Prilog vrednovanju gradiva i kategorizaciji stvaratelja u gospodarstvu

Veli­ki broj stva­ra­te­lja arhiv­skog gra­di­va s podru­čja gos­po­dar­stva ote­ža­va nji­ho­vo vred­no­va­nje, a time i uvr­šta­va­nje u kate­go­ri­je stva­ra­te­lja nad koji­ma arhi­vi obav­lja­ju struč­ni nad­zor i time kre­ira­ju poli­ti­ku akvi­zi­ci­je. Isto tako je u arhiv­skoj prak­si zami­je­ćen pro­blem oda­bi­ra­nja arhiv­skog gra­di­va iz cje­li­ne regis­tra­tur­nog gra­di­va poje­di­nog gos­po­dar­skog stva­ra­te­lja, gdje se s obzi­rom na poje­di­ne arhiv­ske usta­no­ve pro­vo­de raz­li­či­ti kri­te­ri­ji. U radu se govo­ri o vred­no­va­nju na makro­ra­zi­ni i mikro­ra­zi­ni ovih stva­ra­te­lja kao i koris­ni­ci­ma ove vrste arhiv­skog gra­di­va. Tako­đer u radu se ras­prav­lja o zakon­skim ovlas­ti­ma arhi­va pre­ma ovim stva­ra­te­lji­ma.

Ključ­ne rije­či: gos­po­dar­ski stva­ra­te­lji, vred­no­va­nje, kate­go­ri­za­ci­ja, makro­vred­no­va­nje, mikro­vred­no­va­nje, gos­po­dar­ski fon­do­vi, izlož­be­na dje­lat­nost

Uvod
Prem­da svi držav­ni arhi­vi kod nas ima­ju zasi­gur­no velik broj fon­do­va gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja i isto tako velik broj kate­go­ri­zi­ra­nih stva­ra­te­lja iz toga podru­čja nad koji­ma se pro­vo­di nad­zor,  u našoj se arhi­vis­tič­koj lite­ra­tu­ri malo pisa­lo o vred­no­va­nju, zna­ča­ju gra­di­va gos­po­dar­stva i teme­ljem toga pro­vo­đe­na poli­ti­ka kate­go­ri­za­ci­je tak­vih stva­ra­te­lja. U ovo­me radu kada govo­ri­mo o vred­no­va­nju i kate­go­ri­za­ci­ji stva­ra­te­lja tada mis­li­mo na pri­vat­ne stva­ra­te­lje iz gos­po­dar­stva osno­va­ne nakon 31. pro­sin­ca 1990. i stva­ra­te­lje nas­ta­le pre­tvor­bom.1
Dobro pola­zi­šte za ras­pra­vu o ovoj pro­ble­ma­ti­ci može pos­lu­ži­ti sin­tet­ski rad Kre­ši­mi­ra Nemet­ha objav­ljen još dav­ne 1977. godi­ne u kojem su saže­to izne­se­ne sve dota­daš­nje rele­vant­ne spoz­na­je, kako doma­će, tako i svjet­ske arhiv­ske stru­ke.2 Autor pro­miš­lja o gos­po­dar­skim arhi­vi­ma i gra­di­vu nas­ta­lom radom tih stva­ra­te­lja u skla­du s tadaš­njim druš­tve­nim i znans­tve­nim potre­ba­ma. Vri­je­me je to kada se his­to­ri­ogra­fi­ja u sve većoj mje­ri okre­će istra­ži­va­nji­ma gos­po­dar­ske povi­jes­ti i kada je u skla­du s time i od stra­ne arhi­vis­ti­ke posve­će­na veća pozor­nost stva­ra­te­lji­ma gra­di­va iz gos­po­dar­stva, kako u svi­je­tu tako i kod nas.3  Nada­lje Nemeth je svjes­tan i s pra­vom govo­ri da se u spi­si­ma držav­nih tije­la (upra­va i pra­vo­su­đe) susre­će­mo sa spi­si­ma koji pred­stav­lja­ju izvo­re za svje­do­če­nje o pos­to­ja­nju i proš­los­ti gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja, a ti se spi­si mogu koris­ti­ti za pro­uča­va­nje gos­po­dar­ske proš­los­ti. Potom defi­ni­ra u užem smis­lu arhiv­sko gra­di­vo gos­po­dar­stva.4
Gra­di­vo gos­po­dar­skih subje­ka­ta, indus­trij­skih i trgo­vač­kih podu­ze­ća, nas­ta­lo pri­je 20. sto­lje­ća rijet­ko je gdje saču­va­no. Sto­ga se za povi­jes­na istra­ži­va­nja toga rani­jeg raz­dob­lja koris­te dru­ge vrste gra­di­va pohra­nje­nog u arhi­vi­ma. Tako za istra­ži­va­nja gos­po­dar­ske povi­jes­ti kao izvo­ri slu­že:

  1. raz­ni godiš­nja­ci, alma­na­si i pri­vred­ni tisak,
  2. spi­si uprav­nih tije­la — odje­li za trgo­vi­nu, indus­tri­ju i obrt,
  3. sud­ski regis­tri,
  4. spi­si trgo­vač­kih i obrt­nič­kih komo­ra,
  5. spi­si trgo­vač­kih sudo­va i
  6. spi­si jav­nih biljež­ni­ka.5

Raz­lo­zi vred­no­va­nja
Iako su proš­la puna tri deset­lje­ća od Nemet­ho­va pisa­nja može­mo pri­mi­je­ti­ti kako se neke stva­ri s arhiv­s­tič­kog, ali i his­to­ri­ograf­skog gle­di­šta, po pita­nju vri­jed­nos­ti i upo­ra­be ovog gra­di­va u arhi­vi­ma nisu pro­mi­je­ni­le, dapa­če čak se ponov­no aktu­ali­zi­ra­lo i namet­nu­lo pita­nje vred­no­va­nja ovog gra­di­va u arhi­vi­ma kao pre­du­vjet za pos­tu­pak kate­go­ri­za­ci­je tak­vih stva­ra­te­lja.
14_zzKako je u nje­go­vom spo­me­nu­tom radu već pri­mi­je­će­no, povjes­ni­ča­ri se pri istra­ži­va­nju mogu koris­ti­ti broj­nim sekun­dar­nim izvo­ri­ma iz fon­do­va koji se nala­ze u arhiv­skim usta­no­va­ma, dobi­va­ju­ći time sasvim zado­vo­lja­va­ju­ću opću sli­ku o gos­po­dar­skim poka­za­te­lji­ma nekog proš­log vre­me­na, što je za naj­ši­re druš­tve­ne potre­be (prvens­tve­no se mis­li na potre­be općeg obra­zo­va­nja) sasvim zado­vo­lja­va­ju­će.
Oda­tle se name­će pita­nje zašto kate­go­ri­zi­ra­ti stva­ra­te­lje iz podru­čja gos­po­dar­stva odnos­no pri­kup­lja­ti to gra­di­vo u arhi­ve, ako su bit­ne infor­ma­ci­je o ovom podru­čju druš­tveng živo­ta obu­hva­će­ne u dru­gim fon­do­vi­ma i time su zado­vo­lje­ne temelj­ne druš­tve­ne potre­be?
Još je sedam­de­se­tih godi­na arhi­vis­ti­ma bilo poz­na­to kako se arhiv­sko gra­di­vo gos­po­dar­skih arhi­va pre­ma­lo i rijet­ko koris­ti. Sto­ga se s pra­vom tre­ba­mo pita­ti koli­ko se čes­to ovo gra­di­vo koris­ti u arhi­vi­ma, zatim pro­ves­ti vred­no­va­nje gra­di­va unu­tar gos­po­dar­skih fon­do­va. Na teme­lju dobi­ve­nih poda­ta­ka iz tak­ve ana­li­ze ima­li bismo poka­za­te­lje u kojem obi­mu i koje stva­ra­te­lje kate­go­ri­zi­ra­ti.6 Čemu slu­ži arhiv­sko gra­di­vo gos­po­dar­skih fon­do­va u arhiv­skim usta­no­va­ma i koje zaključ­ke može­mo iz toga izvu­ći kod vred­no­va­nja i kate­go­ri­za­ci­je tak­vih stva­ra­te­lja, reći ćemo nešto kas­ni­je u ovom radu.

Pro­ble­mi pri vred­no­va­nju
Pri­mar­ni izvo­ri za istra­ži­va­nje gos­po­dar­stva nala­ze se u gra­di­vu nas­ta­lom radom gos­po­dra­skih subje­ka­ta zbog čega su u nekim europ­skim zem­lja­ma počet­kom 20. sto­lje­ća nas­ta­li gos­po­dar­ski arhi­vi kao spe­ci­ja­li­zi­ra­ne usta­no­ve za ovu vrstu gra­di­va (Švi­car­ska, Nje­mač­ka, Nizo­zem­ska) dok se npr. u nekim zem­lja­ma, kao u Fran­cu­skoj, ovo gra­di­vo pri­kup­lja u naci­onal­nom i depart­man­skim arhi­vi­ma.7 Na način sli­čan fran­cu­skom mode­lu pri­kup­lja se ovo gra­di­vo i kod nas.8  Važe­ćim se Zako­nom o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma iz 1997. godi­ne pre­dvi­đa  osni­va­nje pri­vat­nih arhi­va i pri tome se izri­je­kom navo­de gos­po­dar­ski arhi­vi i arhi­vi bana­ka.9 Među­tim, koli­ko je poz­na­to do danas kod nas nije osno­van niti jedan arhiv tak­ve vrste. Sto­ga je zako­no­da­vac, pre­dvi­đa­ju­ći ova­kav razvoj doga­đa­ja što se tiče pri­vat­nih arhi­va, u Zakon ugra­dio odred­bu po kojoj držav­ni arhi­vi pri­kup­lja­ju pri­vat­no arhiv­sko gra­di­vo, čime je zašti­tio ovu vrstu gra­di­va i ima nad­zor nad nje­go­vom zašti­tom.10  Tako­đer sto­ji u Zako­nu da kada i dođe do osnut­ka pri­vat­nih arhi­va u buduć­nos­ti, držav­ni arhi­vi će pro­vo­di­ti nepo­sre­dan nad­zor nad radom arhi­va izvan sus­ta­va držav­nih arhi­va.11 Na taj će se način zašti­ti gra­di­vo pri­vat­nih gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja u pri­vat­nim arhi­vi­ma. U dru­gim član­ci­ma Zako­na govo­ri se podrob­ni­je o obve­za­ma pri­vat­nih ima­te­lja tj. o kon­kret­nim pos­tup­ci­ma i moguć­nos­ti­ma mje­ra pre­ma ima­te­lji­ma ove vrste gra­di­va.
Naj­ve­ći pro­ble­mi s gra­di­vom gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja mogu nas­ta­ti uko­li­ko dođe do pri­mje­ne odred­bi Zako­na kada ima­telj tak­vo gra­di­vo čuva nesa­vjes­no te gra­di­vu pri­je­ti ošte­će­nje.12 Tako pro­blem može pred­stav­lja­ti nepo­vre­di­vost pri­vat­nog vlas­niš­tva koje je zajam­če­no Usta­vom13 jer po tome vlas­nik pri­vat­nog arhiv­skog gra­di­va koje je pro­gla­še­no kul­tur­nim dobrom ras­po­la­že gra­di­vom kao imo­vi­nom nas­ta­lom nje­go­vim radom. No kako su ustav­nom odred­bom nosi­te­lji vlas­nič­kog pra­va duž­ni pri­do­nos­ti­ti općem dobru, arhi­vi se mogu pozi­va­ti u slu­ča­ju da dođe do sud­skog spo­ra nakon opo­me­ne nad­lež­nog arhi­va, da ima­telj isto­me ne pri­do­no­si. Isto tako, pro­blem može biti i prak­tič­ne pri­ro­de uko­li­ko po rje­še­nju nad­lež­no­ga držav­nog arhi­va dođe do izu­zi­ma­nja veće koli­či­ne gra­di­va nekog trgo­vač­kog druš­tva npr. od 100, 500 i više duž­nih meta­ra. Tada samo rijet­ki arhi­vi mogu pri­vre­me­no pohra­ni­ti tak­vo gra­di­vo u svo­je pros­to­re ili izna­ći neko dru­go zado­vo­lja­va­ju­će rje­še­nje.
Napo­s­ljet­ku sva­ka­ko tre­ba nešto reći i o pro­ble­mu vred­no­va­nja arhiv­sko­ga gra­di­va gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja (trgo­vač­ka i indus­trij­ska podu­ze­ća) u našoj arhiv­skoj stru­ci. Vje­ro­jat­no se još uvi­jek kod nema­log bro­ja arhi­vis­ta pro­gla­ša­va­ju arhiv­skim gra­di­vom one vrste doku­men­ta­ci­je koje uvjet­no može­mo nazva­ti traj­nim doku­men­ta­cij­skim gra­di­vom (isplat­ne lis­te, dosjei rad­ni­ka).14  Prem­da je na nizu sas­ta­na­ka dje­lat­ni­ka odje­la za zašti­tu gra­di­va izvan arhi­va una­trag neko­li­ko godi­na to pita­nje među arhi­vis­ti­ma konač­no rije­še­no i dogo­vo­re­no da se tak­va doku­men­ta­ci­ja ne tre­ba i neće pre­uzi­ma­ti u arhiv­ske usta­no­ve, zasi­gur­no su mno­ga arhiv­ska spre­mi­šta još uvi­jek pre­pu­na tak­ve dokumentacije.S obzi­rom na ove činje­ni­ce mno­gim arhi­vi­ma pred­sto­ji u buduć­nos­ti valo­ri­za­ci­ja gra­di­va gopo­dar­skih fon­do­va i pro­ved­ba pos­tup­ka izlu­či­va­nja ove doku­men­ta­ci­je, oslo­ba­đa­ju­ći time pros­tor za zais­ta vri­jed­no arhiv­sko gra­di­vo.
Narav­no da je pro­blem pohra­ne regis­tra­tur­nog gra­di­va duge ope­ra­tiv­ne vri­jed­nos­ti u arhiv­ske usta­no­ve usko vezan za odnos: arhiv­ska usta­no­va — jedi­ni­ca lokal­ne samo­upra­ve. Naime, rje­ša­va­nje pros­to­ra za rad arhiv­skih usta­no­va spa­da po Zako­nu u nad­lež­nost jedi­ni­ca lokal­ne samo­upra­ve gdje arhi­vi ima­ju svo­je sje­di­šte odnos­no sje­di­šte svo­jih odje­la.15 Sto­ga su čes­to rav­na­te­lji arhi­va iz poli­tič­kih i prag­ma­tič­kih raz­lo­ga pri­si­lje­ni pris­ta­ja­ti na kom­pro­mis­na rje­še­nja i za uzvrat pre­uzi­ma­ti spo­me­nu­tu vrstu doku­men­ta­ci­je.

Kri­te­ri­ji vred­no­va­nja i kate­go­ri­za­ci­ja stva­ra­te­lja
Kri­te­ri­ji vred­no­va­nja stva­ra­te­lja arhiv­sko­ga gra­di­va teme­lje se na Pra­vil­ni­ku o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­sko­ga gra­di­va iz 2002. godi­ne. Kri­te­ri­ji su zada­ni u devet toča­ka. To su kri­te­ri­ji vred­no­va­nja funk­ci­ja stva­ra­te­lja gra­di­va, zatim prav­nih pro­pi­sa koji odre­đu­ju roko­ve čuva­nja gra­di­va, zašti­te pra­va i inte­re­sa poje­di­na­ca, inte­re­sa jav­nos­ti, ali i vred­no­va­nja samog gra­di­va.16
Važan seg­ment u Pra­vil­ni­ku o vred­no­va­nju stvra­te­lja je kate­go­ri­za­ci­ja stvra­te­lja kao osno­va nad­zor­ne i akvi­zi­cij­ske poli­ti­ke. Ona se teme­lji na kri­te­ri­ji­ma makro­vred­no­va­nja cje­li­ne gra­di­va stvra­te­lja i nje­go­vih funk­ci­ja koje u druš­tvu obav­lja. S obzi­rom na zna­čaj dje­lat­nos­ti koju obav­lja­ju stvra­te­lji se raz­vr­sta­va­ju u tri kate­go­ri­je.17
Nave­de­ni kri­te­ri­ji vred­no­va­nja gra­di­va u sebi sadr­že ele­men­te mikro­vred­no­va­nja (vred­no­va­nje dje­lat­nos­ti i funk­ci­ja stva­ra­te­lja, vred­no­va­nje vri­jed­nos­ti infor­ma­ci­ja u gra­di­vu za poje­din­ce i jav­nost, vred­no­va­nje dje­la ili cje­li­ne gra­di­va stva­ra­te­lja kao kul­tur­nog dobra, vred­no­va­nje gra­di­va za kul­tu­ru, povi­jest i dru­ge zna­nos­ti). Ovo­me su u proš­los­ti hrvat­ske arhiv­ske prak­se pret­ho­di­li kri­te­ri­ji vred­no­va­nja gra­di­va Ber­nar­da Stul­li­ja18 iz 1970. godi­ne i kri­te­ri­ji vred­no­va­nja nave­de­ni u Uput­stvu o vred­no­va­nju regis­tra­tur­ne gra­đe19  iz 1987. godi­ne. Tako su važe­ći pro­pi­si o vred­no­va­nju gra­di­va nad­grad­nja i razvi­ja­nje sta­rih temelj­nih prin­ci­pa vred­no­va­nja nado­pu­nje­nih naj­no­vi­jim dos­tig­nu­ći­ma i razvo­jem arhiv­ske zna­nos­ti, pri čemu je dana pred­nost funk­ci­onal­nom vred­no­va­nju.20

Kri­te­ri­ji o vred­no­va­nju gra­di­va i kate­go­ri­za­ci­ji stvra­te­lja pri­mje­nju­ju se na isti način i na stva­ra­te­lje gra­di­va s podru­čja gos­po­dar­stva.

Makro­ra­zi­na (( Izraz “makro­ra­zi­na” koris­ti se u zna­če­nju “vred­no­va­nja” odnos­no “oda­bi­ra” stva­ra­te­lja za kate­go­ri­za­ci­ju po kri­te­ri­ji­ma kate­go­ri­za­ci­je i tre­ba ga raz­li­ko­va­ti od  pri­hva­će­nog izra­za u arhi­vis­tič­koj stru­ci “makro­vred­no­va­nje” u smis­lu vred­no­va­nja funk­ci­ja nekog stva­ra­te­lja.))  vred­no­va­nja
Cilj vred­no­va­nja na makro­ra­zi­ni ostat će i dalje oda­bi­ra­nje za kate­go­ri­za­ci­ju naj­bo­ljih i naj­važ­ni­jih stva­ra­te­lja uva­ža­va­ju­ći kao i do sada opće poz­na­te arhiv­ske kri­te­ri­je. Pri tome mis­li­mo na zna­čaj gos­po­dar­skog subjek­ta na razi­ni drža­ve, regi­je i lokal­ne zajed­ni­ce i cje­lo­kup­nu zas­tup­lje­nost svih stva­ra­te­lja po vrsta­ma gos­po­dar­ske dje­lat­nos­ti. Pos­to­jat će među­tim neke raz­li­ke po pita­nju kri­te­ri­ja kate­go­ri­za­ci­je poje­di­nih gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja zbog neko­li­ko raz­lo­ga.
Npr. u prak­si se pojav­lju­je neko­li­ko zna­čaj­nih stva­ra­te­lja na razi­ni drža­ve i regi­je (npr. ban­ke, osi­gu­ra­va­ju­ća druš­tva) istog dje­lo­kru­ga dje­lat­nos­ti koji stva­ra­ju istu vrstu gra­di­va. Tada može­mo po kri­te­ri­ju repre­zen­ta­tiv­nos­ti oda­bra­ti samo neke una­toč tome što oni koji nisu oda­bra­ni i dalje ima­ju veli­ko zna­če­nje na razi­ni drža­ve, no zbog ogra­ni­če­nih mate­ri­jal­nih i ljud­skih poten­ci­ja­la nji­ho­va kate­go­ri­za­ci­ja nije pri­hvat­lji­va. Isto tako infor­ma­ci­je o tome dje­lo­kru­gu gos­po­dar­ske djel­ta­nos­ti bit će saču­va­ne u oda­bra­no­me pri­mjer­ku koji je kate­go­ri­zi­ran. U ovo­me se slu­ča­ju koris­te  kri­te­ri­ji vred­no­va­nja za prvu i dru­gu kate­go­ri­ju stva­ra­te­lja.21 Oda­bra­ni pri­mjer­ci dovolj­no će doku­men­ti­ra­ti aktiv­nost i dje­lo­va­nje stva­ra­te­lja odre­đe­nog dje­lo­kru­ga gos­po­dar­ske dje­lat­nos­ti.

Mikro­ra­zi­na vred­no­va­nja
Vred­no­va­nje na mikro­ra­zi­ni pro­vo­di se kroz vred­no­va­nje funk­ci­ja stva­ra­te­lja odnos­no vrsta doku­men­ta­cij­skih sku­pi­na (seri­ja) kao spe­ci­fič­nih vrsta arhiv­skog gra­di­va (makro­vred­no­va­nje) i kroz vred­no­va­nje poje­di­nač­nih zapi­sa u doku­men­ta­cij­skim sku­pi­na­ma (mikro­vred­no­va­nje), a koje ne nas­ta­je radom dru­gih dje­lat­nos­ti (upra­ve, pra­vo­su­đa). Slo­že­nost toga pos­tup­ka s kojim se arhi­vis­ti danas susre­ću pri pos­tup­ku vred­no­va­nja gra­di­va kod gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja pri­mi­je­će­na je i u proš­los­ti. Već je sre­di­nom proš­lo­ga sto­lje­ća uoče­no da ovi stva­ra­te­lji loše odno­se pre­ma svo­joj doku­men­ta­ci­ji i za nju su zain­te­re­si­ra­ni samo dok ona ima nepo­sred­nu prak­tič­nu vri­jed­nost, a nakon toga u veli­kom bro­ju slu­ča­je­va ona osta­je bez odgo­va­ra­ju­će skr­bi i pos­ta­je ugro­že­na.
Ipak sta­nje se uve­li­ko popra­vi­lo kod gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja usva­ja­njem među­na­rod­ne nor­me za uprav­lja­nje zapi­si­ma ISO 15489. 1. i 2 . Nor­ma se sas­to­ji od dva dije­la: 1. Opće­ni­to i 2. Smjer­ni­ce. Ovim među­nard­nim stan­dar­dom nor­mi­zi­ra­ni su pos­tup­ci i poli­ti­ke uprav­lja­nja spi­si­ma pre­ma Aus­tral­skom stan­dar­du AS 4390 Recor­ds mana­ge­ment. U glo­bal­nom gos­po­dar­skom okru­že­nju sva­ki gos­po­dar­ski subjekt koji se želi pos­lov­no pro­fi­li­ra­ti na među­na­rod­noj razi­ni mora uprav­lja­nje zapi­si­ma ure­di­ti pre­ma ovom stan­dar­du. Nor­mom je pro­pi­sa­na kla­si­fi­ka­ci­ja pos­lov­nih funk­ci­ja i moguć­nost izra­de raz­red­be­nog nacr­ta (kla­si­fi­ka­cij­skog pla­na) kao popi­sa s roko­vi­ma čuva­nja. Uko­li­ko se uprav­lja­nje spi­si­ma pro­ve­de dos­ljed­no, tada nad­lež­ni arhi­vi u pro­ved­bi zakon­skih obve­za pre­ma subjek­ti­ma koje kate­go­ri­zi­ra­ju neće ima­ti većih pro­ble­ma, to jest izra­da Pra­vil­ni­ka i Poseb­nih popi­sa gra­di­va s roko­vi­ma čuva­nja bit će uve­li­ke olak­ša­na.
Među­tim u nad­zo­ri­ma služ­be­ni­ka arhiv­skih usta­no­va iz odje­la za zašti­tu arhiv­skog gra­di­va izvan arhi­va čes­to se može utvr­di­ti da nema izra­đe­nih raz­red­be­nih nacr­ta s roko­vi­ma čuva­nja kod gos­po­dar­skih stvra­te­lja koji pri­mje­nju­ju ISO 15489. Naža­lost kod nas još uvi­jek velik dio gos­po­dar­skih stvra­te­lja nad koji­ma arhi­vi obav­lja­ju nad­zor ne pri­mje­nju­je ovu nor­mu.
Sto­ga je za arhi­ve naj­bo­lji način zašti­te gra­di­va kod ovih stva­ra­te­lja stal­na surad­nja kroz uvje­ra­va­nja u koris­nost i vri­jed­nost nji­ho­ve doku­men­ta­ci­je  jer ne zna­mo zapra­vo kak­ve bi rezul­ta­te pos­ti­gle repre­siv­ne mje­re.22
U odsus­tvu valja­nih kla­si­fi­ka­cij­skih sus­ta­va osta­je nam vred­no­va­nje funk­ci­ja stva­ra­te­lja pre­ma vrsta­ma nje­go­ve dje­lat­nos­ti čega su već bili svjes­ni arhi­vis­ti iz rani­jeg raz­dob­lja.23 Ovi su stva­ra­te­lji dobar pri­mjer za pri­mje­nu meto­de funk­ci­onal­no­ga vred­no­va­nja pri čemu se napra­ve ana­li­ze pos­lov­nih pro­ce­sa odnos­no funk­ci­ja i potom na mikro­ra­zi­ni empi­rij­ski izvr­ši pro­vje­ra odnos­no vred­no­va­nje poje­di­nač­nih doku­me­na­ta koji nas­ta­ju obav­lja­njem poje­di­nih funk­ci­ja.24
Za pret­pos­ta­vi­ti je kako smo pre­poz­na­va­njem i utvr­đi­va­njem pos­lov­nih funk­ci­ja ostva­ri­li pre­du­vje­te da pre­poz­na­mo doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne koje nas­ta­ju radom stva­ra­te­lja. Navest ćemo sto­ga doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne koje nala­zi­mo kod goto­vo svih gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja (indus­trij­ska i trgo­vač­ka podu­ze­ća):

  1. doku­men­ta­ci­ja o osnut­ku,
  2. doku­men­ta­ci­ja uprav­nih tije­la i upra­ve,
  3. doku­men­ta­ci­ja o nekret­ni­na­ma,
  4. pro­izvod­na sred­stva,
  5. mate­ri­jal­no knji­go­vod­stvo,
  6. finan­cij­ska služ­ba,
  7. raču­no­vod­stvo,
  8. kores­po­den­ci­ja,
  9. prav­na služ­ba,
  10. komer­ci­jal­ni sek­tor,
  11. per­so­nal­na služ­ba,
  12. stu­dij­sko-ana­li­tič­ka služ­ba,
  13. teh­nič­ka doku­men­ta­ci­ja,
  14. tiska­ni mate­ri­ja­li.25

U prak­si se mno­ge od ovih doku­men­ta­cij­skih sku­pi­na nala­ze obje­di­nje­ne i broj tak­vih sku­pi­na je puno manji (npr. raču­no­vod­stvo i finan­ci­je, upra­va i prav­na služ­ba). Kada smo utvr­di­li doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne pred nas se sada pos­tav­lja zada­ća da odgo­vo­ri­mo koje od njih ima­ju naj­ve­ći zna­čaj i time zas­lu­žu­ju da budu vred­no­va­ne kao arhiv­sko gra­di­vo dok osta­le doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne može­mo zane­ma­ri­ti. Isto tako može­mo raz­miš­lja­ti kako je potreb­no vred­no­va­ti sve doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne na jed­nak način kako bi se saču­va­le infor­ma­ci­je o cje­lo­kup­noj dje­lat­nos­ti stva­ra­te­lja. Iz ovo­ga nam se otva­ra­ju dva pris­tu­pa vred­no­va­nju gra­di­va na koje može­mo poku­ša­ti dati odgo­vo­re. Naj­važ­ni­je i temelj­no pola­zi­šte za odo­ovor na pos­tav­ljen pro­blem vred­no­va­nja je dobi­va­nje uvi­da u stvar­ne potre­be za gra­di­vom gos­po­dar­skih stvra­te­lja od stra­ne koris­ni­ka, jer ako nema potre­ba za ovom vrstom gra­di­va ili su zah­tje­vi za kori­šte­njem mini­mal­ni koja je svr­ha vred­no­va­nja i kate­go­ri­za­ci­je tak­vih stva­ra­te­lja?!
U rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma mogu nam pomo­ći nače­la vred­no­va­nja aus­tral­ske arhi­vis­ti­ce Bar­ba­re Reed. Ona sma­tra da spi­si ima­ju dva osnov­na obi­ljež­ja koja odre­đu­ju jesu li oni arhiv­sko gra­di­vo ili nisu. To su:

  1. dokaz­na ili doku­men­tar­na vri­jed­nost i
  2. oba­vi­jes­na ili dugo­traj­na vri­jed­nost.

Dokaz­na vri­jed­nost spi­sa teme­lji se na funk­ci­ji koju spi­si ima­ju za ured ili pri­vat­nu oso­bu koja ih je stvo­ri­la ili pri­mi­la. To su spi­si koji ima­ju traj­nu uprav­nu, prav­nu i finan­cij­sku upo­tre­bu, a zanim­lji­vi su arhi­vis­ti­ma jer poka­zu­ju kako je orga­ni­za­ci­ja ili poje­di­nac obav­ljao svo­ju dje­lat­nost.
Oba­vi­jes­na vri­jed­nost teme­lji se na spi­si­ma što koris­te ne samo stva­ra­te­lji­ma nego i istra­ži­va­či­ma zbog mnoš­tva raz­li­či­tih oba­vi­jes­ti. To su spi­si od povi­jes­nog inte­re­sa i od općeg inte­re­sa koji iska­zu­ju druš­tve­ne, poli­tič­ke, gos­po­dar­ske, obra­zov­ne i rekre­acij­ske dje­lat­nos­ti tvor­ca te spe­ci­fič­ne vrste spi­sa: pro­mo­cij­ski video-spo­to­vi, foto­gra­fi­je, sar­ža­ji ogla­sa, osob­ni dnev­ni­ci, raz­gled­ni­ce, pos­te­ri, suve­ni­ri.
Na kra­ju B. Reed zaklju­ču­je da fond pred­stav­lja oda­bir naj­bo­ljeg i naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jeg gra­di­va.26

Za pret­pos­ta­vi­ti je da su naj­češ­ći koris­ni­ci tak­vog gra­di­va u našim arhi­vi­ma povjes­ni­ča­ri koji se bave tema­ma gos­po­dar­ske povi­jes­ti, ali spo­me­nu­li smo već kako oni izvo­re za tak­va istra­ži­va­nja crpe iz dru­gih arhiv­skih fon­do­va te samo rijet­ki pose­žu za ovim fon­do­vi­ma. U našoj arhiv­skoj lite­ra­tu­ri je rani­je bilo govo­ra o sla­bom ili goto­vo nikak­vom zani­ma­nju povjes­ni­ča­ra za ovu vrstu arhiv­sko­ga gra­di­va.27
Zatim su tu arhi­vis­ti koji rade na sre­đi­va­nju tak­vih fon­do­va i koji pri tome pišu rado­ve o povi­jes­ti tak­vih subje­ka­ta opi­su­ju­ći nji­ho­ve pos­lov­ne i spi­so­vod­stve­ne funk­ci­je ili kla­sič­ne his­to­ri­ograf­ske rado­ve. Sva­ka­ko da osnov­na svr­ha gos­po­dar­skih fon­do­va nije nji­ho­vo pos­to­ja­nje zbog arhi­vis­ta koji ih sre­đu­ju i pišu o tome rado­ve.
Na kon­cu tu su arhiv­ski i muzej­ski dje­lat­ni­ci koji pri­re­đu­ju izlož­be na temu gos­po­dar­stva. Vje­ro­jat­no se doku­men­ti iz gos­po­dar­skih fon­do­va u naj­ve­ćem dije­lu i naj­češ­će koris­te za pre­zen­ta­ci­ju jav­nos­ti putem izlož­be­ne dje­lat­nos­ti. Zašto? U gra­di­vu gos­po­dar­skih stvra­te­lja (indus­trij­ska i trgo­vač­ka podu­ze­ća) pos­to­je doku­men­ti koji svo­jim poseb­nim vizu­al­nim karak­te­ris­ti­ka­ma i raz­no­vr­s­nim fizič­kim obli­ci­ma mogu biti oda­bra­ni za jav­nu pre­zen­ta­ci­ju jer su poseb­nost samo ovih fon­do­va.
Doku­men­ti s poseb­nim vizu­al­nim karak­te­ris­ti­ka­ma naći će se u doku­men­ta­cij­skim sku­pi­na­ma kao što su:

  1. pos­lov­na kores­pon­den­ci­ja — dopi­si od veli­kog bro­ja dru­gih gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja s nji­ho­vim memo­ran­du­mi­ma zanim­lji­vog gra­fič­kog dizaj­na,
  2. komer­ci­jal­ni sek­tor s pro­pa­gan­d­nim odje­lom: amba­la­ža i pro­mo­tiv­ni mate­ri­ja­li,
  3. stu­dij­sko — ana­li­tič­ka služ­ba: tiska­ni mate­ri­ja­li, struč­na lite­ra­tu­ra, novi­ne, časo­pi­si, izres­ci iz novi­na (pri­je sve­ga inter­nog karak­te­ra),
  4. teh­nič­ka doku­men­ta­ci­ja: pla­no­vi, crte­ži, nacr­ti, ela­bo­ra­ti, eks­per­ti­ze, izvješ­ća o teh­nič­kim poku­si­ma, ali i fil­mo­vi, foto­gra­fi­je, mag­ne­to­fon­ske vrp­ce (mogu biti i pro­pa­gan­d­nom odje­lu).

U ovim fon­do­vi­ma ima­mo i raz­no­vr­s­ne fizič­ke obli­ke: knji­ge, spi­se, nacr­te i pla­no­ve veli­kih for­ma­ta, amba­laž­ne uzor­ke, pro­mo­tiv­ne mate­ri­ja­le raz­li­či­tih obli­ka, foto­gra­fi­je, vrp­ce i sl. Narav­no da se ovdje nala­zi i doku­men­ta­ci­ja “kla­sič­nog” izgle­da (spi­si i knji­ge). Zasi­gur­no se ovak­va sva­ko­vr­s­na raz­li­či­tost neće naći u dru­gim arhiv­skim fon­do­vi­ma te je repre­zen­ta­tiv­na funk­ci­ja gos­po­dar­skih fon­do­va neza­mje­nji­va i pre­zen­ta­ci­ja nji­ho­vih doku­me­na­ta uvi­jek pouz­da­na i dobro pri­hva­će­na u jav­nos­ti.

Zaklju­čak

U poku­ša­ju da dotak­ne­mo dos­ta činje­ni­ca i pro­ble­ma s koji­ma se susre­će­mo pri­li­kom vred­no­va­nja i kate­go­ri­za­ci­je gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja može­mo izne­se­no sumi­ra­ti u neko­li­ko smjer­ni­ca. To nam može pomo­ći u pro­miš­lja­nju kod oda­bi­ra gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja za kate­go­ri­za­ci­ju i kod vred­no­va­nja nji­ho­vog gra­di­va.
Vidje­li smo da se arhiv­sko gra­di­vo ovih stva­ra­te­lja rijet­ko ili pre­ma­lo koris­ti od stra­ne istra­ži­va­ča gos­po­dar­ske povi­jes­ti, te je broj zah­tje­va koris­ni­ka za ovim fon­do­vi­ma u znat­nom nesraz­mje­ru u odno­se na dru­ge fon­do­ve jer se infor­ma­ci­je potreb­ne istra­ži­va­či­ma nala­ze na drugm mjes­ti­ma i sto­ga oni zaobi­la­ze ove fon­do­ve.
Zato bi bilo potreb­no utvr­di­ti omjer količ­ne gra­di­va gos­po­dar­skih fon­do­va u našim arhi­vi­ma spram dru­gih fon­do­va i uspo­re­di­ti ga s omje­rom zah­tje­va stra­na­ka pre­ma gos­po­dar­skim fon­do­vi­ma u odno­su na dru­ge fon­do­ve te se vodi­ti rezul­ta­ti­ma dobi­ve­ne ana­li­ze pri pro­ved­bi kate­go­ri­za­ci­je gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja u opti­mal­nom bro­ju, što će u buduć­nos­ti rezul­ti­ra­ti opti­mal­nom koli­či­nom gra­di­va gos­po­dar­skih fon­do­va u odno­su na dru­ge fon­do­ve.
Budu­ći da pos­tu­pak nad­zo­ra pri­vat­nih stva­ra­te­lja ima niz pote­ško­ća pri pro­ved­bi zako­na i pod­za­kon­skih pro­pi­sa nad nji­ma, potreb­no je ovim stva­ra­te­lji­ma pris­tu­pa­ti s kraj­njim opre­zom jer još uvi­jek zapis­ni­ci o nad­zo­ru i rje­še­nja o mje­ra­ma pro­la­ze bez većih pro­ble­ma. No uko­li­ko bi doš­lo do even­tu­la­nih prav­nih spo­ro­va, arhi­vi bi se mogli naći u nepo­treb­nim sud­skim pro­ce­si­ma.
Kate­go­ri­za­ci­ju pri­vat­nih gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja i vred­no­va­nje nji­ho­vo­ga gra­di­va pro­vo­di­mo po kri­te­ri­ji­ma koji vri­je­de i za stva­ra­te­lje jav­nog arhiv­skog gra­di­va pre­ma Pra­vil­ni­ku o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­sko­ga gra­di­va. Pri tome ćemo se, osim kri­te­ri­ja pro­pi­sa­nih Pra­vil­ni­kom, pri­je sve­ga vodi­ti kri­te­ri­jem repre­zen­ta­tiv­nos­ti i kri­te­ri­jem podjed­na­ke zas­tup­lje­nos­ti dje­lo­kru­ga dje­lat­nos­ti kao naj­važ­ni­jim u pro­ved­bi kate­go­ri­za­ci­je.
Nada­lje je potreb­no nači­ni­ti ana­li­zu naj­češ­ćih koris­ni­ka gra­di­va gos­po­dar­skih fon­do­va i utvr­di­ti koje se doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne od tih fon­do­va naj­vi­še ili čes­to koris­te. Dobi­ve­ne rezul­ta­te te ana­li­ze potom bi tre­ba­lo pri­mje­nji­va­ti u vred­no­va­nju doku­men­ta­cij­skih sku­pi­na kod stva­ra­te­lja. Tak­vim pos­tup­kom u arhi­ve ne bi ula­zi­lo arhiv­sko gra­di­vo “traj­ne vri­jed­nos­ti” po općim i poseb­nim popi­si­ma već ono gra­di­vo koje zais­ta ima funk­ci­ju zbog koje mu je mjes­to u arhi­vu i čes­to je zbog toga tra­že­no.

Saže­tak

Velik broj stva­ra­te­lja arhiv­skog gra­di­va s podru­čja gos­po­dar­stva ote­ža­va nji­ho­vo vred­no­va­nje, a time i uvr­šta­va­nje u kate­go­ri­je stva­ra­te­lja nad koji­ma arhi­vi obav­lja­ju struč­ni nad­zor i time kre­ira­ju poli­ti­ku akvi­zi­ci­je. Taj pro­blem može­mo rje­ši­ti vred­no­va­njem stva­ra­te­lja iz gos­po­dar­stva na makro­ra­zi­ni. Sto­ga je kao naj­pri­hvat­lji­vi­ji kri­te­rij vred­no­va­nja na makro­ra­zi­ni oda­bir gos­po­dar­skih subje­ka­ta za kate­go­ri­za­ci­ju po prin­ci­pi­ma: vrs­nos­ti i zna­ča­ja na razi­ni drža­ve, regi­je i lokal­ne zaje­ni­ce, zatim podjed­na­ke zas­tup­lje­nos­ti dje­lo­kru­ga dje­lat­nos­ti, te repre­zen­ta­tiv­nos­ti. Oda­bra­ni gos­po­dar­ski subjek­ti dovolj­no će za povi­jest doku­men­ti­ra­ti aktiv­nost odre­đe­nog dje­lo­kru­ga gos­po­dar­ske dje­lat­nos­ti.
Vred­no­va­nje na mikro­ra­zi­ni pro­vo­di se kroz vred­no­va­nje vrsta doku­men­ta­cij­skih sku­pi­na (seri­ja)  kao spe­ci­fič­nih vrsta arhiv­skog gra­di­va, a koje ne nas­ta­je radom dru­gih dje­lat­nos­ti (upra­ve, pra­vo­su­đa).
Nepos­to­ja­nje zakon­ske obve­ze vođe­nja spi­so­vod­stva kod ovih stvra­te­lja ima za pos­lje­di­cu veli­ku raz­no­li­kost u nači­nu nje­go­va vođe­nja, loše bilje­že­nje kod zapri­ma­nja i cir­ku­la­ci­je spi­sa. U odsus­tvu valja­nih kla­si­fi­ka­cij­skih sus­ta­va vred­no­va­nje funk­ci­ja stva­ra­te­lja osta­je kao jedi­no mogu­će, tako da se ana­li­zi­ra­ju pos­lov­ni pro­ce­si odnos­no funk­ci­je i potom na mikro­ra­zi­ni empi­rij­ski izvr­ši pro­vje­ra odnos­no vred­no­va­nje poje­di­nač­nih doku­me­na­ta koji nas­ta­ju obav­lja­njem poje­di­nih funk­ci­ja.
Nada­lje name­ću se dva pris­tu­pa u vred­no­va­nju doku­men­ta­cij­skih sku­pi­na. Prvi je koje od ovih sku­pi­na ima­ju naj­ve­ći zna­čaj i time zas­lu­žu­ju da budu vred­no­va­ne kao arhiv­sko gra­di­vo dok osta­le doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne može­mo zane­ma­ri­ti. Dru­gi je kako je potreb­no vred­no­va­ti sve doku­men­ta­cij­ske sku­pi­ne na jed­nak način kako bi se saču­va­le infor­ma­ci­je o cje­lo­kup­noj dje­lat­nos­ti stva­ra­te­lja. Odgo­vor na pos­tav­lje­ni pro­blem daje ana­li­za stvar­nih potre­ba za gra­di­vom gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja od stra­ne koris­ni­ka svih pro­ve­ni­jen­ci­ja (gra­đa­ni, znans­tve­ni­ci, ins­ti­tu­ci­je).

Lite­ra­tu­ra:

  • Babić, Sil­vi­ja (2004): “Makro­vred­no­va­nje: kanad­ska meto­da funk­ci­onal­no­ga vred­no­va­nja”,  Arhiv­ski vjes­nik, god. 47, Zagreb, str. 7–19.
  • Nemeth, Kre­ši­mir (1977): “Pri­vred­ni arhi­vi”, u: Pri­ruč­nik iz arhi­vis­ti­ke, ured­nik: Ber­nard  Stul­li, Zagreb, str. 140–149.
  • Prgin, Iva­na, Rub­čić, Dar­ko (2007): “Vred­no­va­nje stva­ra­te­lja jav­nog arhiv­skog gra­di­va”,  u: Teh­nič­ni in vse­bin­ski pro­ble­mi kla­sič­ne­ga in elek­tron­ske­ga arhi­vi­ra­nja, 6. zbor­nik, Mari­bor, str. 366–370.
  • Reed, Bar­ba­ra (1993): Vred­no­va­nje i izlu­či­va­nja, u: Keeping Arc­hi­ves, Mel­bo­ur­ne, str. 157–207.
  • Stul­li, Ber­nard (1970): “O valo­ri­za­ci­ji i kate­go­ri­za­ci­ji arhiv­ske gra­đe”, Arhiv­ski vjes­nik, sv. XIII, Zagreb, str. 463–487.
  • Šus­tić, Ivi­ca (1995): “Vred­no­va­nje gra­đe nov­ča­nih zavo­da (Uvod u pro­blem valo­ri­za­ci­je)”, Arhiv­ski vjes­nik, Zagreb, god. 38, str. 95–102.
  • Vuko­vić, Marin­ko (2002): “Pri­log tuma­če­nju Zako­na o arhiv­sko­me gra­di­vu i arhi­vi­ma te nje­go­vih pro­ved­be­nih pro­pi­sa”, Arhiv­ski vjes­nik, god. 45, Zagreb, str. 191–197.

Izvo­ri:

  • Pra­vil­nik o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­sko­ga gra­di­va, NN, 90/2002
  • Ustav Repu­bli­ke Hrvat­ske (pro­čiš­će­ni tekst), NN, 41/2001
  • Uput­stvo o vred­nva­nju regis­tra­tur­ne gra­đe, NN, 33/1987
  • Zakon o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma, NN, 105/1997
  •  http://www.archivesnationales.culture.gouv.fr/camt/
  • http://www.ica.org/fr/node/157#
  • http://www.iso.org/iso/catalogue_detail?csnumber=31908
  1. Odred­be čl. 68. Zako­na o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma (NN, 105/1997) pove­za­ne su s datu­mom nakon dono­še­nja Usta­va RH (tzv. Božić­ni ustav), po kojem je uki­nu­to druš­tve­no vlas­niš­tvo. Arhiv­sko gra­di­vo nas­ta­lo do 31.12.1990. godi­ne pro­gla­še­no je držav­nim vlas­niš­tvom i kao tak­vo pos­ta­lo jav­no jer Zakon iz 1997. godi­ne, pre­ma vlas­niš­tvu defi­ni­ra­nom Usta­vom, poz­na­je jav­no i pri­vat­no arhiv­sko gra­di­vo. U obje ove kate­go­ri­je naš­li su se gos­po­dar­ski stva­ra­te­lji.
    Odred­be čl. 69. odno­se se na gos­po­dar­ske stva­ra­te­lje koji su pre­tvor­bom pos­ta­li pri­vat­no vlas­niš­tvo. To jest drža­va je pro­da­la, ustu­pi­la ili na bilo koji dru­gi način se rje­ši­la vlas­niš­tva kod tih stva­ra­te­lja. Zakon o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma (NN, 105/1997). [↩]
  2. Nemeth, Kre­ši­mir (1977): “Pri­vred­ni arhi­vi”, u: Pri­ruč­nik iz arhi­vis­ti­ke, ured­nik: Ber­nard Stul­li, Zagreb, str. 140–149. [↩]
  3. Isto, str. 140. [↩]
  4. “Prem­da se i akti­ma držav­ne admi­nis­tra­ci­je i nje­zi­nih orga­na susre­će­mo s doku­men­ti­ma koji pred­stav­lja­ju izvor za pra­će­nje pri­vred­nih kre­ta­nja u proš­los­ti, kada je riječ o pri­vred­nim arhi­vi­ma i pri­vred­noj arhiv­skoj gra­đi, onda se u prvom redu mis­li na akte potek­le iz rada indus­trij­skih i trgo­vač­kih podu­ze­ća, nov­ča­nih zavo­da, te raz­nih pri­vred­nih usta­no­va i orga­ni­za­ci­ja, kao što su pri­vred­ne komo­re i pro­fe­si­onal­na udru­že­nja.”, isto, str. 140. [↩]
  5. Isto, str. 140–141. [↩]
  6. Autor navo­di kako je potre­ba za kori­šte­njem gra­di­va gos­po­dar­stva bila u dubro­vač­kom arhi­vu, dok za dru­ge arhi­ve ne navo­di podat­ke. No nije jas­no jesu li kon­zul­ti­ra­ni baš fon­do­vi gos­po­dar­skih stva­ra­te­lja (indus­trij­ska i trgo­vač­ka podu­ze­ća), isto, str. 149. [↩]
  7. U među­vre­me­nu je u Fran­cu­skoj 1993. godi­ne počeo sa radom Cen­tre des arc­hi­ves du mon­de du tra­va­il,  Rouba­ix, Fran­ce, kao spe­ci­ja­li­zi­ra­ni  naci­onal­ni arhiv za “svi­jet rada” odnos­no za pri­kup­lja­nje gra­di­vo­ja koje se odno­si na gos­po­dar­stvo.  http://www.archivesnationales.culture.gouv.fr/camt/
    Isto tako valja napo­me­nu­ti da danas pos­to­ji pri Među­na­rod­nom arhiv­skom vije­ću pos­to­ji Sek­ci­ja gos­po­dar­skih i rad­nič­kih arhi­va sa zada­ćom pro­mo­vi­ra­nja gos­po­dar­skih arhi­va, pro­fe­si­nal­nog usa­vr­ša­va­nja arhi­vis­ta u gos­po­dar­skim arhi­vi­ma, surad­nja s jav­nim arhi­vi­ma koji čuva­ju gos­po­dar­sko gra­di­vo i dr. [↩]
  8. Isto, str. 141. [↩]
  9. Zakon o arhiv­skom gra­di­vu i arhi­vi­ma (NN, br. 105/1997), čla­nak 42., sta­vak 1. [↩]
  10. Isto, čla­nak 43., sta­vak 1., ali­ne­ja 6. [↩]
  11. Isto, čla­nak 43., sta­vak 1., ali­ne­ja 4 [↩]
  12. Vuko­vić, Marin­ko (2002): “Pri­log tuma­če­nju Zako­na o arhiv­sko­me gra­di­vu i arhi­vi­ma te nje­go­vih pro­ved­be­nih pro­pi­sa”, Arhiv­ski vjes­nik, god. 45, Zagreb, str. 191–197. Naro­či­to može biti spo­ran čl. 34. Zako­na u nje­go­voj prak­tič­noj pri­mje­ni. [↩]
  13. Ustav Repu­bli­ke Hrvat­ske (pro­čiš­će­ni tekst) (NN, br. 41/2001, čla­nak 48. gla­si: “Jam­či se pra­vo vlas­niš­tva. Vlas­niš­tvo obve­zu­je. Nosi­te­lji vlas­nič­kog pra­va i nji­ho­vi koris­ni­ci duž­ni su pri­do­no­si­ti općem dobru. Stra­na oso­ba može stje­ca­ti pra­vo vlas­niš­tva uz uvje­te odre­đe­ne zako­nom. Jam­či se pra­vo nas­lje­đi­va­nja.” [↩]
  14. Vuko­vić, n. dj., str. 194 -195. [↩]
  15. Zakon o…, n. dj., čl. 52. [↩]
  16. Pra­vil­nik o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­sko­ga gra­di­va (NN, br. 90/2002), čl. 3. [↩]
  17. Pra­vil­nik o vred­no­va­nju…, n. dj., čl. 4. i 5. [↩]
  18. Stul­li, Ber­nard (1970): “O valo­ri­za­ci­ji i kate­go­ri­za­ci­ji arhiv­ske gra­đe”, Arhiv­ski vjes­nik, sv. XIII, Zagreb, str. 463–487. [↩]
  19. Uput­stvo o vred­no­va­nju regis­tra­tur­ne gra­đe (NN, br. 33/1987), čl. 2. i 3. [↩]
  20. Prgin, Iva­na i Rub­čić, Dar­ko (2007): “Vred­no­va­nje stva­ra­te­lja jav­nog arhiv­skog gra­di­va”, u: Teh­nič­ni in vse­bin­ski pro­ble­mi kla­sič­ne­ga in elek­tron­ske­ga arhi­vi­ra­nja, 6. zbor­nik, Mari­bor, str. 368. [↩]
  21.  Kri­te­ri­ji tre­će kate­go­ri­je stvra­te­lja u Pra­vil­ni­ku o vred­no­va­nju te pos­tup­ku oda­bi­ra­nja i izlu­či­va­nja arhiv­sko­ga gra­di­va (NN, 90/2002) nisu poseb­no raz­ra­đe­ni, već se u čl. 5. stav­ku 4. upu­ću­je na 1. i 2. kate­go­ri­ju, te ih sto­ga ne nagla­ša­va­mo poseb­no. [↩]
  22. Nemeth, n. dj., str. 142. [↩]
  23. Isto, str. 142. [↩]
  24. Babić, Sil­vi­ja (2004): “Makro­vred­no­va­nje: kanad­ska meto­da funk­ci­onal­no­ga vred­no­va­nja”, Arhiv­ski vjes­nik, god. 47, Zagreb, str. 15–18. [↩]
  25. Nemeth, n. dj. str. 143. [↩]
  26. Reed, Bar­ba­ra (1993): “Vred­no­va­nje i izlu­či­va­nje”, u: Keeping Arc­hi­ves, Mel­bo­ur­ne, str. 157–207. [↩]
  27. Šus­tić, Ivi­ca (1995): “Vred­no­va­nje gra­đe nov­ča­nih zavo­da — Uvod u pro­blem valo­ri­za­ci­je”, Arhiv­ski vjes­nik, god. 38, Zagreb, str. 93–100. [↩]