj­ne bol­ni­ce, kra­jem 1918. godi­ne bilo je u pos­tup­ku lik­vi­da­ci­je []
  30. Pros­tor­ni plan šire oko­li­ne pri­ka­zu­je spolj­ne (kon­tur­ne) ivi­ce budu­ćeg objek­ta na gra­đe­vin­skoj par­ce­li, sve gra­đe­vin­ske par­ce­le sa bro­je­vi­ma, pra­vac seve­ra i dr. Pros­tor­ni plan gra­di­li­šta pri­ka­zu­je par­ce­lu sa nacr­ta­nim objek­tom na želje­nom mes­tu u odno­su na gra­ni­ce par­ce­le,  polo­žaj objek­ta u odno­su na stra­ne sve­ta []